Mada moderan svet toleranciju promoviše kao apsolutnu vrednost, svaki čovek ne samo da se svakodnevno suočava sa osudama kako bližnjih tako i svoje okoline, već sebi daje za pravo i da on drugima sudi za njihove postupke.
Osuda se u hrišćanstvu tretira kao greh. Sveto Pismo vrlo jasno pokazuje da postoji jedan vrhovni sudija od svih, to je Bog, on jedini ima pravo da nam sudi za sve što smo uradili ili nismo.
Kako je jednom prilikom objasnio protojerej Miroslav Pešić, mi nemamo pravo da sudimo čak i onome za koga samo sigurni ili videli da je uradio nešto loše.
- Odgovor na ovo pitanje dao nam je sam Gospod u Jevađelju po Mateju u priču o ženi bludnici - počeo je otac Miroslav za TV Hram i nastavio:
Schutterstock
Isus Hrist
- U stvari ona daje potpuni odgovor šta uraditi kad nekoga uhvate, bez sumnje da je učio, neko zlo delo. Tada su fariseji doveli ženu bludnicu pred Hrista, kušajući ga, da vide šta će on da kaže. I kažu mu: "Učitelju, ova žena, učini preljubu, uhvatismo je na delu". I dalje navode da Mojsije u zakonu piše da takvu treba kamenovati. Gospod je ćutao, potpuno ingorisao i po zemlji nešto pisao. Kad su oni nastavili da navaljuju on im je rekao: "Ko je bez greha, neka prvi kamen baci". I saže se i poče opet nešto pisati. A oni, ukoreni od svoje savesti, jedan po jedan, od najstarijeg do najmlađeg, izađoše - priča otac Miroslav.
Tada je Gospod okrenuo prema ženi pitajući je gde su ovi što su te doveli, a potom joj kaže:
- Ja te ne osuđujem, idi i ne greši više.
Uvek se postavljalo pitanje, nastavlja, šta je Gospod pisao po prašini.
- Sveti oci kažu da je ispisivao grehe tužitelja. I svako od njih je videvši šta je o njemu napisao, posremljen izlazio napolje. Iz ovoga proizilazi da samo onaj ko je bez greha, može i da sudi. A niko od nas ljudi ne ispunjava taj uslov da bude sudija.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Po ukazanju Gospoda sastavio je prvu liturgiju, koja je bila duga za docnije hrišćane, te su je skraćivati Sveti Vasilije i Sveti Jovan Zlatoust. Obratio je mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. I sami neverni Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Ruski duhovnik upozorava na trenutak kada nevolja postane toliko teška da čovek počne da gubi oslonac i otkriva zašto upravo tada treba biti posebno oprezan sa onim što se događa u njegovim mislima.
U saopštenju se ističu brak, porodica i vaspitanje dece kao vrednosti koje treba čuvati, uz jasan apel da eventualno okupljanje ne preraste u vređanje, podele i sukobe.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Probajte varivo od zrelog boba po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za nedelju i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Pravoslavlje jasno odvaja rasuđivanje, koje može biti neophodno radi zaštite istine i dobra, od osuđivanja koje proizlazi iz gordosti, samopravednosti i duhovne slepoće.
Ruski duhovnik upozorava na trenutak kada nevolja postane toliko teška da čovek počne da gubi oslonac i otkriva zašto upravo tada treba biti posebno oprezan sa onim što se događa u njegovim mislima.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Probajte varivo od zrelog boba po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za nedelju i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
