Pred mnogobrojnim vernicima u manastiru Lepavina, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički poručio je da se duhovna sila ne stiče ljudskom snagom, već blagodaću Božjom.
Na praznik Svetih Sedam mučenika u Efesu, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, služio je svetu liturgiju u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Lepavini. Svetom bogosluženju prisustvovalo je brojno monaštvo i verni narod, sabravši se da u molitvenoj radosti obeleži ovaj praznik.
Foto: SPC
Vernici na liturgiji u manastiru Lepavina
Uspenjski post – kratko, ali duboko vreme pripreme
U svojoj nadahnutoj besedi, vladika Kirilo govorio je o smislu Uspenjskog posta, koji je nazvao „kratkim, ali duboko sadržajnim i simvoličnim“. Podsetio je da praznici Preobraženja i Uspenja Presvete Bogorodice svedoče o konačnoj sudbini čoveka u Hristu.
Tumačeći Jevanđelje o isceljenju mesečara, vladika je naglasio spasonosne reči Gospodnje:
– Ovaj rod se ne izgoni osim molitvom i postom – kazao je vladika podsetičši vernike da istinska duhovna sila ne dolazi od čoveka, već od Boga, i da se ne može steći bez podviga.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Opomena protiv praznoverja i astrologije
Episkop Kirilo upozorio je i na rasprostranjena praznoverja i astrologiju, koja, kako je naglasio, odvlače čoveka od puta spasenja.
– Naravno da čitav vidljivi svet utiče na čoveka, ali naša sudbina ne može da zavisi od kretanja nebeskih tela i mesečine, nego je isključivo u vlasti Božjoj. On je taj koji ima vlast nad životom, smrću i večnim ishodištem čoveka – poručio je vladika.
Dodao je da ni apostoli, iako najbliži Hristu, nisu mogli isceliti mladića bez duboke vere i blagodatne sile, čime se pokazuje da je za svako duhovno delovanje neophodno sjedinjenje s Božjom voljom.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Vera nije magija, već put smirenja
Govoreći o duhovnom životu, vladika Kirilo istakao je da vera nije magijsko sredstvo za rešavanje životnih teškoća, već put koji traži trpljenje i strpljenje.
– Sa strpljenjem, sa smirenjem, uzdati se u Boga, verovati u Njegovu pomoć – tako se dolazi do duhovnog napretka i do spasenja u Hristu, koje svi neka zadobijemo molitvama Presvete Bogorodice i svih Njegovih svetih – zaključio je episkop.
Liturgijsko sabranje u Lepavini još jednom je potvrdilo da je ovaj manastir duhovno utočište i svetionik pravoslavne vere, gde se u zajedništvu i molitvi otkriva istinska radost hrišćanskog života.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Na praznik Svete dece mučenika, episkop Kirilo pozvao je vernike na smirenje i ljubav, a stradanje srpske dece uporedio s vitlejemskim mučenicima, poručivši da njihova žrtva obavezuje svakog hrišćanina danas.
Na dan osvećenja hrama miniranog devedesetih, episkop Kirilo poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i bratstvu, dok su vernici plakali od radosti pred moštima svetih mučenika.
Jedan od najstarijih srpskih manastira u Hrvatskoj, poznat po čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, bio je ispunjen molitvama i suzama radosnicama dok je vladika Kirilo služio svetu liturgiju, darujući monaštvu i narodu poruku nade i jedinstva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Jezekilja, dok Jevreji obeležavaju šabatski dan nakon Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Dok traje žustra javna rasprava o osnivanju Univerziteta "Sveti Sava", vladika bački podseća na istorijske korene evropskog obrazovanja i postavlja pitanje dvostrukih aršina.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
