U svojim kamenim blokovima ova drevna svetinja čuva molitve i nade vernika iz judaizma, hrišćanstva i islama, svedočeći o neprekidnoj duhovnoj povezanosti koja premošćuje vreme i prostor.
U srcu starog Jerusalima, između kamenih ulica i drevnih zdanja, uzdiže se vekovna svetinja značajna za judаizam, hrišćanstvo i islam. Zid plača, kako ga najčešće nazivaju hrišćani, za Jevreje je poznat kao Zapadni zid, dok ga u islamu nazivaju Burakov zid. Ovo mesto ne samo da svedoči o višemilenijskoj istoriji već i o dubokoj duhovnoj povezanosti koja se proteže kroz tri religije poput zlatne niti koja vezuje nebo i zemlju.
Christian Offenberg / imageBROKER / Profimedia
Kroz uske ulice starog Jerusalima, gde se prošlost i sadašnjost neprekidno susreću, uzdiže se ovaj svetionik vere - zid, preostali deo velikog Drugog hrama, sagrađenog u doba kralja Iroda, koji nosi u sebi vekove istorije, duhovne borbe, tuge i nade. Njegovo kamenje, čvrsto uklesano u zemlju, svedoči kako su mnogi dolazili ovde, klečeći pred Bogom, tražeći utehu i milost.
Za Jevreje Zapadni zid je najdublji izraz njihove vere i veze sa Bogom. To je mesto gde su vekovima oplakivali uništenje Hrama i izražavali nadu u njegovu obnovu. Zid nije samo deo prošlosti, već živi simbol vere u budućnost, mesto gde se suze pretaču u molitve, a molitve u nadu. Svaki kamen nosi priču o upornoj veri, o istrajnosti naroda da ostane povezan sa svojim Stvoriteljem, čak i u najtežim trenucima.
Schoening / imageBROKER / Profimedia
U judeizmu se najčešće koristi naziv Zapadni zid, u hrišćanstvu Zid plača, a u islamu Burakov zid
U hrišćanskoj tradiciji Jerusalim je mesto susreta Boga i čoveka, a Zid plača deo tog svetog mozaika. Hrišćanski hodočasnici dolaze ovde, videći u Zidu mesto gde se prošlost Hristovog života u Jerusalimu prepliće sa njihovim molitvama i nadom za budućnost. Zid je za njih simbol susreta, mesto gde molitve dopiru do neba, gde se vera obnavlja u tišini kamenih blokova.
Za muslimane Zid plača je deo šireg kompleksa Haram el Šarif, svetog mesta gde se nalaze Kupola na Steni i El Aksa džamija. Prema islamskom predanju, prorok Muhamed je tokom svog noćnog putovanja privezao svoje mitsko biće Burak uz ovaj zid pre nego što se uzdigao na nebo. Iako Zid nema isti centralni značaj kao u judaizmu, on je deo svetog pejzaža Jerusalima, mesto gde se nebo i zemlja susreću u svetosti.
Cosmo Condina / robertharding / Profimedia
Vernici dolaze na Zid plača da bi među kamene pukotine ostavili svoje molitvene želje na malim ceduljicama
Mnogi vernici, bez obzira na veru, dolaze na Zid plača da bi ostavili svoje molitvene želje na malim ceduljicama, pažljivo ih smestivši među kamene pukotine. Ove ceduljice nose molitve za zdravlje, sreću, oproštaj i mir. Svaka ceduljica je poput suze, delić duše koji ostaje u Zidu, moleći se da pronađe put do nebeskog trona.
Zid plača nije samo kamenje, već mesto susreta između prošlosti i budućnosti, između ljudi i Boga. On nosi u sebi vekove istorije, molitvi i vere, povezujući tri velike religije u zajedničkoj čežnji za duhovnim jedinstvom. Zid ostaje svedok ljudske nade i potrebe za božanskim, mesto gde su duše pronašle utehu, a molitve put do neba.
Sveti Teofan Zatvornik nas 13. ponedeljka po Pedesetnici u svojoj knjizi podseća na suštinu istinske hvale Gospodu – ne samo kroz reči, već kroz dela. Sam naš život treba da postane tiha, ali moćna pesma Bogu, poput ruže koja ne govori, ali svojim mirisom ispunjava svet.
Kroz svoju izuzetnu službu i nepokolebljivu hrabrost, ovaj svetac je postavio temelje Srpske pravoslavne crkve, ostavljajući trajan pečat na istoriji i duhovnom životu Srba. Njegova duhovna baština i dalje svetli kao putokaz za sve vernike.
Na proslavi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, poglavar Srpske pravoslavne crkve izneo je duboke misli o značaju jedinstva i slobode u srpskom identitetu, osvetljavajući vrednosti koje čine srpski narod jedinstvenim i postojanim kroz vekove.
Sveštenstvo Hrama Svetog arhangela Mihaila u Beogradu poziva sve verne duše koje traže isceljenje, utehu i obnovu da se pridruže molitvi i pomazanju uoči praznika posvećenog Svetom proroku Zahariju i Svetoj pravednoj Jelisaveti.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
U starom kvartu svetog grada, ovaj zanatlija održava porodičnu tradiciju u svojoj radnji, gde se naizgled neprimetni materijali pretvaraju u priče o veri, istoriji i kulturi tri religije.
Tokom onlajn skupa solidarnosti, poglavar Jerusalimske patrijaršije je apelovao na globalnu posvećenost hrišćanskim vrednostima i naglasio duhovnu odgovornost za očuvanje mira na Bliskom istoku.
Potez turskog predsednika da u znamenitom hramu održi molitveni obred dovu za Ismaila Haniju, vođu ličnost Hamasa, naišao je na žestoke kritike Grka, podstičući geopolitičku buru u tom regionu.
Albanska arhiepiskopija tvrdi da je broj pravoslavnih hrišćana u zemlji značajno potcenjen zbog metodoloških propusta i nedostatka intervjuisanja velikog broja vernika. Prema njihovim podacima, broj pravoslavaca je mnogo veći nego što je prikazano u zvaničnim rezultatima.
Sveti Teofan Zatvornik nas 13. ponedeljka po Pedesetnici u svojoj knjizi podseća na suštinu istinske hvale Gospodu – ne samo kroz reči, već kroz dela. Sam naš život treba da postane tiha, ali moćna pesma Bogu, poput ruže koja ne govori, ali svojim mirisom ispunjava svet.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U svojoj knjizi za 12. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik osvetljava put ka Božjoj milosti kroz priču o dva jerihonska slepca iz Jevanđelja po Mateju i objašnjava da je tajna u pravoj veri, koja vodi ka ugađanju Bogu, nadi i istrajnoj molitvi – jedinom sigurnom putu ka pomoći odozgo.
Od strogih monaških propisa do svakodnevnih bogoslužbenih službi običnih vernika – saznajte kako drevni crkveni vodič donosi duhovnu ravnotežu u životima pravoslavaca danas.
Nekoliko dana pre povlačenja iz javnog života u manastir, Elena Mazlu je sa svojim pratiocima na društvenoj mreži TikTok podelila svoju zadivljenost i poštovanje prema ikoni koja je na čudesan način neoštećena izneta iz velikog požara.
