Otkrivamo tajne neobičnog prikaza ovog svetitelja na freskama i ikonama, osvetljavajući dublje značenje simbolike koja na prvi pogled izaziva čuđenje.
Najneobičnije prikazan svetac u hrišćanstvu, Sveti Hristifor, nosi u sebi ne samo duboku duhovnost, već i intrigantne prikaze koji izazivaju znatiželju i ponekad zbunjuju vernike. U pravoslavnoj tradiciji, on je često ikonopisan tako da nosi jedinstvene karakteristike, među kojima je posebno zanimljivo pitanje – zašto je predstavljen sa glavom životinje? Ova neobičnost, koja na prvi pogled može delovati neprikladno, zapravo nosi duboko simboličko značenje i povezuje se sa životom svetitelja.
Shutterstock.com
Freska na kojoj je prikaz Svetog Hristifora
Teolog Aleksandar Đurđević, u razgovoru za portal Religija, osvetljava ovu temu i ukazuje na specifičnosti prikaza Svetog Hristifora.
- Može da bude neprijatna situacija kada jedan vernik uđe u manastir i vidi ljudsko telo, telo čoveka, i glavu životinje. I upravo je to jedan od prikaza Svetog Hristifora - naglašava Đurđević, teolog i veroučitelj, objašnjavajući da ovakvi prikazi nisu česti na Istoku, a još manje na Zapadu.
- Sveti Hristifor je prikazan na dva načina: kao svetitelj sa psećom ili konjskom glavom, te kao onaj koji nosi Hrista na leđima. Prema monasima sa Svete gore , želja svetitelja bila je da bude oslikan na ovaj način kako bi izbegao da izaziva moralna iskušenja zbog svoje lepote - kaže Đurđević, dodajući da su postojali i navodi o magarećoj glavi, ali je te spekulacije opovrgao blaženopočivši patrijarh Pavle.
Printscreen/Youtube/Republika News
Teolog i veroučitel Aleksandar Đurđević
- Postoje navodi da je u pitanju magareća glava, ali blaženopočivši patrijarh Pavle je to opovrgao rečima da su takvi navodi nastali zbog turističke atraktivnosti ili verske zatucanosti i gluposti. Dakle, nikako nije reč o magarećoj glavi - naglašava Đurđević i nastavlja:
- Drugi prikaz Svetog Hristifora jeste sa jednim dečakom na leđima kako prelazi reku - dodaje Đurđević. Ova scena, koja svedoči o svetiteljevom delovanju i njegovoj ulozi kao nosioca Hrista, postala je najprepoznatljivija ikona.
- Hristiforovo ime na grčkom zapravo znači Hristonosac, a predanja kažu da je svetitelj, u trenutku opasnosti, preneo samog Hrista preko reke, što oslikava njegovu odanost i hrabrost- ističe teolog Aleksandar Đurđević.
Shutterstock.com
Ikona Svetog Hristifora
Da informacije na internetu često mogu biti nerelevantne, dokaz je i priča o Svetom Hristiforu. Naime, u jednom od objašnjenja na internetu pominje se navodno predanje po kojem je imao naglašenu telesnu lepotu, koja je privlačila brojne žene, pa se, u nameri da se odbrani od njih, Sveti Hristifor molio Gospodu da mu naruži lice.
O ovakvim navodima sa interneta, teolog Aleksandar Đurđević kaže:
- I čak i da je to istina, Sveti Hristifor je time učinio delo dostojno svetitelja, dostojno Boga - ističe Đurđević, objašnjavajući da je njegovo delovanje bilo usmereno ka tome da nikoga ne dovede u moralnu dilemu, već da ostane u službi Gospoda.
Credit: Raimund Franken / imageBROKER / Profimedia
Freska na kojj je Sveti Hristifor prikazan sa životinjskom glavom
Uprkos tome što su prikazi Svetog Hristifora retki, mogu se pronaći i u Srbiji.
- Lično sam imao prilike da budem u Manastiru Sukovu, kod Pirota, gde se za desnom pevnicom nalazi freska Svetog Hristifora sa psećom ili konjskom glavom. Potom, takav prikaz nalazi se i u Manastiru Gradište, kod Bara. Jedan prikaz Svetog Hristifora sa životinjskom glavom je i u Donjim Korminjanu, kod Gnjilana, i u kapeli Manastira Hilandar - kaže Đurđević, ističući da takvi prikazi svetitelja ostavljaju snažan utisak na vernike, podstičući ih da dublje razumeju simboliku i bogatstvo pravoslavne tradicije.
Iako informacije o Svetom Hristiforu mogu varirati, njegov lik i duhovno nasleđe ostaju neizostavni deo bogate pravoslavne ikonografije, osvetljavajući put svetlosti i milosti kroz svaku fresku i ikonu. U ovom kontekstu, Hristifor ne samo da nosi Hrista, već i nas kao vernike, pozivajući nas da se suočimo sa sopstvenim iskušenjima i izazovima na putu vere.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
Brojna su čuda koja je donela ikona Bogorodice Trojeručice, od njenog nastanka do današnjih dana, a najveće je zabeležio Sveti Jovan Damaskin, kome je odsečena ruka isceljena dok se molio pred ovom relikvijom.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
