Фото: СПЦО ЧапљинаVernici ispred ostataka hrama Svetog Jovana Krstitelja
Tokom ratnih dejstava u doba raspleta jugoslovenske državne krize, crkva je teško oštećena od strane ustaša.
Crkva Svetog Jovana Krstitelja u Neumu, u srpskom selu Gornje Hrasno, prvi put je minirana 1992. godine, a drugi put posle Dejtonskog sporazuma.
Svetinja je podignuta u 19. veku na ostacima crkve iz srednjeg veka. Hram u Gornjem Hrasnu je jedina pravoslavna bogomolja u toj opštini. Pravoslavna crkva u Podgradinju – Gornje Hrasno sazidana je na Knežića imanju. Stara crkva bila je manjih dimenzija i ista je napravljena u 17. veku. Na temeljima te manje crkve napravljena je veća 1849. godine i posvećena Rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Iznad ulaznih vrata na zapadnom zidu stoji natpis na kome piše: "Ovu crkvu podigoše Srbi iz Gornjeg Hrasna, a naročito Mihajlo Brstina".
Tokom ratnih dejstava u doba raspleta jugoslovenske državne krize, crkva je teško oštećena od strane ustaša. U to vreme, minirane su skoro sve zadužbine srpskog pravoslavnog ktitorskog roda Miloradovića-Hrabrena.
Oštećenja naneta miniranjem tako su obimna da se ovaj dragoceni spomenik srpske kulture neminovno urušava. Pored same crkvene građevine sačuvana je velika nekropola srednjevekovnih grobnih spomenika.
Na većem broju spomenika uočeni su ćirilični natpisi iz srednjeg veka. U delu porte, zapadno od pročelja crkve, grupisani su stari krstovi, među kojima jedan nosi srednjovekovni ćirilični natpis u spomen na Vuka, sina kneza Obrada. Na krupnim slemenjacima koji su grupisani istočno od crkve viđaju se druga srpska imena.
Фото: СПЦО Чапљина
Vernici ispred ostataka hrama Svetog Jovana Krstitelja
Ove crkve spadaju u neobično značajni razvojni kulturni krug Hercegovine 15. i 16. veka, osnivane uglavnom na starijim građevinama pravoslavne crkve. Veći deo je jasno, i predanjem i pisanim spomenicima, obeležen kosovskom, svetolazarevskom tradicijom.
Meštani Hrasna su već postigli da sopstvenim radom u Podgradinju podignu grobaljsku kapelu žrtvama ustaškog terora iz Drugog svetskog rata, kao i da građevinski obnove prostranu crkvenu kuću – školu.
Hram još uvek čeka svoju obnovu.
Miniranja nisu uništila pravoslavlje
U zadnjem ratu u BiH rimo-katolici su je dva puta minirali, zajedno sa srednjovjekovnim spomenicima pisanim ćirilicom i grobnicom sa kostima srpskog naroda poklanog i bačenog u jame od ruku hrvatskih ustaša na Vidovdan 1941.
Crkva je prvi put minirana 1992., a drugi put posle potpisanog Mirovnog sporazuma u Dejtonu 1995. godine. Kraljica Irodijada tražila je glavu Svetog Jovana na srebrnom tanjiru, jer je svetac prekori za greh preljube. Srpski narod Gornjeg Hrasna prinese svoju krv i duhovnu glavu Svetog Jovana jer odbaci i prekori greh jeresi.
Ova tradicija je bila prisutna kod katoličkog stanovništva Balkana, gde je tetoviranje služilo za zaštitu žena od harema, a muškaraca od regrutacije u janjičare. Tetovirani Simboli su često bili povezani sa krstom. Iako se običaj uglavnom praktikovao među adolescentima, i danas ga je moguće videti kod starijih žena, kao trag drevnih običaja iz vremena Osmanskog carstva.
U krugu porodice i prijatelja dečaci su ugasili prvu svećicu na torti uz pomoć starijeg brata Konstantina, roditelji su u njihovu čast organizirali veselu proslavu.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Osam istorijskih Mercedesa, koje su pape koristile od 1930. godine, izloženo je u Vatikanskim muzejima. Postavka otkriva gotovo vek razvoja papamobila, od luksuznih detalja do savremenih bezbednosnih rešenja.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Osiju po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetog sveštenomučenika Zinovija i njegovu sestru, Svetu mučenicu Zinoviju. Katolička crkva spominje Svetog Alfonsa Rodrigeza, dok se Jevreji pripremaju za Šabat, a muslimani klanjaju džuma-namaz.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Osiju po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetog sveštenomučenika Zinovija i njegovu sestru, Svetu mučenicu Zinoviju. Katolička crkva spominje Svetog Alfonsa Rodrigeza, dok se Jevreji pripremaju za Šabat, a muslimani klanjaju džuma-namaz.
Proslavljamo starozavetnog svetitelja koji je ukoravao Izrailj i Judu zbog idolopoklonstva, proricao propast Samarije i dolazak Gospoda, ali i govorio o Božjoj milosti prema onima koji ostanu verni Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
