Poslednje promene na crkvi izvedene su 1930. kada je izgrađeno kube u neovizantijskom stilu. Na crkvi se nalazilo zvono iz 1860. godine.
Crkva Svetog Arhangela Mihaila u selu Tubravić kraj Valjeva prvi put se pominje kao manastir u turskim popisima iz 1560. godine. Zahvaljujući pronađenim delovima starog konaka i grobovima u porti, istoričari su zaključili da je prvobitna crkva najverovatnije poticala iz 15. veka.
O toj građevini nema mnogo podataka, ali je najverovatnije manastir u nekom momentu stradao. Crkva koja je potopljena 2016. godine sazidana je nakon Drugog srpskog ustanka po uzoru na crkve brvnare. Prvi pisani podatak o njoj ostavio je Joakim Vujić 1826. godine.
Poslednje promene na crkvi izvedene su 1930. kada je izgrađeno kube u neovizantijskom stilu. Na crkvi se nalazilo zvono iz 1860. godine.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Još je devedesetih postojao plan da se u kraju koji je obuhvatao i crkveni posed izgradi akumulacija. Kada su radovi počeli pričalo se da će Valjevska Gračanica biti izmeštena, ali to na kraju nije bilo izvodljivo. 2003. vladika šabačko-valjevski Lavrentije dao je saglasnost za potapanje nakon što se, izdan akumulacije izgradi nova crkva.
Uz veliko protivljenje jednog dela javnosti Valjevska Gračanica potopljena je 2016. nakon što su iz nje iznete sve relikvije, ikonostas sa ikonama kao i zvono iz 1860. godine.
Zahvaljujući članovima Ronilačko spasilačkog kluba “Borac” javnost sada ima priliku da ponovo vidi Valjevsku Gračanicu. Naime, ronioci ovog kluba spustili su se na 18 metara dubine, sve do potopljene crkve i snimili njenu unutrašnjost. Zato što je voda jako hladna i vidljivost izuzetno mala, zaroniti u ovo jezero moguće je samo nekoliko puta godišnje i to uz korišćenje specijalne opreme.
Nakon što se snimak pojavio na društvenim mrežama izazvao je veliku pažnju.
- Ponovo smo posetili crkvu Svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznatiju kao Valjevska Gračanica, ali ovog puta smo našim kamerama zabeležili unutražnjost crkve. Kao i prethodnih puta ostali smo nemi pred nestvarnim prizorima potopljene svetinje. Dole na oko 18 metara dubine tišina, voda svega pet stepeni, sunčevi zraci koji se probijaju kroz zelenkastu vodu i ona, Crkva Svetog Arhangela Mihaila - napisali su ronioci u opisu snimka, piše "Istorijski Zabavnik".
Tokom ratnih dejstava u doba raspleta jugoslovenske državne krize, crkva je teško oštećena od strane ustaša.
Život prvih hrišćana je bio duboko prožet svešću o potrebi očuvanja moralne čistote. Sredstvo za očuvanje svetosti crkvene zajednice bilo je pokajanje, po rečima Svetog Jovana Preteče.
Svetinja pod Kozarom je poznata po tri znamenitosti: Jevanđelju, kamenu temeljcu i zvonu.
Zgrada u neogotičkom stilu je samo nekoliko godina korišćena kao crkva, pa je kasnije preuređena u školu za devojčice.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
Program traje od 20. jula do 20. avgusta i deo je šire inicijative verskog usmeravanja čiji je cilj da ojača veze omladine iz dijaspore sa umerenim islamskim identitetom Maroka.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Istinska mera čovekove vrednosti ne ogleda se u broju aplauza koje dobije, već u tome da li hodi pravim putem, bez obzira na cenu.
U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Liturgija se, uz srpski, delimično služi i na španskom jeziku kako bi se pravoslavlje približilo lokalnom narodu.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
Istinska mera čovekove vrednosti ne ogleda se u broju aplauza koje dobije, već u tome da li hodi pravim putem, bez obzira na cenu.
U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.
Svi običaju vezani za proroka Iliju zapravo su potekli iz onoga što su ljudi nekada davno primetili da se dešava u prirodi i to se dalje prenosilo, kaže otac Ivan za portal religija.rs.
U tišini ove svetinje, podignute na imanju koje je pobožni bračni par Lacković darovao Crkvi, krikovi se pretvaraju u molitve, a svedočanstva o čudesnim isceljenjima svakim danom su sve brojnija.
O podmuklom uticaju, koji zavist ima na ljudsku dušu, govorio je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Iguman manastira Sveti arhangeli, već 35 godina čuvar svetinje kod Prizrena, otkriva kako prisustvo svakog čoveka obnavlja manastire, zašto vera raste iz poniženja i kako se Srbi u južnoj pokrajini više uzdaju u molitvu nego u politiku.
Srpska pravoslavna crkva oštro demantuje spekulacije o učešću u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i upozorava na manipulacije koje dolaze iz istih centara koji teže slabljenju Crkve i srpskog naroda.
Živeo je kao ognjeni svedok istine, uzneo se na nebo bez smrti i, prema predanju, čuva se za poslednje dane.
U besedi za subotu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je svaki dan prilika da se opredelite na pravu stranu istorije.
Kratka i snažna, molitva Proroku Iliji vekovima se prenosila usmenim predanjem, ali je tokom vremena često bila skraćivana i menjana. Donosimo autentične reči koje monasi uznose pred tron Božiji u tišini manastira Ostrog.
