“DANAS DECA UČE RODITELJE, STUDENTI PROFESORE, SVEŠTENICI PATRIJARHA, A VERNI NAROD ZBUNJEN”: Vladika Sergije upozorava da ne ispravljamo druge, već sebe
U svetu u kojem se lako sudi drugima, a retko sebi, episkop bihaćko-petrovački poziva na smirenje, preispitivanje i duhovni rast – jer tek kada očistimo sopstveno srce, moći ćemo da razumemo i svet oko sebe.
U vremenu kada se sve glasnije čuju reči osude, a sve tiše glas savesti, kada se lako upire prstom u druge, a retko u sopstveno srce, episkop bihaćko-petrovački Sergije podseća na temeljnu hrišćansku istinu – da je svaki dan koji nam je darovan prilika za unutrašnju promenu, za istinsko preispitivanje i duhovni napredak.
Reči vladike Sergija pozivaju na smirenje pred poretkom koji je Gospod ustanovio, na strah Božji pred samovoljom i gordošću koja razara dušu i zajednicu. Ovaj svet nije mesto za stalno ispravljanje drugih, već pre svega za sopstveno usavršavanje u veri, ljubavi i trudu – jer tek kada očistimo svoje srce, tada ćemo moći da razumemo i svet oko sebe.
YT/ Телевизија Храм
Vladika bihaćko-petrovački Sergije
“Dani koje smo od Boga primili i vreme u kojem se odvija naše ovozemaljsko postojanje imaju smisao samo ako ih obojimo sopstvenom verom, trudom i ljubavlju, ako se posvetimo preispitivanju svojih slabosti i nastojimo da svakog dana postanemo bolji”, piše vladika Sergije na početku svog autorskog teksta koji prenosimo u celosti.
Vladika dalje kaže:
“Ipak, kako u javnoj sferi, tako i u porodičnim i prijateljskim krugovima, najglasniji su oni koji neprestano kritikuju sve i svakoga, bez sagledavanja sebe, svojih grešaka i loših postupaka. Tome nas nisu učili Sveti Oci, već ovo naše 'ludo vreme' u kojem sebi svako daje za pravo da sudi onima iznad sebe. I Sam Gospod naš Isus Hristos u Besedi na Gori poručuje licemerima ovoga sveta: 'Izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svoga“ (Mt 7, 5).'
Tako danas možemo videti, čuti i pročitati kako deca uče roditelje, studenti profesore, đakoni episkope, sveštenici patrijarha, a verni narod zbunjen nadmenošću onih koji bi da ispravljaju svakog sem sebe i sam postaje zbunjen u doba internetske vetrometine u kojoj svako može reći sve bez obzira da li je to što se kaže tačno i bilo kome korisno.
SPC/TV Hram
Vladika bihaćko-petrovački Sergije
Autoriteti se namerno gaze, nipodaštavaju i lažno kleveću, jer i jeste zadatak Nečastivog da obesmisli sve, pa čak i Crkvu Hristovu i njen vekovni poredak. Prosvetni sistem je poljuljan, vojska takođe, pa je još jedino Crkva ostala da se potkopaju temelji na kojim je gradila svoju misiju više do dvadeset stoleća.
U svakoj kafani danas znaju reći šta bi trebalo učiniti ruski predsednik, gde greši američki i slične besmislice koje su preplavile vreme našeg postojanja. A Gospod, kad Mu priđemo, pitaće nas samo za naše grehe, za naše lične padove i posrtanja, a mi bismo u ovom veku ispravljali svakoga osim sebe. Neće nas Gospod pitati ni za patrijarha niti za predsednika, niti za episkope niti za ministre, već samo i jedino za nas same.
SPC
Vladika bihaćko-petrovački Sergije
Gospod nas poučava rečima: 'Ako li ti zgreši brat tvoj, idi i pokaraj ga nasamo' (Mt 18, 15). Nasamo, da. Tako veli Onaj Kojeg danas sve slabije i čujemo i slušamo. Nije Gospod rekao da idemo na internet i da mudrujemo onima koji su iznad nas u bilo kakvoj ovozemaljskoj hijerarhiji, već da isključivo ispravljamo samo i jedino sebe! Nikog više, ni oca ni braću, ni majku ni sestre, niti bilo koga od bližnjih naših. A kad smirimo sebe, smiriće se hiljadu drugih oko nas, kako nas tiho poučava blaženi starac Tadej.
Njegoš je davno rekao: 'Ko na brdu ak imalo stoji, više vidi no onaj pod brdom'. Baš zbog toga trebamo zaćutati pred onima koji znaju više, dublje i bolje, koji imaju širi uvid u sliku koju mi jedva naziremo. Spustimo se u dubinu sopstvenog srca i očistimo kukolj koji nam guši pogled u sopstvenu zakorovljenu baštu našeg gordog duha. Ili, što bi jednostavno rekao naš mudri narod: Gledajmo svoja posla.”, zaključuje vladika Sergije.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Otac Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, govori o istorijskoj ulozi Crkve, njenoj misiji danas i o angažmanu koji treba da ima u javnom životu.
Istraživanje agencije Ipsos pokazuje da Crkva uživa najveće poverenje među građanima Crne Gore, dok su državne institucije na znatno nižem nivou poverenja.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U Nedelju svih svetih, u manastiru Glogovcu kod Šipova održan je tradicionalni Janjski sabor, na kome su vernici liturgijski proslavili svetitelje stradale u Drugom svetskom ratu, u prisustvu Vladike Sergija, sveštenstva i brojnih vernika.
Iako hram tek dobija svoj oblik, vernici su ga ispunili molitvom i zajedništvom, dok je rukopoložen novi đakon, a po završetku služen pomen postradalim borcima u Odbrambeno-otadžbinskom ratu.
Jedinstveni duhovni događaj u manastiru Rmnju okupio je episkope i mitropolite iz SPC i MPC – OA, uz praznične besede i odlikovanja, podsećajući vernike na vekovnu žrtvu i nepokolebljivu veru rmanjskih mučenika
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Na mestu Hristovog Krštenja, na Međunarodnoj konferenciji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o ljubavi jačoj od mržnje, veri koja ne deli i miru koji ne nastaje dogovorima, već ličnim preobražajem čoveka.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Duhovna deca i poklonici govore o susretima sa Svetim Jakovom Kalikisom, koji su ostavljali trag u savesti, telu i životu – o molitvi pred kojom su padali strahovi, a ustajale duše.
