Otkrivamo tajne neobičnog prikaza ovog svetitelja na freskama i ikonama, osvetljavajući dublje značenje simbolike koja na prvi pogled izaziva čuđenje.
Najneobičnije prikazan svetac u hrišćanstvu, Sveti Hristifor, nosi u sebi ne samo duboku duhovnost, već i intrigantne prikaze koji izazivaju znatiželju i ponekad zbunjuju vernike. U pravoslavnoj tradiciji, on je često ikonopisan tako da nosi jedinstvene karakteristike, među kojima je posebno zanimljivo pitanje – zašto je predstavljen sa glavom životinje? Ova neobičnost, koja na prvi pogled može delovati neprikladno, zapravo nosi duboko simboličko značenje i povezuje se sa životom svetitelja.
Shutterstock.com
Freska na kojoj je prikaz Svetog Hristifora
Teolog Aleksandar Đurđević, u razgovoru za portal Religija, osvetljava ovu temu i ukazuje na specifičnosti prikaza Svetog Hristifora.
- Može da bude neprijatna situacija kada jedan vernik uđe u manastir i vidi ljudsko telo, telo čoveka, i glavu životinje. I upravo je to jedan od prikaza Svetog Hristifora - naglašava Đurđević, teolog i veroučitelj, objašnjavajući da ovakvi prikazi nisu česti na Istoku, a još manje na Zapadu.
- Sveti Hristifor je prikazan na dva načina: kao svetitelj sa psećom ili konjskom glavom, te kao onaj koji nosi Hrista na leđima. Prema monasima sa Svete gore , želja svetitelja bila je da bude oslikan na ovaj način kako bi izbegao da izaziva moralna iskušenja zbog svoje lepote - kaže Đurđević, dodajući da su postojali i navodi o magarećoj glavi, ali je te spekulacije opovrgao blaženopočivši patrijarh Pavle.
Printscreen/Youtube/Republika News
Teolog i veroučitel Aleksandar Đurđević
- Postoje navodi da je u pitanju magareća glava, ali blaženopočivši patrijarh Pavle je to opovrgao rečima da su takvi navodi nastali zbog turističke atraktivnosti ili verske zatucanosti i gluposti. Dakle, nikako nije reč o magarećoj glavi - naglašava Đurđević i nastavlja:
- Drugi prikaz Svetog Hristifora jeste sa jednim dečakom na leđima kako prelazi reku - dodaje Đurđević. Ova scena, koja svedoči o svetiteljevom delovanju i njegovoj ulozi kao nosioca Hrista, postala je najprepoznatljivija ikona.
- Hristiforovo ime na grčkom zapravo znači Hristonosac, a predanja kažu da je svetitelj, u trenutku opasnosti, preneo samog Hrista preko reke, što oslikava njegovu odanost i hrabrost- ističe teolog Aleksandar Đurđević.
Shutterstock.com
Ikona Svetog Hristifora
Da informacije na internetu često mogu biti nerelevantne, dokaz je i priča o Svetom Hristiforu. Naime, u jednom od objašnjenja na internetu pominje se navodno predanje po kojem je imao naglašenu telesnu lepotu, koja je privlačila brojne žene, pa se, u nameri da se odbrani od njih, Sveti Hristifor molio Gospodu da mu naruži lice.
O ovakvim navodima sa interneta, teolog Aleksandar Đurđević kaže:
- I čak i da je to istina, Sveti Hristifor je time učinio delo dostojno svetitelja, dostojno Boga - ističe Đurđević, objašnjavajući da je njegovo delovanje bilo usmereno ka tome da nikoga ne dovede u moralnu dilemu, već da ostane u službi Gospoda.
Credit: Raimund Franken / imageBROKER / Profimedia
Freska na kojj je Sveti Hristifor prikazan sa životinjskom glavom
Uprkos tome što su prikazi Svetog Hristifora retki, mogu se pronaći i u Srbiji.
- Lično sam imao prilike da budem u Manastiru Sukovu, kod Pirota, gde se za desnom pevnicom nalazi freska Svetog Hristifora sa psećom ili konjskom glavom. Potom, takav prikaz nalazi se i u Manastiru Gradište, kod Bara. Jedan prikaz Svetog Hristifora sa životinjskom glavom je i u Donjim Korminjanu, kod Gnjilana, i u kapeli Manastira Hilandar - kaže Đurđević, ističući da takvi prikazi svetitelja ostavljaju snažan utisak na vernike, podstičući ih da dublje razumeju simboliku i bogatstvo pravoslavne tradicije.
Iako informacije o Svetom Hristiforu mogu varirati, njegov lik i duhovno nasleđe ostaju neizostavni deo bogate pravoslavne ikonografije, osvetljavajući put svetlosti i milosti kroz svaku fresku i ikonu. U ovom kontekstu, Hristifor ne samo da nosi Hrista, već i nas kao vernike, pozivajući nas da se suočimo sa sopstvenim iskušenjima i izazovima na putu vere.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
Brojna su čuda koja je donela ikona Bogorodice Trojeručice, od njenog nastanka do današnjih dana, a najveće je zabeležio Sveti Jovan Damaskin, kome je odsečena ruka isceljena dok se molio pred ovom relikvijom.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Metodija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Jankit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Tome apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
