Sveti Teofan dalje ističe da je krajnji cilj duhovnog života postizanje savršenstva Hristovog, što podrazumeva duhovnu zrelost i usmeravanje prema meri punote Hristove. On podseća da nijedan čovek ne može u potpunosti razumeti šta znači biti savršen u Gospodu osim onih koji su postigli visoki duhovni uzrast. Ovaj poziv nije poziv na zadovoljstvo u trenutnim uslovima, već poziv na stalnu borbu i rast, sa revnošću i posvećenjem.
Teofan nas poziva da ne dozvolimo da nepoznavanje tog duhovnog savršenstva bude razlog za slabost u trudu, već da nas podstakne da se još više posvetimo duhovnom napretku, tražeći savršenstvo po Gospodu. Ova misao nosi snažnu poruku o tome koliko je važno uputiti veru u Gospoda i biti otvoren za vođstvo i pomoć duhovnih lidera, kao i imati jasnu i odlučnu svrhu u duhovnom rastu.
"Juče je apostol Hrišćanina, koji je stupio na put spasenja, naoružao duhovnim sveoružjem: a sada, radi potkrepljivanja u teškoćama, ukazuje na rukovoditelje u tom borbenom tečenju i poslednji sveti cilj svega. Rukovoditelji su pastiri i učitelji koje je Gospod darovao Crkvi (Ef.4,11-13) i čijim ustima je sam izrekao sve što je potrebno kao rukovodstveno ukazanje. Oni pomažu svakome ko im se obrati sa verom i molitvenim obraćanjem Gospodu. Ovu istinu znaju oni koji, uz samoodricanje, idu putem Gospodnjim i, bez žaljenja sebe, vode borbu sa neprijateljima spasenja. Oni kod svojih pastira uvek sreću pomoć i urazumljenje, čak i onda kada, sa strane posmatrano, izgleda da ih ne mogu očekivati. Jer, oni prilaze Gospodu a ne ljudima. A Gospod je uvek gotov da preko ovih ljudi rukovodi i urazumljuje svakog ko iskreno i sa verom od Njega traži pomoć. Svetli, pak, i poslednji cilj je – mera rasta punote Hristove, uzrast savršenog čoveka. Svi znaju šta je savršen čovek u običnom smislu i ne može se naći čovek koji ne bi želeo da postigne takvo savršenstvo. Međutim, niko ne zna šta je savršen čovek u Gospodu, osim onih koji su dostigli taj uzrast. Ovo, naravno, nikome ne treba da posluži kao povod za hlađenje revnosti koja je neophodna za postizanje tog uzrasta, nego, naprotiv, kao razlog da se ona razgori. Jer, nepoznavanje njega zavisi od visine duhovnog savršenstva koje se naziva muževnim uzrastom života po Bogu. Apostol ga određuje kao usvajanje svih punota savršenstva koje je projavio naš Gospod Spasitelj. Iz ovoga svako vidi zbog čega ovom pozivu treba prići sa svom revnošću".
Sveti Teofan upozorava da "sve teče ka svome kraju" i ističe da živimo u svetu u kojem ništa nije stalno. Čovek, u svom trudu za sticanje materijalnih dobara i postizanje spoljašnje sigurnosti, često postaje zaslepljen i zaboravlja da je pravi cilj duhovni rast i spasenje, a ne spoljašnji uspeh. On poziva verne da se uzdaju u Boga i ne slede privremene vrednosti. Sveti Teofan nam poručuje da molimo Gospoda da nam otvori oči, da vidimo istinu o svetu i o sebi, kako bismo razumeli prolaznost svega i okrenuli se onome što je večito i nepromenljivo.
Sveti Teofan nam u ovoj misli poručuje da u svetu u kojem su prisutni brojni uticaji i različita učenja, važno je da se ne zanosimo prolaznim i promenljivim stavovima. Iako danas, kao i u vreme Hrista, postoji mnoštvo teorija, istinska mudrost i spasenje dolaze kroz veru u Boga i življenje u skladu sa Njegovim zapovestima. On upozorava da ljudska mudrost, ma koliko bila "moderna", ne može zameniti večnu istinu Božje reči.
Sveti Teofan savetuje ljude da se čvrsto drže Crkve i njenih običaja jer oni pomažu u razvijanju blagodati u nama. Međutim, važno je imati na umu da su ti običaji samo sredstva za postizanje duhovnog rasta, a ne krajnji cilj. Cilj je da se, uz Božiju pomoć, postane sposoban za dobra dela.
Prema Svetom Teofanu, ako su čovekovo srce i um podeljen, ako se nalazi u konfliktu između materijalnih želja i duhovnih vrednosti, njegovi postupci će biti neusmereni i površni. Dvojedušan čovek je nesiguran i nestalan u svim svojim delima, a takav život je plitak i besplodan. Jedini način da postignemo istinski uspeh i unutrašnju harmoniju jeste da se potpuno posvetimo Bogu i usmerimo sve svoje želje i misli ka duhovnom životu. Ovaj put nije lak, ali je jedini koji vodi ka ispunjenju i plodonosnom životu.
