U svojim kamenim blokovima ova drevna svetinja čuva molitve i nade vernika iz judaizma, hrišćanstva i islama, svedočeći o neprekidnoj duhovnoj povezanosti koja premošćuje vreme i prostor.
U srcu starog Jerusalima, između kamenih ulica i drevnih zdanja, uzdiže se vekovna svetinja značajna za judаizam, hrišćanstvo i islam. Zid plača, kako ga najčešće nazivaju hrišćani, za Jevreje je poznat kao Zapadni zid, dok ga u islamu nazivaju Burakov zid. Ovo mesto ne samo da svedoči o višemilenijskoj istoriji već i o dubokoj duhovnoj povezanosti koja se proteže kroz tri religije poput zlatne niti koja vezuje nebo i zemlju.
Christian Offenberg / imageBROKER / Profimedia
Kroz uske ulice starog Jerusalima, gde se prošlost i sadašnjost neprekidno susreću, uzdiže se ovaj svetionik vere - zid, preostali deo velikog Drugog hrama, sagrađenog u doba kralja Iroda, koji nosi u sebi vekove istorije, duhovne borbe, tuge i nade. Njegovo kamenje, čvrsto uklesano u zemlju, svedoči kako su mnogi dolazili ovde, klečeći pred Bogom, tražeći utehu i milost.
Za Jevreje Zapadni zid je najdublji izraz njihove vere i veze sa Bogom. To je mesto gde su vekovima oplakivali uništenje Hrama i izražavali nadu u njegovu obnovu. Zid nije samo deo prošlosti, već živi simbol vere u budućnost, mesto gde se suze pretaču u molitve, a molitve u nadu. Svaki kamen nosi priču o upornoj veri, o istrajnosti naroda da ostane povezan sa svojim Stvoriteljem, čak i u najtežim trenucima.
Schoening / imageBROKER / Profimedia
U judeizmu se najčešće koristi naziv Zapadni zid, u hrišćanstvu Zid plača, a u islamu Burakov zid
U hrišćanskoj tradiciji Jerusalim je mesto susreta Boga i čoveka, a Zid plača deo tog svetog mozaika. Hrišćanski hodočasnici dolaze ovde, videći u Zidu mesto gde se prošlost Hristovog života u Jerusalimu prepliće sa njihovim molitvama i nadom za budućnost. Zid je za njih simbol susreta, mesto gde molitve dopiru do neba, gde se vera obnavlja u tišini kamenih blokova.
Za muslimane Zid plača je deo šireg kompleksa Haram el Šarif, svetog mesta gde se nalaze Kupola na Steni i El Aksa džamija. Prema islamskom predanju, prorok Muhamed je tokom svog noćnog putovanja privezao svoje mitsko biće Burak uz ovaj zid pre nego što se uzdigao na nebo. Iako Zid nema isti centralni značaj kao u judaizmu, on je deo svetog pejzaža Jerusalima, mesto gde se nebo i zemlja susreću u svetosti.
Cosmo Condina / robertharding / Profimedia
Vernici dolaze na Zid plača da bi među kamene pukotine ostavili svoje molitvene želje na malim ceduljicama
Mnogi vernici, bez obzira na veru, dolaze na Zid plača da bi ostavili svoje molitvene želje na malim ceduljicama, pažljivo ih smestivši među kamene pukotine. Ove ceduljice nose molitve za zdravlje, sreću, oproštaj i mir. Svaka ceduljica je poput suze, delić duše koji ostaje u Zidu, moleći se da pronađe put do nebeskog trona.
Zid plača nije samo kamenje, već mesto susreta između prošlosti i budućnosti, između ljudi i Boga. On nosi u sebi vekove istorije, molitvi i vere, povezujući tri velike religije u zajedničkoj čežnji za duhovnim jedinstvom. Zid ostaje svedok ljudske nade i potrebe za božanskim, mesto gde su duše pronašle utehu, a molitve put do neba.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Kroz molitvu, vernik ne samo da traži pomoć ili izražava zahvalnost, već se i pročišćava od greha, čisti svoje misli i srce, te postiže unutrašnji mir i duhovnu snagu.
Ovaj čin, koji je brzo postao viralan na društvenim mrežama, mnogima je bio podsetnik na zajedništvo i solidarnost koje su nekada bile karakteristične za ovo podneblje.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
