Pred mnogobrojnim vernicima u manastiru Lepavina, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički poručio je da se duhovna sila ne stiče ljudskom snagom, već blagodaću Božjom.
Na praznik Svetih Sedam mučenika u Efesu, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, služio je svetu liturgiju u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Lepavini. Svetom bogosluženju prisustvovalo je brojno monaštvo i verni narod, sabravši se da u molitvenoj radosti obeleži ovaj praznik.
Foto: SPC
Vernici na liturgiji u manastiru Lepavina
Uspenjski post – kratko, ali duboko vreme pripreme
U svojoj nadahnutoj besedi, vladika Kirilo govorio je o smislu Uspenjskog posta, koji je nazvao „kratkim, ali duboko sadržajnim i simvoličnim“. Podsetio je da praznici Preobraženja i Uspenja Presvete Bogorodice svedoče o konačnoj sudbini čoveka u Hristu.
Tumačeći Jevanđelje o isceljenju mesečara, vladika je naglasio spasonosne reči Gospodnje:
– Ovaj rod se ne izgoni osim molitvom i postom – kazao je vladika podsetičši vernike da istinska duhovna sila ne dolazi od čoveka, već od Boga, i da se ne može steći bez podviga.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Opomena protiv praznoverja i astrologije
Episkop Kirilo upozorio je i na rasprostranjena praznoverja i astrologiju, koja, kako je naglasio, odvlače čoveka od puta spasenja.
– Naravno da čitav vidljivi svet utiče na čoveka, ali naša sudbina ne može da zavisi od kretanja nebeskih tela i mesečine, nego je isključivo u vlasti Božjoj. On je taj koji ima vlast nad životom, smrću i večnim ishodištem čoveka – poručio je vladika.
Dodao je da ni apostoli, iako najbliži Hristu, nisu mogli isceliti mladića bez duboke vere i blagodatne sile, čime se pokazuje da je za svako duhovno delovanje neophodno sjedinjenje s Božjom voljom.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Vera nije magija, već put smirenja
Govoreći o duhovnom životu, vladika Kirilo istakao je da vera nije magijsko sredstvo za rešavanje životnih teškoća, već put koji traži trpljenje i strpljenje.
– Sa strpljenjem, sa smirenjem, uzdati se u Boga, verovati u Njegovu pomoć – tako se dolazi do duhovnog napretka i do spasenja u Hristu, koje svi neka zadobijemo molitvama Presvete Bogorodice i svih Njegovih svetih – zaključio je episkop.
Liturgijsko sabranje u Lepavini još jednom je potvrdilo da je ovaj manastir duhovno utočište i svetionik pravoslavne vere, gde se u zajedništvu i molitvi otkriva istinska radost hrišćanskog života.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Na praznik Svete dece mučenika, episkop Kirilo pozvao je vernike na smirenje i ljubav, a stradanje srpske dece uporedio s vitlejemskim mučenicima, poručivši da njihova žrtva obavezuje svakog hrišćanina danas.
Na dan osvećenja hrama miniranog devedesetih, episkop Kirilo poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i bratstvu, dok su vernici plakali od radosti pred moštima svetih mučenika.
Jedan od najstarijih srpskih manastira u Hrvatskoj, poznat po čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, bio je ispunjen molitvama i suzama radosnicama dok je vladika Kirilo služio svetu liturgiju, darujući monaštvu i narodu poruku nade i jedinstva.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Mitropolit niški Arsenije predvodio je liturgijsko sabranje uz trokratni litijski hod, dok su vernici iz cele zemlje doživeli čudesni duh zadužbine Svetog despota Stefana Lazarevića.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
