Stručnjaci upozoravaju na potencijalne posledice prekomernog korišćenja ekrana, posebno kod dece najnižeg uzrasta.
Smanjena fizička aktivnost, odsustvo komunikacije sa roditeljima i nedostatak pažnje za svet koji nas okružuje su svakodnevni elementi jednog dečjeg dana u moderno doba, a sve češće i svakodnevnica odraslih.
Deca su danas sve ranije izložena mobilnim telefonima i tehnologiji, što može imati negativan uticaj na njihov razvoj i interakciju s vršnjacima. Stručnjaci upozoravaju na potencijalne posledice prekomernog korišćenja ekrana, posebno kod dece najnižeg uzrasta:
Ukazujući na problem izazvan odsustvom prirode u razvoju dece otac Oliver Subotić je istakao značaj odlaska u šumu, igranje u pesku i dodirivanje prirodnih elemenata rukama.
- Deci moramo dati mogućnost da budu u prirodi, da je hvataju u svoje ruke... Da budu u blatu, pesku... - započeo je otac Oliver.
instagram/alfa_i_omega_pocetak_i_kraj
Otac Oliver Subotić
Objasnio je da iskustvo koje smo mi u odrastanju imali treba da obezbedimo i našim potomcima, koji su danas zarobljeni u ekranu svog "pametnog" uređaja i pa im je tako uskraćen motorički razvoj.
- Naše generacije su igrale klikere, igrali smo se loptom, imali smo lastiš, vezivali pertle i razvijali finu motoriku. A oni ništa od toga nemaju i sve je sada drugačije - upozorava sveštenik na opasnost koja pretenduje da utiče na razvoj dece.
On naglašava važnost našeg prisustva u životu dece, objašnjavajući da ćemo tako uvideti šta mlade generacije misle i na koj način percipiraju stvarnost, a to nam može biti od nužne važnosti kako bi se sa njima povezali na višem nivou, budući da je vizija dece i mladih izuzetno korisna kako bismo se međusobno razumeli i imali dobru komunikaciju.
- Moramo da se vratimo tom našem iskustvu, koje imamo, i da im ga predamo. Treba da budem prisutni, a ne odsutni, u njihovom životu, zato što je to izuzetno važno. Treba da uživamo zajedno sa njima i shvatimo kako u nekim situacijama te generacije mogu da nas iznenade svojom percepcijom - zaključio je otac Oliver Subotić.
Carska lavra na Atosu čuva mnoge čudotvorne ikone, relikvije i spise, a jedno od najvećih svetinja je loza koju je posadio otac Svetog Save, a koja od tada čini čuda više od 800 godina. Ova loza, koja rađa bez zalivanja i tretiranja, pomogla je mnogima da dobiju potomstvo, a vernici je smatraju jednim od najvećih čuda Svete gore.
U vremenu kada se često bavimo svakodnevnim brigama, važno je povremeno zastati i razmisliti o prolaznosti života i kaže da je samo jedan vek dovoljan da se sve promeni i nas svi zaborave, osim Boga.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Šta je ekranokratija i kako ekrani menjaju naš mozak, odnose i svakodnevicu – upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prezviter Oliver Subotić, otkriva suptilne opasnosti modernog doba i načine zaštite od njihovog uticaja.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Artemona po starom i Svetog mučenika Vasilija Amasijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Dobrog pastira, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
