Mada moderan svet toleranciju promoviše kao apsolutnu vrednost, svaki čovek ne samo da se svakodnevno suočava sa osudama kako bližnjih tako i svoje okoline, već sebi daje za pravo i da on drugima sudi za njihove postupke.
Osuda se u hrišćanstvu tretira kao greh. Sveto Pismo vrlo jasno pokazuje da postoji jedan vrhovni sudija od svih, to je Bog, on jedini ima pravo da nam sudi za sve što smo uradili ili nismo.
Kako je jednom prilikom objasnio protojerej Miroslav Pešić, mi nemamo pravo da sudimo čak i onome za koga samo sigurni ili videli da je uradio nešto loše.
- Odgovor na ovo pitanje dao nam je sam Gospod u Jevađelju po Mateju u priču o ženi bludnici - počeo je otac Miroslav za TV Hram i nastavio:
Schutterstock
Isus Hrist
- U stvari ona daje potpuni odgovor šta uraditi kad nekoga uhvate, bez sumnje da je učio, neko zlo delo. Tada su fariseji doveli ženu bludnicu pred Hrista, kušajući ga, da vide šta će on da kaže. I kažu mu: "Učitelju, ova žena, učini preljubu, uhvatismo je na delu". I dalje navode da Mojsije u zakonu piše da takvu treba kamenovati. Gospod je ćutao, potpuno ingorisao i po zemlji nešto pisao. Kad su oni nastavili da navaljuju on im je rekao: "Ko je bez greha, neka prvi kamen baci". I saže se i poče opet nešto pisati. A oni, ukoreni od svoje savesti, jedan po jedan, od najstarijeg do najmlađeg, izađoše - priča otac Miroslav.
Tada je Gospod okrenuo prema ženi pitajući je gde su ovi što su te doveli, a potom joj kaže:
- Ja te ne osuđujem, idi i ne greši više.
Uvek se postavljalo pitanje, nastavlja, šta je Gospod pisao po prašini.
- Sveti oci kažu da je ispisivao grehe tužitelja. I svako od njih je videvši šta je o njemu napisao, posremljen izlazio napolje. Iz ovoga proizilazi da samo onaj ko je bez greha, može i da sudi. A niko od nas ljudi ne ispunjava taj uslov da bude sudija.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Po ukazanju Gospoda sastavio je prvu liturgiju, koja je bila duga za docnije hrišćane, te su je skraćivati Sveti Vasilije i Sveti Jovan Zlatoust. Obratio je mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. I sami neverni Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Kroz priču o proroku Danilu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto vera slabi onda kada mislimo da smo sigurni i kako se stiče unutrašnja snaga koja ne popušta ni pred moći ni pred strahom.
Pravoslavci danas slave Svetih deset mučenika Kritskih po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležavaju Sveti Teopempt i Sveti Teona. Katolici proslavljaju Svetog Jovana Nepomuka Neumanna, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kroz priču o proroku Danilu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto vera slabi onda kada mislimo da smo sigurni i kako se stiče unutrašnja snaga koja ne popušta ni pred moći ni pred strahom.
Jurnjava švajcarskim putevima okončana je kod stepenica crkve Nojdorf, gde je dvadesetosmogodišnji vozač izgubio kontrolu nad vozilom i izazvao saobraćajnu nezgodu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
U Nedelju Svetih Otaca, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Božijoj prisutnosti i jedinstvu – a mladom jereju ukazano je posebno poverenje i blagoslov.
Mališanima stigle hiljade poklona iz Verskog dobrotvornog starateljstva i humanitarne organizacije „Naši Srbi“ iz Čikaga, uz podsećanje na ljubav i dar života kroz pravoslavne vrednosti.
