Mada moderan svet toleranciju promoviše kao apsolutnu vrednost, svaki čovek ne samo da se svakodnevno suočava sa osudama kako bližnjih tako i svoje okoline, već sebi daje za pravo i da on drugima sudi za njihove postupke.
Osuda se u hrišćanstvu tretira kao greh. Sveto Pismo vrlo jasno pokazuje da postoji jedan vrhovni sudija od svih, to je Bog, on jedini ima pravo da nam sudi za sve što smo uradili ili nismo.
Kako je jednom prilikom objasnio protojerej Miroslav Pešić, mi nemamo pravo da sudimo čak i onome za koga samo sigurni ili videli da je uradio nešto loše.
- Odgovor na ovo pitanje dao nam je sam Gospod u Jevađelju po Mateju u priču o ženi bludnici - počeo je otac Miroslav za TV Hram i nastavio:
Schutterstock
Isus Hrist
- U stvari ona daje potpuni odgovor šta uraditi kad nekoga uhvate, bez sumnje da je učio, neko zlo delo. Tada su fariseji doveli ženu bludnicu pred Hrista, kušajući ga, da vide šta će on da kaže. I kažu mu: "Učitelju, ova žena, učini preljubu, uhvatismo je na delu". I dalje navode da Mojsije u zakonu piše da takvu treba kamenovati. Gospod je ćutao, potpuno ingorisao i po zemlji nešto pisao. Kad su oni nastavili da navaljuju on im je rekao: "Ko je bez greha, neka prvi kamen baci". I saže se i poče opet nešto pisati. A oni, ukoreni od svoje savesti, jedan po jedan, od najstarijeg do najmlađeg, izađoše - priča otac Miroslav.
Tada je Gospod okrenuo prema ženi pitajući je gde su ovi što su te doveli, a potom joj kaže:
- Ja te ne osuđujem, idi i ne greši više.
Uvek se postavljalo pitanje, nastavlja, šta je Gospod pisao po prašini.
- Sveti oci kažu da je ispisivao grehe tužitelja. I svako od njih je videvši šta je o njemu napisao, posremljen izlazio napolje. Iz ovoga proizilazi da samo onaj ko je bez greha, može i da sudi. A niko od nas ljudi ne ispunjava taj uslov da bude sudija.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Po ukazanju Gospoda sastavio je prvu liturgiju, koja je bila duga za docnije hrišćane, te su je skraćivati Sveti Vasilije i Sveti Jovan Zlatoust. Obratio je mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. I sami neverni Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Postavljen prvi deo krsta na vrh centralne kule Isusa Hrista – bazilika Sagrada Familija sada je visoka 162,91 metar, a do 2026. dostizaće 172 metra, kada će biti dovršena u čast stogodišnjice smrti Antonija Gaudija.
