Pred mnogobrojnim vernicima u manastiru Lepavina, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički poručio je da se duhovna sila ne stiče ljudskom snagom, već blagodaću Božjom.
Na praznik Svetih Sedam mučenika u Efesu, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, služio je svetu liturgiju u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Lepavini. Svetom bogosluženju prisustvovalo je brojno monaštvo i verni narod, sabravši se da u molitvenoj radosti obeleži ovaj praznik.
Foto: SPC
Vernici na liturgiji u manastiru Lepavina
Uspenjski post – kratko, ali duboko vreme pripreme
U svojoj nadahnutoj besedi, vladika Kirilo govorio je o smislu Uspenjskog posta, koji je nazvao „kratkim, ali duboko sadržajnim i simvoličnim“. Podsetio je da praznici Preobraženja i Uspenja Presvete Bogorodice svedoče o konačnoj sudbini čoveka u Hristu.
Tumačeći Jevanđelje o isceljenju mesečara, vladika je naglasio spasonosne reči Gospodnje:
– Ovaj rod se ne izgoni osim molitvom i postom – kazao je vladika podsetičši vernike da istinska duhovna sila ne dolazi od čoveka, već od Boga, i da se ne može steći bez podviga.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Opomena protiv praznoverja i astrologije
Episkop Kirilo upozorio je i na rasprostranjena praznoverja i astrologiju, koja, kako je naglasio, odvlače čoveka od puta spasenja.
– Naravno da čitav vidljivi svet utiče na čoveka, ali naša sudbina ne može da zavisi od kretanja nebeskih tela i mesečine, nego je isključivo u vlasti Božjoj. On je taj koji ima vlast nad životom, smrću i večnim ishodištem čoveka – poručio je vladika.
Dodao je da ni apostoli, iako najbliži Hristu, nisu mogli isceliti mladića bez duboke vere i blagodatne sile, čime se pokazuje da je za svako duhovno delovanje neophodno sjedinjenje s Božjom voljom.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Vera nije magija, već put smirenja
Govoreći o duhovnom životu, vladika Kirilo istakao je da vera nije magijsko sredstvo za rešavanje životnih teškoća, već put koji traži trpljenje i strpljenje.
– Sa strpljenjem, sa smirenjem, uzdati se u Boga, verovati u Njegovu pomoć – tako se dolazi do duhovnog napretka i do spasenja u Hristu, koje svi neka zadobijemo molitvama Presvete Bogorodice i svih Njegovih svetih – zaključio je episkop.
Liturgijsko sabranje u Lepavini još jednom je potvrdilo da je ovaj manastir duhovno utočište i svetionik pravoslavne vere, gde se u zajedništvu i molitvi otkriva istinska radost hrišćanskog života.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Na praznik Svete dece mučenika, episkop Kirilo pozvao je vernike na smirenje i ljubav, a stradanje srpske dece uporedio s vitlejemskim mučenicima, poručivši da njihova žrtva obavezuje svakog hrišćanina danas.
Na dan osvećenja hrama miniranog devedesetih, episkop Kirilo poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i bratstvu, dok su vernici plakali od radosti pred moštima svetih mučenika.
Jedan od najstarijih srpskih manastira u Hrvatskoj, poznat po čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, bio je ispunjen molitvama i suzama radosnicama dok je vladika Kirilo služio svetu liturgiju, darujući monaštvu i narodu poruku nade i jedinstva.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice za period Velike Četrdesetnice.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
