Srpski pravoslavni običaji vezani za sahranu duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji, iako često sadrže verovanja koja nemaju temelje u samom pravoslavlju.
Postoje brojni običaji prilikom sahrane pokojnika, a mnogi se kose sa sujeverjem i pravoslavljem. Jedan od običaja je prekrivanje ogledala maramom kada neko premine.
Otac Predrag Popović ističe da ovaj običaj nije zasnovan na pravoslavnim učenjima, već je proizvod neznanja.
Srpski pravoslavni običaji vezani za sahranu duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji, iako često sadrže verovanja koja nemaju temelje u samom pravoslavlju.
Ovi običaji, kao što je prekrivanje ogledala u domu pokojnika, nisu samo ritualnog karaktera, već predstavljaju način na koji ožalošćeni izražavaju tugu i poštovanje prema preminulima. Međutim, mnogi od tih običaja nisu utemeljeni na zvaničnom učenju Crkve, što je objasnio otac Predrag Popović.
Jedan od uobičajenih običaja u Srbiji je prekrivanje ogledala, ali i TV ekrana, nakon smrti člana porodice. Prema narodnom verovanju, to se radi kako bi se duša pokojnika sprečila da se pokaže živima.
Smatra se da duša luta oko kuće dok je odvojena od tela, a ogledalo može da je prikaže, što bi moglo uplašiti članove porodice. Otac Predrag Popović ističe da ovaj običaj nije zasnovan na pravoslavnim učenjima, već je proizvod neznanja.
Otac Predrag ilustruje grešku koja proizlazi iz ovakvih verovanja kroz sliku koju narod ima o vaskrsenju:
- Zamislite da na opelu oživi mrtav čovek, šta bi rekli? Da se povampirio! To su fundamentali greške - kaže otac Predrag, dodajući da bi ljudi u tom slučaju verovatno pobegli, a pokojnika ponovo ubili iz straha.
Zbog toga, kako bi se izbegli slični incidenti, kod nas je uveden zakon da mora proći najmanje 24 sata od trenutka smrti pre nego što se obavi sahrana.
Otac Predrag objašnjava da ovaj zakon postoji kako bi se izbegle nesreće koje su se dešavale u prošlosti, kada su ljudi koji su bili u kliničkoj smrti pogrešno smatrani za "povampirene" i ponovo sahranjivani.
Zakon omogućava da se uverimo da osoba nije u stanju kliničke smrti pre nego što se obavi sahrana.
Ovaj običaj pokazuje temeljnu grešku u shvatanju vaskrsenja. Ako, kako otac Predrag objašnjava, verujemo u vaskrsenje, onda ne bi trebalo da se plašimo mogućnosti da Gospod vaskrsne nekog iz mrtvih.
- Ako verujemo u vaskrsenje, ne smemo se plašiti vaskrsenja - ističe otac Predrag, naglašavajući da bi vera bila uzaludna da Hristos nije vaskrsao.
Izbegavanje fraze "Primi moje saučešće"
Otac Predrag Popović takođe savetuje da se ne koristi fraza "Primi moje saučešće" prilikom razgovora sa porodicom preminulog, smatrajući da to nije odgovarajući izraz saučešća i savetuje šta treba reći prilikom izjavljivanja saučešća, a više o tome u dovojenom tekstu.
Zimske Zadušnice obeležavaju se 22. februara, a tog dana uznosimo molitve za duše upokojenih.
Tokom Ramazana, muslimani ustaju pre zore da pojedu prvi obrok, koji treba da ih drži do zalaska sunca. Taj obrok je obično bogat proteinima i sadrži puno tečnosti.
Veliki uskršnji post počeo je u ponedeljak, 3. marta, i trajaće do 20. aprila
Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istočnom zidu ili na zapadnom zidu.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
U svečanoj atmosferi crkve Svetog Petra, beogradski nadbiskup i metropolit poručio vernicima da Vaskrs nije samo pobeda nad smrću, već i poziv da svako od nas postane hodočasnik nade.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Mnogi veruju da razbijeno ogledalo donosi nesreću, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava istinu o ovom starom verovanju i savetuje šta da učinite ako vam se dogodi da ga slomite.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
U svečanoj atmosferi crkve Svetog Petra, beogradski nadbiskup i metropolit poručio vernicima da Vaskrs nije samo pobeda nad smrću, već i poziv da svako od nas postane hodočasnik nade.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Bombe su bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja, bila je pogođena...
Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog 1993. godine, u tišini drevne Optinske pustinje, dogodio se svirepi zločin koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenoj crkvenoj istoriji. Ubistvo trojice krotkih slugu Božijih otvorilo je pitanja o duhovnoj borbi, zlu koje vreba i svetosti koja ne umire — čak ni u smrti.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
