Stručnjaci upozoravaju na potencijalne posledice prekomernog korišćenja ekrana, posebno kod dece najnižeg uzrasta.
Smanjena fizička aktivnost, odsustvo komunikacije sa roditeljima i nedostatak pažnje za svet koji nas okružuje su svakodnevni elementi jednog dečjeg dana u moderno doba, a sve češće i svakodnevnica odraslih.
Deca su danas sve ranije izložena mobilnim telefonima i tehnologiji, što može imati negativan uticaj na njihov razvoj i interakciju s vršnjacima. Stručnjaci upozoravaju na potencijalne posledice prekomernog korišćenja ekrana, posebno kod dece najnižeg uzrasta:
Ukazujući na problem izazvan odsustvom prirode u razvoju dece otac Oliver Subotić je istakao značaj odlaska u šumu, igranje u pesku i dodirivanje prirodnih elemenata rukama.
- Deci moramo dati mogućnost da budu u prirodi, da je hvataju u svoje ruke... Da budu u blatu, pesku... - započeo je otac Oliver.
instagram/alfa_i_omega_pocetak_i_kraj
Otac Oliver Subotić
Objasnio je da iskustvo koje smo mi u odrastanju imali treba da obezbedimo i našim potomcima, koji su danas zarobljeni u ekranu svog "pametnog" uređaja i pa im je tako uskraćen motorički razvoj.
- Naše generacije su igrale klikere, igrali smo se loptom, imali smo lastiš, vezivali pertle i razvijali finu motoriku. A oni ništa od toga nemaju i sve je sada drugačije - upozorava sveštenik na opasnost koja pretenduje da utiče na razvoj dece.
On naglašava važnost našeg prisustva u životu dece, objašnjavajući da ćemo tako uvideti šta mlade generacije misle i na koj način percipiraju stvarnost, a to nam može biti od nužne važnosti kako bi se sa njima povezali na višem nivou, budući da je vizija dece i mladih izuzetno korisna kako bismo se međusobno razumeli i imali dobru komunikaciju.
- Moramo da se vratimo tom našem iskustvu, koje imamo, i da im ga predamo. Treba da budem prisutni, a ne odsutni, u njihovom životu, zato što je to izuzetno važno. Treba da uživamo zajedno sa njima i shvatimo kako u nekim situacijama te generacije mogu da nas iznenade svojom percepcijom - zaključio je otac Oliver Subotić.
Carska lavra na Atosu čuva mnoge čudotvorne ikone, relikvije i spise, a jedno od najvećih svetinja je loza koju je posadio otac Svetog Save, a koja od tada čini čuda više od 800 godina. Ova loza, koja rađa bez zalivanja i tretiranja, pomogla je mnogima da dobiju potomstvo, a vernici je smatraju jednim od najvećih čuda Svete gore.
U vremenu kada se često bavimo svakodnevnim brigama, važno je povremeno zastati i razmisliti o prolaznosti života i kaže da je samo jedan vek dovoljan da se sve promeni i nas svi zaborave, osim Boga.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Šta je ekranokratija i kako ekrani menjaju naš mozak, odnose i svakodnevicu – upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prezviter Oliver Subotić, otkriva suptilne opasnosti modernog doba i načine zaštite od njihovog uticaja.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Od 2020. godine sa lica Bogorodice "Utešiteljke" u Grčkoj neprestano teku suze, a pred ikonom svakodnevno dolaze ljudi koji traže utehu, nadu i odgovore.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Od 2020. godine sa lica Bogorodice "Utešiteljke" u Grčkoj neprestano teku suze, a pred ikonom svakodnevno dolaze ljudi koji traže utehu, nadu i odgovore.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
