Kroz priču o slepcu koji je progledao, Sveti Teofan Zatvornik nas šestu nedelju posle Vaskrsa podseća kako prostodušnost vere nadmašuje knjišku učenost.
Spori se prostota vere sa lukavim neverjem. Prišavši slepcu koji je progledao, vera je prosvetila i njegove umne oči, te je on jasno ugledao istinu. Gledajte kako je kod njega sve logično. Pitaju ga: “Šta ti kažeš o onome koji ti je dao vid?” Prorok je odgovorio je on, tj. poslanik božiji, ispunjen čudotvornom silom. Neprotivrečan i ispravan zaključak. Međutim, knjiška obrazovanost neće da vidi tu ispravnost i hoće da se ukloni od njenih posledica.
- Pošto joj to nije uspelo, ona se obraća neknjiškoj prostoti svojim predlogom: “Podaj slavu Bogu. Mi znamo da je onaj čovek grešan”. Ali, prostota vere ne ume da poveže grešnost i čudotvorstvo, te otvoreno izražava: “Je li grešan ne znam. Jedno znam, da ja bejah slep, a sada vidim”. Šta je moguće reći protiv takve reči? Međutim, logika nevernika je uporna i pri svoj očevidnosti se ne stidi da tvrdi da ne zna odakle je onaj koji je otvorio oči slepome. U tome i jeste čudo, govori im zdrava logika vere, što vi ne znate otkuda je, a on otvori oči moje. A znamo da Bog ne sluša grešnike; nego ako ko Boga poštuje i volju njegovu tvori, toga sluša. Otkako je veka nije se čulo da iko otvori oči rođenome slepcu. Kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa činiti. Reklo bi se, posle ovoga ništa drugo nije ostajalo nego da se prekloni glava pod silom ispravnog zaključka. Međutim, knjiška učenost ne može da trpi zdravu logiku vere, i zato ga isteraše… Pa, pođi onda da dokazuješ istinu vere onima kod kojih se um iskvario od upornosti neverja. Nevernici svih vremena su ljudi istog kroja.
Pixabay
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ovi sveti mučenici najpre su bili prvi velikaši na dvoru cara Maksimijana, a kada su primili hrišćanstvo, život im se preokrenuo.
Kako prebroditi bol i obnoviti poverenje u braku. Govore protojerej Feodor Borodin i pravoslavni psiholog Aleksandar Tkačenko.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U subotu sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj podseća da je molitva za upokojene čin ljubavi koji osvećuje i nas same: „Ne olenji se da na svakoj molitvi pominješ sve otišle oce i braću našu…”
U vremenu kompromisa i površne duhovnosti,ruski svetitelj opominje da bez prave vere – Hristove, jedinosušne sa Ocem – nema Crkve, nema hrišćanstva. Njegova poruka za šestu nedelju po Vaskrsu odzvanja snagom večne istine.
Duhovni biser za utorak šeste sedmice po Vaskrsu: kako nas ruski svetitelj uči da se umiranjem za svet rađa život u Bogu i donosi plod večnosti.
U izuzetnoj pouci za nedelju pete sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj otkriva večiti sukob između proste vere i lukavog neverja, kroz priču o čoveku koji je video svetlost i očima i srcem.
Kako prebroditi bol i obnoviti poverenje u braku. Govore protojerej Feodor Borodin i pravoslavni psiholog Aleksandar Tkačenko.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
