Policija je sprovela istragu i jedno hapšenje za krađu zvona u opštinama Megalopolis, Oihalija i Trifilija, dok se za još dva lica traga, za koja se smatra da su učestvovala u mreži koja je pljačkala crkve.
U Nefohoriju Megalopolis, poluplaninskom selu u Arkadiji sa samo 22 stalna stanovnika, iznenadni događaj izazvao je uznemirenost. Nepoznati počinioci su se popeli na najvišu tačku seoske crkve Svetog Sozontosa, i ukrali zvono. Istog dana, još jedno zvono je ukradeno iz manastira nekoliko kilometara dalje, a tokom narednih tri nedelje, pljačke zvona u tom području poprimile su karakteristike epidemije: Ukupno 26 zvona ukradeno je iz crkava Arkadije i Mesenije u samo nekoliko dana, izazivajući ogorčenje sveštenika i vernika koji su gledali kako se njihove crkve vandalizuju.
Nekoliko meseci ranije, slični incidenti zabeleženi su na Eviji, u Ahaji, Solunu i Pijeri, gde su vredna zvona završila u rukama „mafije od bakra“ i prodavana za malu cenu kao otpad.
Policija je sprovela istragu i jedno hapšenje za krađu 26 zvona u opštinama Megalopolis, Oihalija i Trifilija, dok se za još dva lica traga, za koja se smatra da su učestvovala u mreži koja je pljačkala crkve. Prema informacijama, izvršioci su u svim slučajevima primenjivali isti plan: penjali su se na zvonike visoke čak sedam metara, seckali su lance koji su držali zvona, a zatim ih bacali na zemlju da bi se slomila pri udaru. Zatim su ih utovarali u iznajmljena vozila i prenosili u otpadne stanice.
Vandalizovana su 22 svetišta u tom području iz kojih su ukradena zvona, a u nekim slučajevima provale su napravljene na vratima crkava i ukradene su pare iz crkvenih kutija. To se dogodilo, između ostalog, u Svetom hramu Svete Trojice u Megalopolisu, gde su, prema informacijama, pljačkaši ukrali dva zvona, jedno od 10 kilograma i jedno veliko, od 200 kilograma, napravljena od bakra, srebra i zlata, ukupne vrednosti 1.500 evra. Takođe su ukrali 30 evra u novčićima iz kutije za donacije.
Na ovaj način, banda je stekla nezakonite prihode koji premašuju 40.000 evra. Među njihovim metama bila su i zvona velike vrednosti, kao što su dva zvona iz Svetog hrama Svete Paraskevi u Akovu Megalopolis-a, od kojih je jedno imalo prečnik od 55 centimetara i težinu od 75 kilograma, a drugo prečnik od 45 centimetara i težinu oko 65 kilograma.
Krajem jula prošle godine, dva dana pre praznika Svete Paraskeve, sveštenik je imao neprijatno iznenađenje u crkvi Svete Paraskeve u Drosiji Halkide, jer je otkrio da su nepoznati počinioci ukrali zvono iz zvonika, dok je prošle godine ukradeno sedam zvona iz Pijeri, Soluna i Ahaje. Jedan od najkarakterističnijih slučajeva u „seriji“ krađa zvona dogodio se 2022. godine, kada su nepoznati lopovi ukrali zvono iz Nove Lefke u Kilerleru, koje je postavljeno 1906. godine na metalnu konstrukciju visine šest metara od strane prvih izbeglica iz Istočne Rumelije koji su naselili to selo.
Krađe zvona izazvale su reakciju stanovnika, a Savez Akovitanaca Atine-Pirej „Sveti Georgije“ pozvao je vlasti da preduzmu mere, ukazujući da je problem dostigao vrhunac. Savez je već dugo predlagao postavljanje sistema sigurnosti u crkvama, nudeći specijalizovane programe i donacije za instalaciju.
- Nažalost, smatrali su nas neozbiljnima, a sada je kasno. Sada čekamo kada će uzeti i bronzanu statuu Kolokotronisa..., izjavili su članovi Saveza.
Upokojeni arhimandrit Joil Bulatović za života je izgovorio mnogo pouka koje se vremenom sve više citiraju, a kroz svaku je isticao koliko je pravoslavna vera čista i koliko verujući trebaju da budu srećni. Istraživači upozoravaju na mogućnost da crkva bude uporište za prikupljanje informacija, dok su predstavnici crkve negirali bilo kakve veze sa ruskim obaveštajnim službama. Svetinja u centru Beograda, koja se nalazi na rubu Tašmajdanskog parka Na međunarodnoj konferenciji u Palati Srbija obeležen vek crkve Svete Trojice, čiji temelji leže u veri, ljubavi i podršci srpskog naroda ruskoj braći u teškim vremenima nakon Oktobarske revolucije.
Kostis Ntantamis / Sputnik / Profimedia
Incidenti brojni
Duhovna riznica
18:15 | 07.11.2024
SRBI ĆE BITI SREĆNI AKO URADE JEDNU STVAR: Duhovna poruka oca Joila, koju treba da čuje svaki pravoslavni vernik
Crkve i manastiri
15:40 | 11.11.2024
UDAR NA RUSKU CRKVU U ŠVEDSKOJ: Optužuju sveštenstvo da sarađuje sa obaveštajnim službama Moskve
Crkve i manastiri
18:00 | 13.11.2024
VEK RUSKE CRKVE U BEOGRADU: Malo ko zna priču o njenom nastanku i koliko vrednosti je iz nje poharano
Aktuelno iz SPC
22:25 | 15.11.2024
SVETINJA KOJA JE SIMBOL BRATSTVA SRBA I RUSA: Naučni skup povodom stogodišnjice Svetotrojičkog hrama Ruske Pravoslavne Crkve u Beogradu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.
Pravoslavni vernici slave Svetog mučenika Julijana i Svetu mučenicu Vasilisu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru počasti idu Svetom Maksimu Grku. Katolici se sećaju Svete mučenice Agnije, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Obnovitelj i iguman brojnih srpskih manastira objašnjava kako mala svakodnevna dela mogu osloboditi čoveka od nevidljivih sila koje ga drže u haosu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Dok se u mnogim državama darovi vezuju za Božić i Novu godinu, u Grčkoj i na Kipru sve se povezuje s jednim svetiteljem i jednim datumom koji ima posebno značenje
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.
Obnovitelj i iguman brojnih srpskih manastira objašnjava kako mala svakodnevna dela mogu osloboditi čoveka od nevidljivih sila koje ga drže u haosu.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
Sačuvano je njegovo žitije, koje govori o brojnim delima isceljenja, pa i vaskrsenja iz mrtvih.
Beda, glad i siromaštvo nisu samo društveni problemi, već i pokazatelji odnosa ljudi prema zapovesti ljubavi.
