Svetogorski starac Emilijan Simonopetrit u jednoj svojoj pouci nudi drugačiji pogled na bolest i objašnjava kako i najteže iskušenje može postati prilika za duhovni rast.
Kada bolest poremeti planove, oduzme snagu i suoči čoveka sa neizvesnošću, teško je razumeti zašto se to događa ako verujemo u Boga koji želi naše dobro. Jedna pouka starca Emilijana Simonopetrita nudi drugačiji pogled na patnju i podseća da je važno kako se čovek prema njoj odnosi i kome se u teškim trenucima obraća.
- Zašto Bog, koji je stvorio čoveka u savršenom zdravlju i želi njegovu radost i mir, dopušta bolest? Jer kada čovek prihvati bolest, kada je prihvati sa ljubavlju, kada iz nje crpi duhovnu korist i kada se kroz nju poveri Bogu, tada bolest postaje jedno od najbržih sredstava za postizanje istine i spasenja. Iz tog razloga, Bog, kao dobri Učitelj, ponekad dopušta bolest kada imamo grehe, posebno skrivene, kako bismo se pokajali i ne bismo bili osuđeni u budućem životu. Isto tako, onima koji poseduju skrivenu svetost, On takođe daruje bolest, kako ne bi primili svoju nagradu ovde na zemlji, već u večnosti. Na kraju krajeva, bolest može biti jedan od najlepših Božjih darova čoveku. Zaista, može biti korisnija čak i od najdubljih i najvatrenijih duhovnih želja ljudskog srca”, govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
Ove reči ne znače da čovek treba da priželjkuje bolest, da odustane od lečenja ili da svaku patnju smatra kaznom za grehe. U pravoslavlju, prihvatanje iskušenja ne znači odustajanje od nade u ozdravljenje, već nastojanje da se i u teškim trenucima sačuva poverenje u Boga.
Bolest ne možemo uvek da sprečimo niti možemo da biramo okolnosti u kojima ćemo se suočiti s njom. Ipak, možemo da odlučimo da ne dopustimo da nam oduzme ljubav, veru i nadu. Ponekad nas upravo nemoć podseti na to koliko smo se oslanjali na sebe, a koliko smo zaboravljali da se obratimo Bogu.
Čovek ne bira svako iskušenje koje će ga snaći, ali može da bira hoće li kroz njega proći zatvorenog srca ili sa poverenjem u Boga.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 168 (1,1-8)
1. Pavle, apostol Isusa Hrista po volji Božijoj, i brat Timotej Crkvi Božijoj koja je u Korintu, sa svima svetima koji su u čitavoj Ahaji: 2. Blagodat vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista. 3. Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog svake utehe, 4. koji nas teši u svakoj nevolji našoj da bismo mi mogli tešiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same teši Bog; 5. da kao što su stradanja Hristova obilna u nama tako je kroz Hrista obilna i uteha naša.
6. Ako li se mučimo za vašu je utehu i spasenje koje se postiže podnošenjem onih istih stradanja koja i mi trpimo; ako li se utešavamo, za vašu je utehu i spasenje; 7. i nadanje je naše pouzdano za vas, znajući da kao što ste zajedničari stradanja tako ste i utehe.8. Jer nećemo, braćo, da ne znate o nevolji našoj koja nam se dogodi u Aziji, da suviše bijasmo opterećeni, preko moći, tako da smo bili u nedoumici i za život;
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Luki, začalo 20. (5,27-32)
27. I potom izađe, i vide carinika po imenu Levije gde sedi na carini, i reče mu: „Hajde za mnom.” 28. I ostavivši sve, ustade i pođe za njim. 29. I priredi mu Levije kod kuće svoje veliku gozbu; i beše mnoštvo carinika i drugih koji seđahu sa njim za trpezom. 30. I gunđahu književnici njihovi i fariseji govoreći učenicima njegovim: „Zašto sa carinicima i grešnicima jedete i pijete?” 31. I odgovarajući Isus reče im: „Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. 32. Nisam došao da pozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.”
BONUS VIDEO
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Jerej Hrama Svetog Ilije u Mirijevu objašnjava zašto su vera i praštanje važniji od raskošne trpeze i velikih troškova i kako porodično okupljanje može da pomiri i one koji godinama ne razgovaraju.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News