Otkrivamo tajne neobičnog prikaza ovog svetitelja na freskama i ikonama, osvetljavajući dublje značenje simbolike koja na prvi pogled izaziva čuđenje.
Najneobičnije prikazan svetac u hrišćanstvu, Sveti Hristifor, nosi u sebi ne samo duboku duhovnost, već i intrigantne prikaze koji izazivaju znatiželju i ponekad zbunjuju vernike. U pravoslavnoj tradiciji, on je često ikonopisan tako da nosi jedinstvene karakteristike, među kojima je posebno zanimljivo pitanje – zašto je predstavljen sa glavom životinje? Ova neobičnost, koja na prvi pogled može delovati neprikladno, zapravo nosi duboko simboličko značenje i povezuje se sa životom svetitelja.
Shutterstock.com
Freska na kojoj je prikaz Svetog Hristifora
Teolog Aleksandar Đurđević, u razgovoru za portal Religija, osvetljava ovu temu i ukazuje na specifičnosti prikaza Svetog Hristifora.
- Može da bude neprijatna situacija kada jedan vernik uđe u manastir i vidi ljudsko telo, telo čoveka, i glavu životinje. I upravo je to jedan od prikaza Svetog Hristifora - naglašava Đurđević, teolog i veroučitelj, objašnjavajući da ovakvi prikazi nisu česti na Istoku, a još manje na Zapadu.
- Sveti Hristifor je prikazan na dva načina: kao svetitelj sa psećom ili konjskom glavom, te kao onaj koji nosi Hrista na leđima. Prema monasima sa Svete gore , želja svetitelja bila je da bude oslikan na ovaj način kako bi izbegao da izaziva moralna iskušenja zbog svoje lepote - kaže Đurđević, dodajući da su postojali i navodi o magarećoj glavi, ali je te spekulacije opovrgao blaženopočivši patrijarh Pavle.
Printscreen/Youtube/Republika News
Teolog i veroučitel Aleksandar Đurđević
- Postoje navodi da je u pitanju magareća glava, ali blaženopočivši patrijarh Pavle je to opovrgao rečima da su takvi navodi nastali zbog turističke atraktivnosti ili verske zatucanosti i gluposti. Dakle, nikako nije reč o magarećoj glavi - naglašava Đurđević i nastavlja:
- Drugi prikaz Svetog Hristifora jeste sa jednim dečakom na leđima kako prelazi reku - dodaje Đurđević. Ova scena, koja svedoči o svetiteljevom delovanju i njegovoj ulozi kao nosioca Hrista, postala je najprepoznatljivija ikona.
- Hristiforovo ime na grčkom zapravo znači Hristonosac, a predanja kažu da je svetitelj, u trenutku opasnosti, preneo samog Hrista preko reke, što oslikava njegovu odanost i hrabrost- ističe teolog Aleksandar Đurđević.
Shutterstock.com
Ikona Svetog Hristifora
Da informacije na internetu često mogu biti nerelevantne, dokaz je i priča o Svetom Hristiforu. Naime, u jednom od objašnjenja na internetu pominje se navodno predanje po kojem je imao naglašenu telesnu lepotu, koja je privlačila brojne žene, pa se, u nameri da se odbrani od njih, Sveti Hristifor molio Gospodu da mu naruži lice.
O ovakvim navodima sa interneta, teolog Aleksandar Đurđević kaže:
- I čak i da je to istina, Sveti Hristifor je time učinio delo dostojno svetitelja, dostojno Boga - ističe Đurđević, objašnjavajući da je njegovo delovanje bilo usmereno ka tome da nikoga ne dovede u moralnu dilemu, već da ostane u službi Gospoda.
Credit: Raimund Franken / imageBROKER / Profimedia
Freska na kojj je Sveti Hristifor prikazan sa životinjskom glavom
Uprkos tome što su prikazi Svetog Hristifora retki, mogu se pronaći i u Srbiji.
- Lično sam imao prilike da budem u Manastiru Sukovu, kod Pirota, gde se za desnom pevnicom nalazi freska Svetog Hristifora sa psećom ili konjskom glavom. Potom, takav prikaz nalazi se i u Manastiru Gradište, kod Bara. Jedan prikaz Svetog Hristifora sa životinjskom glavom je i u Donjim Korminjanu, kod Gnjilana, i u kapeli Manastira Hilandar - kaže Đurđević, ističući da takvi prikazi svetitelja ostavljaju snažan utisak na vernike, podstičući ih da dublje razumeju simboliku i bogatstvo pravoslavne tradicije.
Iako informacije o Svetom Hristiforu mogu varirati, njegov lik i duhovno nasleđe ostaju neizostavni deo bogate pravoslavne ikonografije, osvetljavajući put svetlosti i milosti kroz svaku fresku i ikonu. U ovom kontekstu, Hristifor ne samo da nosi Hrista, već i nas kao vernike, pozivajući nas da se suočimo sa sopstvenim iskušenjima i izazovima na putu vere.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
Brojna su čuda koja je donela ikona Bogorodice Trojeručice, od njenog nastanka do današnjih dana, a najveće je zabeležio Sveti Jovan Damaskin, kome je odsečena ruka isceljena dok se molio pred ovom relikvijom.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Posle mise povodom Svetskog dana siromašnih, Sveta Stolica prvi put zvanično dočekuje transrodnog aktivistu, u nastojanju da afirmiše inkluzivni dijalog i podršku marginalizovanim zajednicama.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
