Meštani sela Mioč ostvaruju višedecenijski san – uz blagoslov mitropolita mileševskog, svetinja koja će okupljati generacije konačno počinje da se gradi.
Posle više od tri decenije nade i molitvi, meštani sela Mioč kod Bijelog Polja dočekali su radosnu vest: konačno počinje izgradnja pravoslavnog hrama u njihovom mestu. Ova dugoočekivana svetinja biće duhovni oslonac i utočište za sve vernike koji su, sa nepokolebljivom verom, čekali dan kada će se njihova zamisao ostvariti.
Još davne 1992. godine, u srcima vernog naroda Mioča rodila se želja da podignu hram u svom selu, da se pod njegovim svodovima sabiraju u molitvi i proslavljaju ime Gospodnje. Međutim, različite životne okolnosti usporavale su ostvarenje ovog uzvišenog cilja, ostavljajući želju meštana da čeka svoje ispunjenje u Božjem promislu.
Gospod, koji poznaje srca onih koji Ga traže, usmerio je put vernog naroda ka blagoslovu i podršci Crkve. Nedavno je grupa građana, koja predstavlja Inicijativni odbor za gradnju hrama, zajedno sa svojim nadležnim parohom, jerejem Radanom Dragutinovićem, posetila eparhijsko sedište u Prijepolju i pred arhiepiskopom i mitropolitom mileševskim Atanasijem izložila svoju nameru.
Foto: Eparhija mileševska
Članovi Inicijativnog odbora za gradnju hrama, zajedno sa svojim nadležnim parohom, jerejem Radanom Dragutinovićem, posetili su vladiku mileševskog Atanasija
Sa očinskom pažnjom, vladika Atanasije je saslušao sve predloge i planove, predložio dodatne potrebne korake u realizaciji i, što je najvažnije, blagoslovio njihovo bogougodno delo.
Ovaj blagoslov predstavlja duhovni pečat i potvrdu da je došlo vreme kada će se ruke vernih udružiti u izgradnji svetinje koja će okupljati generacije. Hram u Mioču neće biti samo građevina od kamena, već dom molitve i duhovni izvor iz kojeg će izvirati uteha, radost i snaga za sve koji budu tražili Božju blagodat.
Narod Mioča sada sa još većim poletom pristupa ovom velikom poduhvatu, svestan da je svaki kamen koji se položi za hram – kamen spasenja, a svaki prilog i svaka molitva – dar Bogu i budućim pokoljenjima. Uz Božiju pomoć i trud vernog naroda, ova svetinja će uskoro ponosno stajati kao svedočanstvo nepokolebljive vere i istrajnosti pravoslavnih hrišćana.
U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, brojni vernici okupili su se na arhijerejskoj liturgiji. Mitropolit mileševski poslao je snažne poruke o ljubavi prema bližnjima, razumevanju i zajedništvu u duhu Božića.
U srcu drevne svetinje, uz svetu liturgiju i blagoslov mitropolita mileševskog, vernici su proslavili manastirsku slavu, prisetivši se puta ka spasenju i snage zajedništva u Hristu.
U srdačnom susretu u Prijepolju, mitropolit mileševski pohvalio rad Kluba i značaj časopisa Savindan koji čuva svetosavske vrednosti za nove generacije.
Izložba „Anđeoski obrazi Hilandara“, duhovne besede i svečana akademija obeležili su dane u čast Svetog Save, okupivši verni narod u znaku ljubavi, zajedništva i molitve.
Posle molitvenog bdenja u Bazilika Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je na kraj sukoba i povratak dijalogu, dok je predsednik SAD reagovao oštrom porukom u kojoj dovodi u pitanje okolnosti izbora Svetog Oca.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U jednoj od najvećih srpskih svetinja, počela je obnova sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Uz molitvu i najiskusnije majstore sa Kosova i Metohije, ova svetinja iz doba Nemanjića dobiće novi krov i zablistati kao nekada.
Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
U tišini manastira i među vernicima koji su slušali svaku reč, patrijarh je govorio o strahu koji prati svakog čoveka, o granicama ljudske moći i o pobedi koja se ne objašnjava teorijom, već verom i ličnim iskustvom vaskrsenja.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji (Svetli) ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Martina I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
