Sveti Teofan nas poziva da istražimo Božju promisao o svetu i čoveku, kako je ona postepeno otkrivana kroz proročanstva i starozavetne simbole, ali i kroz pripremu naroda Izrailja da prihvati Boga u telu.
Zatim nas podstiče da pređemo i granice Izraila, da razmotrimo kako su narodi van Božijeg izabranog naroda na svoj način predosećali dolazak Božijeg spasitelja. Ovo je misaona priprema koja nas vodi ka dubljem razumevanju Božića.
Međutim, Sveti Teofan ne zaboravlja na delatnu pripremu. Post, uzdržanje, ispovedanje i pričest su ključni za čišćenje srca i pripremu za susret sa Hristom. Kroz ove duhovne discipline, vernik se priprema da doživi snagu Božijeg dolaska u telo, ne samo kao spoljašnju radost, već kao ličnu i duboku unutrašnju transformaciju.
Na kraju, svetitelj naglašava da, kada dođe sam praznik, vernik neće slaviti samo zbog spoljne radosti, već će u tom trenutku prepoznati da praznuje zbog svoje vlastite, duhovne obnovljenosti kroz Isusa Hrista.
"Na praznik Vavedenja u hram Presvete Bogorodice počinje da se peva: Hristos se rađa. Time se verujući pripremaju za dostojno sretanje praznika Hristovog Rođenja. Shvativši taj nagoveštaj, postupaj po njemu. Udubi se u tajnu Ovaploćenja jedinorodnog Sina Božijeg; dođi do njegovog uzroka u predvečnom savetu Božijem o postanku sveta i čoveka u njemu; uvidi njegov odblesak u stvaranju čoveka; radosno susretni prvu blagovest o tome odmah posle pada; razumno ispitaj njegovo postepeno raskrivanje u proroštvima i starozavetnim praobrazima; razjasni sebi ko i kako se u Izrailju pripremio za prihvatanje ovaploćenog Boga, pod uticajem božanskih vaspitnih ustanova i činova. Zatim pređi, ako hoćeš, iza granica naroda Božijeg, i saberi zrak svetlosti Božije, koja sija u tami, razmotrivši u kojoj meri su izabrani od svih naroda došli do predosećaja pojave neobičnog Božijeg promišljanja o ljudima. To će biti misaona priprema. Međutim, tu je i post. Spremi se na uzdržanje, ispovedi se i pričesti Svetim Hristovim Tajnama. To će biti delatna i životna priprema. Ako ti Gospod, usled svega toga, da da osetiš silu Njegovog dolaska u telu, kada dođe praznik ti već nećeš praznovati zbog tuđe radosti, nego zbog svoje rođene".
Sveti Teofan objašnjava da "sačuvati život" znači stavljati svoje želje i udobnosti ispred Božjih zapovesti, dok "izgubiti život" znači potpuno se posvetiti Gospodu, ne žaleći sebe, čak ni u naporima koje nosi život u veri. On naglašava da je samožaljenje destruktivno, jer nas odvodi od ispunjavanja zapovesti i poziva na trpljenje i trud. Samožaljenje ometa našu spremnost da činimo dobra dela i ispunjavamo dužnosti koje su pred nama, bilo da su teške ili zahtevaju odricanja. Gospod nas poziva da, kroz trpljenje i odricanje, ne žalimo sebe, već da se potpuno predamo volji Božjoj.
Razum, kaže, može biti koristan u mnogim aspektima života, ali kada je u pitanju vera, on samo hladi našu predanost i slabi život u veri. Kao primer, Sveti Teofan koristi analogiju s hranom: kada neko okusi zdravu i ukusnu hranu, on je prepoznaje kao korisnu i ne treba mu naučna objašnjenja da bi bio siguran u njenu vrednost. Na sličan način, vera se prihvata kroz lično iskustvo, a razum nije ključ za njeno razumevanje, već upravo to lično duhovno iskustvo.
Sveti Teofan ukazuje da ljudski um nije sposoban da razjasni sve tajne, te da razumevanje dolazi kroz Božiju blagodat, Duh Sveti, i anđele, a ne ljudskim naporima. Neke stvari postaju jasne vremenom, dok druge ostaju nepoznate, čak i tokom celog života. On takođe naglašava da su neke tajne skrivene iz predostrožnosti, jer bi njihovo razumevanje pre vremena moglo biti štetno. Poruka ove misli je da čovek treba da bude smiren i veruje u Božiju mudrost, prihvatajući činjenicu da mnogo toga nije u njegovoj moći da shvati, te da vera i poniznost pred Božijom voljom vode do dubljeg duhovnog razumevanja. Taktika vere i smirenosti pred Božijim planom, iako ne razumevanje, donosi mir i spasenje.
Kese srebra, o kojima Sveti Teofan govori, predstavljaju blagodati koje svaki vernik prima kroz svete tajne, i to je početak duhovnog rasta i služenja. Verovanje u Hrista nije samo pasivno prihvatanje, već aktivno služenje i davanje plodova vere. Sveti Teofan nas podseća da je vera ne samo pitanje pristajanja uz Hrista, već i pitanje lične odgovornosti, jer na kraju vremena Gospod će suditi svakom od nas na temelju toga šta smo učinili sa darovima koje smo primili.
