Pred mnogobrojnim vernicima u manastiru Lepavina, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički poručio je da se duhovna sila ne stiče ljudskom snagom, već blagodaću Božjom.
Na praznik Svetih Sedam mučenika u Efesu, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, služio je svetu liturgiju u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Lepavini. Svetom bogosluženju prisustvovalo je brojno monaštvo i verni narod, sabravši se da u molitvenoj radosti obeleži ovaj praznik.
Foto: SPC
Vernici na liturgiji u manastiru Lepavina
Uspenjski post – kratko, ali duboko vreme pripreme
U svojoj nadahnutoj besedi, vladika Kirilo govorio je o smislu Uspenjskog posta, koji je nazvao „kratkim, ali duboko sadržajnim i simvoličnim“. Podsetio je da praznici Preobraženja i Uspenja Presvete Bogorodice svedoče o konačnoj sudbini čoveka u Hristu.
Tumačeći Jevanđelje o isceljenju mesečara, vladika je naglasio spasonosne reči Gospodnje:
– Ovaj rod se ne izgoni osim molitvom i postom – kazao je vladika podsetičši vernike da istinska duhovna sila ne dolazi od čoveka, već od Boga, i da se ne može steći bez podviga.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Opomena protiv praznoverja i astrologije
Episkop Kirilo upozorio je i na rasprostranjena praznoverja i astrologiju, koja, kako je naglasio, odvlače čoveka od puta spasenja.
– Naravno da čitav vidljivi svet utiče na čoveka, ali naša sudbina ne može da zavisi od kretanja nebeskih tela i mesečine, nego je isključivo u vlasti Božjoj. On je taj koji ima vlast nad životom, smrću i večnim ishodištem čoveka – poručio je vladika.
Dodao je da ni apostoli, iako najbliži Hristu, nisu mogli isceliti mladića bez duboke vere i blagodatne sile, čime se pokazuje da je za svako duhovno delovanje neophodno sjedinjenje s Božjom voljom.
Foto: SPC
Vladika Kirilo
Vera nije magija, već put smirenja
Govoreći o duhovnom životu, vladika Kirilo istakao je da vera nije magijsko sredstvo za rešavanje životnih teškoća, već put koji traži trpljenje i strpljenje.
– Sa strpljenjem, sa smirenjem, uzdati se u Boga, verovati u Njegovu pomoć – tako se dolazi do duhovnog napretka i do spasenja u Hristu, koje svi neka zadobijemo molitvama Presvete Bogorodice i svih Njegovih svetih – zaključio je episkop.
Liturgijsko sabranje u Lepavini još jednom je potvrdilo da je ovaj manastir duhovno utočište i svetionik pravoslavne vere, gde se u zajedništvu i molitvi otkriva istinska radost hrišćanskog života.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Na praznik Svete dece mučenika, episkop Kirilo pozvao je vernike na smirenje i ljubav, a stradanje srpske dece uporedio s vitlejemskim mučenicima, poručivši da njihova žrtva obavezuje svakog hrišćanina danas.
Na dan osvećenja hrama miniranog devedesetih, episkop Kirilo poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i bratstvu, dok su vernici plakali od radosti pred moštima svetih mučenika.
Jedan od najstarijih srpskih manastira u Hrvatskoj, poznat po čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, bio je ispunjen molitvama i suzama radosnicama dok je vladika Kirilo služio svetu liturgiju, darujući monaštvu i narodu poruku nade i jedinstva.
Kao mladić, tajno je napustio porodicu i otišao među monahe, a ono što se potom dogodilo njegovoj majci i bratu ostalo je upamćeno u pravoslavnom predanju vekovima.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pahomija Velikog po starom i Prepodobnog Nikite Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Germana Pariskog, dok muslimani obeležavaju drugi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
