U ovom Jevanđelju se pripoveda kako je jedan čovek uspeo da se spasi u prisustvu Isusa Hrista.
Jevanđelje Luka, začalo 94. (19,1-10) 1. I ušavši u Jerihon, prolažaše kroz njega. 2. I gle, čovek zvani imenom Zakhej, i on beše starešina carinika, i beše bogat. 3. I tražaše da vidi Isusa ko je on; i ne mogaše od naroda, jer beše maloga rasta. 4. I on potrčavši napred, pope se na divlju smokvu da ga vidi; jer je pored nje trebalo da prođe. 5. A kad Isus dođe na ono mesto, pogledavši gore, vide ga i reče mu: „Zakheju, siđi brzo; jer mi danas valja biti u domu tvome.” 6. I siđe brzo; i primi ga radujući se. 7. I svi koji videše negodovahu, govoreći kako uđe da gostuje kod grešnoga čoveka. 8. A Zakhej stade i reče Gospodu: „Gospode, evo pola imanja svoga daću siromasima, i ako koga nečim oštetih, vratiću četvorostruko.” 9. A Isus mu reče: „Danas dođe spasenje domu ovome; jer i ovo je sin Avraamov. 10. Jer Sin Čovečiji dođe da potraži i spase izgubljeno.”
U ovom Jevanđelju se pominje vaskrsenje Isusa Hrista.
U ovom Jevanđelju pripoveda se o tome kako je Satana iskušavala Isusa Hrista.
U ovom Jevanđelju se govori o biblijskoj sceni i njenim akterima, ali i načinu razmišljanja ljudi tog doba.
U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus Hrist isterao demona iz jednog čoveka u sinagogi.
Kaže da i svešteničke porodice ovaj praznik provode kao i sve, uz jednu razliku.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
"Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: 'Posle tri dana ustaću..."
"Oče pravedni, svet tebe ne pozna, a ja te poznah, i ovi poznaše da si me ti poslao".
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
Kaže da i svešteničke porodice ovaj praznik provode kao i sve, uz jednu razliku.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
"Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: 'Posle tri dana ustaću..."
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
