Policija je sprovela istragu i jedno hapšenje za krađu zvona u opštinama Megalopolis, Oihalija i Trifilija, dok se za još dva lica traga, za koja se smatra da su učestvovala u mreži koja je pljačkala crkve.
U Nefohoriju Megalopolis, poluplaninskom selu u Arkadiji sa samo 22 stalna stanovnika, iznenadni događaj izazvao je uznemirenost. Nepoznati počinioci su se popeli na najvišu tačku seoske crkve Svetog Sozontosa, i ukrali zvono. Istog dana, još jedno zvono je ukradeno iz manastira nekoliko kilometara dalje, a tokom narednih tri nedelje, pljačke zvona u tom području poprimile su karakteristike epidemije: Ukupno 26 zvona ukradeno je iz crkava Arkadije i Mesenije u samo nekoliko dana, izazivajući ogorčenje sveštenika i vernika koji su gledali kako se njihove crkve vandalizuju.
Nekoliko meseci ranije, slični incidenti zabeleženi su na Eviji, u Ahaji, Solunu i Pijeri, gde su vredna zvona završila u rukama „mafije od bakra“ i prodavana za malu cenu kao otpad.
Policija je sprovela istragu i jedno hapšenje za krađu 26 zvona u opštinama Megalopolis, Oihalija i Trifilija, dok se za još dva lica traga, za koja se smatra da su učestvovala u mreži koja je pljačkala crkve. Prema informacijama, izvršioci su u svim slučajevima primenjivali isti plan: penjali su se na zvonike visoke čak sedam metara, seckali su lance koji su držali zvona, a zatim ih bacali na zemlju da bi se slomila pri udaru. Zatim su ih utovarali u iznajmljena vozila i prenosili u otpadne stanice.
Vandalizovana su 22 svetišta u tom području iz kojih su ukradena zvona, a u nekim slučajevima provale su napravljene na vratima crkava i ukradene su pare iz crkvenih kutija. To se dogodilo, između ostalog, u Svetom hramu Svete Trojice u Megalopolisu, gde su, prema informacijama, pljačkaši ukrali dva zvona, jedno od 10 kilograma i jedno veliko, od 200 kilograma, napravljena od bakra, srebra i zlata, ukupne vrednosti 1.500 evra. Takođe su ukrali 30 evra u novčićima iz kutije za donacije.
Na ovaj način, banda je stekla nezakonite prihode koji premašuju 40.000 evra. Među njihovim metama bila su i zvona velike vrednosti, kao što su dva zvona iz Svetog hrama Svete Paraskevi u Akovu Megalopolis-a, od kojih je jedno imalo prečnik od 55 centimetara i težinu od 75 kilograma, a drugo prečnik od 45 centimetara i težinu oko 65 kilograma.
Krajem jula prošle godine, dva dana pre praznika Svete Paraskeve, sveštenik je imao neprijatno iznenađenje u crkvi Svete Paraskeve u Drosiji Halkide, jer je otkrio da su nepoznati počinioci ukrali zvono iz zvonika, dok je prošle godine ukradeno sedam zvona iz Pijeri, Soluna i Ahaje. Jedan od najkarakterističnijih slučajeva u „seriji“ krađa zvona dogodio se 2022. godine, kada su nepoznati lopovi ukrali zvono iz Nove Lefke u Kilerleru, koje je postavljeno 1906. godine na metalnu konstrukciju visine šest metara od strane prvih izbeglica iz Istočne Rumelije koji su naselili to selo.
Krađe zvona izazvale su reakciju stanovnika, a Savez Akovitanaca Atine-Pirej „Sveti Georgije“ pozvao je vlasti da preduzmu mere, ukazujući da je problem dostigao vrhunac. Savez je već dugo predlagao postavljanje sistema sigurnosti u crkvama, nudeći specijalizovane programe i donacije za instalaciju.
- Nažalost, smatrali su nas neozbiljnima, a sada je kasno. Sada čekamo kada će uzeti i bronzanu statuu Kolokotronisa..., izjavili su članovi Saveza.
Upokojeni arhimandrit Joil Bulatović za života je izgovorio mnogo pouka koje se vremenom sve više citiraju, a kroz svaku je isticao koliko je pravoslavna vera čista i koliko verujući trebaju da budu srećni. Istraživači upozoravaju na mogućnost da crkva bude uporište za prikupljanje informacija, dok su predstavnici crkve negirali bilo kakve veze sa ruskim obaveštajnim službama. Svetinja u centru Beograda, koja se nalazi na rubu Tašmajdanskog parka Na međunarodnoj konferenciji u Palati Srbija obeležen vek crkve Svete Trojice, čiji temelji leže u veri, ljubavi i podršci srpskog naroda ruskoj braći u teškim vremenima nakon Oktobarske revolucije.
Kostis Ntantamis / Sputnik / Profimedia
Incidenti brojni
Duhovna riznica
18:15 | 07.11.2024
SRBI ĆE BITI SREĆNI AKO URADE JEDNU STVAR: Duhovna poruka oca Joila, koju treba da čuje svaki pravoslavni vernik
Crkve i manastiri
15:40 | 11.11.2024
UDAR NA RUSKU CRKVU U ŠVEDSKOJ: Optužuju sveštenstvo da sarađuje sa obaveštajnim službama Moskve
Crkve i manastiri
18:00 | 13.11.2024
VEK RUSKE CRKVE U BEOGRADU: Malo ko zna priču o njenom nastanku i koliko vrednosti je iz nje poharano
Aktuelno iz SPC
22:25 | 15.11.2024
SVETINJA KOJA JE SIMBOL BRATSTVA SRBA I RUSA: Naučni skup povodom stogodišnjice Svetotrojičkog hrama Ruske Pravoslavne Crkve u Beogradu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Darija je toliko bi istrajna u mukama, da su i neznabošci vikali: "Darija je boginja!"
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Kakvi ćemo postati, zavisi isključivo od okruženja u kojem smo odrasli odnosno od porodice.
Bez mleka, jaja i ulja, ova brza poslastica kombinuje jabuke, bademe i citrusne note u savršenom ukusu posta.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Kakvi ćemo postati, zavisi isključivo od okruženja u kojem smo odrasli odnosno od porodice.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.
