Svetogorski starac objasnio je kakvu ulogu imaju pokajanje i ispovest u borbi sa strahom od magije i šta čovek najpre treba da preispita kada posumnja da je postao žrtva.
Strah da je neko na nas bacio čini može da postane toliko snažan da u njemu tražimo objašnjenje za svaku nesreću, bolest ili porodični sukob. Starac Pajsije Svetogorac ukazivao je na drugačiji put: umesto da svu pažnju usmerimo na navodno zlo koje nam neko čini, najpre treba da preispitamo sopstvenu savest.
Kada čoveka obuzme strah da je postao žrtva magije, lako može da počne da traži pomoć na pogrešnom mestu, zanemarujući pritom ono što u pravoslavnom duhovnom životu ima posebno mesto: pokajanje i ispovest. Starac Pajsije Svetogorac u svojim poukama nije savetovao čoveku da se prepušta strahu niti da svu odgovornost pripisuje drugima. Ukazivao je na potrebu da najpre pogleda u sebe i potraži put ka duhovnom isceljenju.
Jednom prilikom pitali su ga: "Starče, da li magija uvek može da deluje?"
A starac Pajsije je odgovorio:
- Da bi magija delovala, čovek mora da da đavolu povoda. Drugim rečima, mora da postoji ozbiljan razlog, a čovek ne sme da ga razreši pokajanjem i ispovešću. Na nekoga ko se ispoveda, pa makar na njega lopatom bacali čini, one neće delovati. Jer kada se čovek ispoveda i ima čisto srce, oni koji se bave magijom ne mogu da sarađuju sa đavolom kako bi mu naudili.
A kada su ga pitali: Starče, kako čovek može da se oslobodi magije ako ona počne da deluje na njega?
On je odgovorio:
- Pokajanjem i ispovešću. Zato čovek najpre treba da otkrije zbog čega je magija uopšte mogla da deluje na njega, da uvidi svoju grešku, pokaje se i ispovedi. Koliko samo ljudi koji pate jer veruju da su na njih bačene čini dolazi ovamo, u moju keliju, i govori mi: „Pomoli se za mene da se oslobodim ove muke!“ Traže od mene pomoć, a da prethodno nisu ni pokušali da otkriju odakle je zlo počelo, kako bi ispravili ono što je do njega dovelo.
Treba da otkriju u čemu su sami pogrešili, zbog čega su čini mogle da deluju na njih, da se pokaju i ispovede, kako bi njihove muke prestale.
Pouka starca Pajsija usmerava pažnju na ono što vernik može da učini za sopstvenu dušu. Umesto da strah od tuđih namera postane središte života, potrebno je početi od iskrenog preispitivanja, pokajanja i ispovesti. Kada se čovek suoči sa sopstvenim greškama i potraži Božju pomoć, otvara se put ka oslobađanju od straha i pronalaženju duhovnog mira u zajednici sa Bogom.
Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 21. sedmice po Duhovima
Foto: SPC
Hevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Filipljanima, začalo 248 (4,10-23)
10. A obradovah se vrlo u Gospodu što se najzad opet setiste da se starate za mene, kao što se i staraste ali nemadoste prilike. 11. Govorim to ne zbog oskudice, jer ja sam se naučio da budem zadovoljan onim što imam. 12. Znam i poniziti se, znam i izobilovati; u svemu i svačemu navikoh; i sit biti i gladovati, i izobilovati i oskudevati. 13. Sve mogu u Hristu koji mi daje moć. 14. Ipak, dobro učiniste što uzeste učešća u mojoj nevolji.
15. A znate i vi, Filipljani, da u početku propovedanja jevanđelja, kad iziđoh iz Makedonije, ni jedna mi Crkva nije učestvovala u davanju i primanju osim vi jedini; 16. jer mi i u Solun poslaste i prvi i drugi put za moju potrebu. 17. Ne kao da tražim dara, nego tražim ploda koji se množi na korist vašu. 18. A ja sam primio sve i imam izobilno. Podmiren sam primivši od Epafrodita što ste mi poslali, slatki miomir, žrtvu prijatnu ugodnu Bogu. 19. A Bog moj ispuniće svaku potrebu vašu po bogatstvu svojem u slavi, u Hristu Isusu.
20. A Bogu i Ocu našemu slava u vekove vekova. Amin. 21. Pozdravite svakoga svetoga u Hristu Isusu. Pozdravljaju vas braća što su sa mnom. 22. Pozdravljaju vas svi sveti, a osobito oni iz careva doma. 23. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama. Amin.
Jevanđelje po Luki, začalo 33. (7,36-50)
36. Moljaše ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu, sede za trpezu. 37. I gle, žena u gradu koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra. 38. I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje otiraše, i celivaše noge njegove, i mazaše mirisom. 39. A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče; jer je grešnica.”
40. I odgovarajući Isus reče mu: „Simone, imam ti nešto kazati.” A on reče: „Učitelju, kaži.” 41. A Isus reče: „Dvojica behu dužni jednome poveriocu, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset. 42. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice većma ljubiti?” 43. A Simon odgovarajući reče: „Mislim onaj kome više pokloni.” A on mu reče: „Pravo si sudio.” 44. I okrenuvši se ženi, reče Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa.
45. Celiva mi nisi dao; a ona, otkako uđe, ne presta celivati mi noge. 46. Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge. 47. Zato ti kažem: Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malu ljubav ima.” 48. A njoj reče: „Opraštaju ti se gresi.” 49. I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s njim za trpezom: „Ko je ovaj što i grehe oprašta?” 50. A ženi reče: „Vera tvoja spasla te je; idi u miru.”
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Zašto oni koji su uvereni da su uvek u pravu često ne vide potrebu za pokajanjem i kako se gordost prikriva iza sopstvenih opravdanja pokazuje pouka ruskog pravoslavnog podvižnika.
U besedi za četvrtak 21. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da niko ne zna koliko mu je vremena ostalo za pokajanje i objašnjava zašto je odlaganje pokajanja opasna zabluda.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
