Na praznik Svete dece mučenika, episkop Kirilo pozvao je vernike na smirenje i ljubav, a stradanje srpske dece uporedio s vitlejemskim mučenicima, poručivši da njihova žrtva obavezuje svakog hrišćanina danas.
U petu nedelju po Duhovima, na dan kada Crkva proslavlja Sabor Svetih dvanaest Apostola – Pavlovdan i praznik Svete dece mučenika jastrebarskih i sisačkih, u hramu Svete Petke u Sisku služena je sveta Liturgija, kojom je načalstvovao episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički g. Kirilo, administrator Eparhije zagrebačko-ljubljanske.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Kirilo
Sasluživali su arhijerejski namesnik zagrebački protojerej-stavrofor Duško Spasojević, paroh sisački jerej Nemanja Đurić, jerej Slavomir Gvojić i đakon Aleksandar Lukić, uz molitveno učešće brojnih vernika koji su ispunili crkvu, donoseći svoje molitve i blagodarnost Gospodu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
"Ne spasavaju nas dela sama po sebi, već blagodat Božja"
U nadahnutoj besedi vladika Kirilo je podsetio prisutne na apostolsku misiju Crkve, snagu propovedi Svetog apostola Pavla i silu Duha Svetog, kroz koju su apostoli, iako ljudi slabi i plašljivi, postali neustrašivi svedoci Jevanđelja. Posebno je istakao veličinu Svetog Pavla kao bogoslova Crkve, apostola vere i smirenja.
– Ako smo ovde dobri, ako su nas ovde i svet i Bog prepoznali kao dobre ljude, neće ni Bog imati drugačije merilo. Ukoliko smo Mu u smirenju prišli, sa verom tvrdom i čistom, neće nas prezreti, nego ćemo večno prebivati s Gospodom u Carstvu nebeskom, zajedno sa svim apostolima, prorocima i mučenicima koji su Mu od pamtiveka ugodili – poručio je vladika Kirilo.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Podsetio je da prava vera mora biti prožeta smirenjem i delima ljubavi, bez gordosti, u osloncu na milost Gospodnju, naglasivši da nas „ne spasavaju dela sama po sebi, već blagodat Božja“.
Deca mučenici – vitlejemska žrtva našeg naroda
Govoreći o prazniku Svete dece mučenika jastrebarskih i sisačkih, vladika Kirilo je njihovu žrtvu uporedio s vitlejemskim mučenicima i svom decom koja su kroz istoriju Crkve postradala za veru, naglasivši da su deca u Jastrebarskom i Sisku stradala samo zato što su bila pravoslavni Srbi, što njihovu žrtvu čini osobito svetom i teškom pred Bogom i istorijom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Kirilo
– Pominjemo ih ne samo iz sećanja, već im se i molimo da nam daju sile i snage za naš hrišćanski život – istakao je episkop Kirilo.
Sećanje na Dianu Budisavljević i sve pravednike
Episkop Kirilo se prisetio i velikih ljudi poput Diane Budisavljević i drugih pravednika, koji su u najmračnijim vremenima pokazivali hrišćansku ljubav, naglasivši da su njihova dela istinski izraz vere.
Posle Liturgije, vladika Kirilo je obišao parohijski dom, čija je sanacija u toku posle oštećenja u zemljotresu, a potom su se svi zajedno uputili u park Diane Budisavljević, gde je služen pomen svim pravoslavnima koji su nevino postradali tokom i nakon Drugog svetskog rata.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Paroh sisački jerej Nemanja Đurić podsetio je tom prilikom da je mesto na kojem su se okupili samo jedno od sedam stratišta u Sisku koje je obeleženo, dok su sva ostala vremenom zatrta i zaboravljena.
Očuvati sabornost male, ali postojane zajednice
Protojerej-stavrofor Duško Spasojević osvrnuo se na istorijat sisačke parohije, osnovane 1921. godine, istakavši duhovni značaj obnove hrama i parohijskog doma, kao i važnost očuvanja sabornosti vernika u toj maloj, ali postojanoj zajednici.
Na kraju Liturgije, episkop Kirilo je blagoslovio slavske darove ovogodišnjeg kuma, gospodina Zorana Relića, a saborovanje je nastavljeno trpezom ljubavi koju je pripremila parohijska zajednica, u duhu bratske sloge, molitve i sabornosti.
U hramu u Bijelom Brdu, mestu koje i danas čuva zavet predaka, episkop osečkopoljski i baranjski predvodio je liturgiju i održao besedu koja osvetljava put kroz tamu savremenog sveta, podsećajući na progon hrišćana i snagu ljubavi kao poslednje bojište dobra.
Na praznik srpskog jedinstva, episkop osječkopoljski i baranjski poručio da lažne vrednosti kao otrov razaraju narod, udaljavajući ga od Hrista i večnog smisla života.
Usledila je poseta Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji "Kantakuzina Katarina Branković" i Duhovnom centru na Svetom Duhu, gde se gost upoznao sa obrazovnim programom i duhovnim životom te crkveno-školske institucije.
Srpska pravoslavna crkva 13. jula proslavlja Svete novomučenike jastrebarske i sisačke, a jeromonah Pamfil (Osokin) u potresnom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti daje dramatičan osvrt na stradanja koja su mnogi zaboravili.
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se mladenci daruju, dočekuju prijatelje i porodicu, simbolično pokazujući gostoprimstvo, ljubav i zajedništvo koje tek treba da raste i sazreva.
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
Dodatni razlog zašto ovaj praznik ne treba posmatrati kao povod za gozbu i veselje je što on uvek pada u vreme posta, kada Crkva izričito zabranjuje sve skupove ovakve vrste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih četrdeset mučenika sevastijskih po starom i Svetog Vasilija Ankarskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Leu Rimsku, muslimani obeležavaju treći dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
