Otkrivamo tajne neobičnog prikaza ovog svetitelja na freskama i ikonama, osvetljavajući dublje značenje simbolike koja na prvi pogled izaziva čuđenje.
Najneobičnije prikazan svetac u hrišćanstvu, Sveti Hristifor, nosi u sebi ne samo duboku duhovnost, već i intrigantne prikaze koji izazivaju znatiželju i ponekad zbunjuju vernike. U pravoslavnoj tradiciji, on je često ikonopisan tako da nosi jedinstvene karakteristike, među kojima je posebno zanimljivo pitanje – zašto je predstavljen sa glavom životinje? Ova neobičnost, koja na prvi pogled može delovati neprikladno, zapravo nosi duboko simboličko značenje i povezuje se sa životom svetitelja.
Shutterstock.com
Freska na kojoj je prikaz Svetog Hristifora
Teolog Aleksandar Đurđević, u razgovoru za portal Religija, osvetljava ovu temu i ukazuje na specifičnosti prikaza Svetog Hristifora.
- Može da bude neprijatna situacija kada jedan vernik uđe u manastir i vidi ljudsko telo, telo čoveka, i glavu životinje. I upravo je to jedan od prikaza Svetog Hristifora - naglašava Đurđević, teolog i veroučitelj, objašnjavajući da ovakvi prikazi nisu česti na Istoku, a još manje na Zapadu.
- Sveti Hristifor je prikazan na dva načina: kao svetitelj sa psećom ili konjskom glavom, te kao onaj koji nosi Hrista na leđima. Prema monasima sa Svete gore , želja svetitelja bila je da bude oslikan na ovaj način kako bi izbegao da izaziva moralna iskušenja zbog svoje lepote - kaže Đurđević, dodajući da su postojali i navodi o magarećoj glavi, ali je te spekulacije opovrgao blaženopočivši patrijarh Pavle.
Printscreen/Youtube/Republika News
Teolog i veroučitel Aleksandar Đurđević
- Postoje navodi da je u pitanju magareća glava, ali blaženopočivši patrijarh Pavle je to opovrgao rečima da su takvi navodi nastali zbog turističke atraktivnosti ili verske zatucanosti i gluposti. Dakle, nikako nije reč o magarećoj glavi - naglašava Đurđević i nastavlja:
- Drugi prikaz Svetog Hristifora jeste sa jednim dečakom na leđima kako prelazi reku - dodaje Đurđević. Ova scena, koja svedoči o svetiteljevom delovanju i njegovoj ulozi kao nosioca Hrista, postala je najprepoznatljivija ikona.
- Hristiforovo ime na grčkom zapravo znači Hristonosac, a predanja kažu da je svetitelj, u trenutku opasnosti, preneo samog Hrista preko reke, što oslikava njegovu odanost i hrabrost- ističe teolog Aleksandar Đurđević.
Shutterstock.com
Ikona Svetog Hristifora
Da informacije na internetu često mogu biti nerelevantne, dokaz je i priča o Svetom Hristiforu. Naime, u jednom od objašnjenja na internetu pominje se navodno predanje po kojem je imao naglašenu telesnu lepotu, koja je privlačila brojne žene, pa se, u nameri da se odbrani od njih, Sveti Hristifor molio Gospodu da mu naruži lice.
O ovakvim navodima sa interneta, teolog Aleksandar Đurđević kaže:
- I čak i da je to istina, Sveti Hristifor je time učinio delo dostojno svetitelja, dostojno Boga - ističe Đurđević, objašnjavajući da je njegovo delovanje bilo usmereno ka tome da nikoga ne dovede u moralnu dilemu, već da ostane u službi Gospoda.
Credit: Raimund Franken / imageBROKER / Profimedia
Freska na kojj je Sveti Hristifor prikazan sa životinjskom glavom
Uprkos tome što su prikazi Svetog Hristifora retki, mogu se pronaći i u Srbiji.
- Lično sam imao prilike da budem u Manastiru Sukovu, kod Pirota, gde se za desnom pevnicom nalazi freska Svetog Hristifora sa psećom ili konjskom glavom. Potom, takav prikaz nalazi se i u Manastiru Gradište, kod Bara. Jedan prikaz Svetog Hristifora sa životinjskom glavom je i u Donjim Korminjanu, kod Gnjilana, i u kapeli Manastira Hilandar - kaže Đurđević, ističući da takvi prikazi svetitelja ostavljaju snažan utisak na vernike, podstičući ih da dublje razumeju simboliku i bogatstvo pravoslavne tradicije.
Iako informacije o Svetom Hristiforu mogu varirati, njegov lik i duhovno nasleđe ostaju neizostavni deo bogate pravoslavne ikonografije, osvetljavajući put svetlosti i milosti kroz svaku fresku i ikonu. U ovom kontekstu, Hristifor ne samo da nosi Hrista, već i nas kao vernike, pozivajući nas da se suočimo sa sopstvenim iskušenjima i izazovima na putu vere.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
Brojna su čuda koja je donela ikona Bogorodice Trojeručice, od njenog nastanka do današnjih dana, a najveće je zabeležio Sveti Jovan Damaskin, kome je odsečena ruka isceljena dok se molio pred ovom relikvijom.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Mali Ilija bio je dete – nečiji sin, brat, rođak, prijatelj… Imao je samo devet godina kada je tog kobnog jula 1993. prekinuo svoju igru u dvorištu, i pitao oca, koji se spremao da ide poslom do susednog sela, može li da ide sa njim da se provoza.
Otkrijte izuzetnu manastirsku poslasticu, u kojoj se med, orasi i pomorandža pretvaraju u slatki ritual koji spaja jednostavnost i duh monaške tradicije.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Mali Ilija bio je dete – nečiji sin, brat, rođak, prijatelj… Imao je samo devet godina kada je tog kobnog jula 1993. prekinuo svoju igru u dvorištu, i pitao oca, koji se spremao da ide poslom do susednog sela, može li da ide sa njim da se provoza.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
