Meštani sela Mioč ostvaruju višedecenijski san – uz blagoslov mitropolita mileševskog, svetinja koja će okupljati generacije konačno počinje da se gradi.
Posle više od tri decenije nade i molitvi, meštani sela Mioč kod Bijelog Polja dočekali su radosnu vest: konačno počinje izgradnja pravoslavnog hrama u njihovom mestu. Ova dugoočekivana svetinja biće duhovni oslonac i utočište za sve vernike koji su, sa nepokolebljivom verom, čekali dan kada će se njihova zamisao ostvariti.
Još davne 1992. godine, u srcima vernog naroda Mioča rodila se želja da podignu hram u svom selu, da se pod njegovim svodovima sabiraju u molitvi i proslavljaju ime Gospodnje. Međutim, različite životne okolnosti usporavale su ostvarenje ovog uzvišenog cilja, ostavljajući želju meštana da čeka svoje ispunjenje u Božjem promislu.
Gospod, koji poznaje srca onih koji Ga traže, usmerio je put vernog naroda ka blagoslovu i podršci Crkve. Nedavno je grupa građana, koja predstavlja Inicijativni odbor za gradnju hrama, zajedno sa svojim nadležnim parohom, jerejem Radanom Dragutinovićem, posetila eparhijsko sedište u Prijepolju i pred arhiepiskopom i mitropolitom mileševskim Atanasijem izložila svoju nameru.
Foto: Eparhija mileševska
Članovi Inicijativnog odbora za gradnju hrama, zajedno sa svojim nadležnim parohom, jerejem Radanom Dragutinovićem, posetili su vladiku mileševskog Atanasija
Sa očinskom pažnjom, vladika Atanasije je saslušao sve predloge i planove, predložio dodatne potrebne korake u realizaciji i, što je najvažnije, blagoslovio njihovo bogougodno delo.
Ovaj blagoslov predstavlja duhovni pečat i potvrdu da je došlo vreme kada će se ruke vernih udružiti u izgradnji svetinje koja će okupljati generacije. Hram u Mioču neće biti samo građevina od kamena, već dom molitve i duhovni izvor iz kojeg će izvirati uteha, radost i snaga za sve koji budu tražili Božju blagodat.
Narod Mioča sada sa još većim poletom pristupa ovom velikom poduhvatu, svestan da je svaki kamen koji se položi za hram – kamen spasenja, a svaki prilog i svaka molitva – dar Bogu i budućim pokoljenjima. Uz Božiju pomoć i trud vernog naroda, ova svetinja će uskoro ponosno stajati kao svedočanstvo nepokolebljive vere i istrajnosti pravoslavnih hrišćana.
U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, brojni vernici okupili su se na arhijerejskoj liturgiji. Mitropolit mileševski poslao je snažne poruke o ljubavi prema bližnjima, razumevanju i zajedništvu u duhu Božića.
U srcu drevne svetinje, uz svetu liturgiju i blagoslov mitropolita mileševskog, vernici su proslavili manastirsku slavu, prisetivši se puta ka spasenju i snage zajedništva u Hristu.
U srdačnom susretu u Prijepolju, mitropolit mileševski pohvalio rad Kluba i značaj časopisa Savindan koji čuva svetosavske vrednosti za nove generacije.
Izložba „Anđeoski obrazi Hilandara“, duhovne besede i svečana akademija obeležili su dane u čast Svetog Save, okupivši verni narod u znaku ljubavi, zajedništva i molitve.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika - Miholjdan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Proba, Taraha i Andronika. Katolička crkva slavi Svetog Serafina, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
U jednoj od najvećih srpskih svetinja, počela je obnova sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Uz molitvu i najiskusnije majstore sa Kosova i Metohije, ova svetinja iz doba Nemanjića dobiće novi krov i zablistati kao nekada.
Tokom pokloničkog putovanja kroz Srbiju, ruski arhijerej sa sveštenstvom posetio je jednu od najznačajnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve i poklonio se njenim svetinjama.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Istoričarka umetnosti otkriva potresna svedočenja o tragovima benzina, zakašneloj reakciji medija i pritiscima na monaštvo nakon požara u kojem su nestali dragoceni manastirski letopisi.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Sedamnaest godina nakon preljube, žena se iz straha od muževljevog odlaska zaklela u zdravlje dece da ga nije prevarila, a sada strahuje da bi zbog laži mogli da ispaštaju i pita jereja Viktora Nikišova kako da poništi zakletvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
