Srpski pravoslavni običaji vezani za sahranu duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji, iako često sadrže verovanja koja nemaju temelje u samom pravoslavlju.
Postoje brojni običaji prilikom sahrane pokojnika, a mnogi se kose sa sujeverjem i pravoslavljem. Jedan od običaja je prekrivanje ogledala maramom kada neko premine.
Otac Predrag Popović ističe da ovaj običaj nije zasnovan na pravoslavnim učenjima, već je proizvod neznanja.
Srpski pravoslavni običaji vezani za sahranu duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji, iako često sadrže verovanja koja nemaju temelje u samom pravoslavlju.
Ovi običaji, kao što je prekrivanje ogledala u domu pokojnika, nisu samo ritualnog karaktera, već predstavljaju način na koji ožalošćeni izražavaju tugu i poštovanje prema preminulima. Međutim, mnogi od tih običaja nisu utemeljeni na zvaničnom učenju Crkve, što je objasnio otac Predrag Popović.
Jedan od uobičajenih običaja u Srbiji je prekrivanje ogledala, ali i TV ekrana, nakon smrti člana porodice. Prema narodnom verovanju, to se radi kako bi se duša pokojnika sprečila da se pokaže živima.
Smatra se da duša luta oko kuće dok je odvojena od tela, a ogledalo može da je prikaže, što bi moglo uplašiti članove porodice. Otac Predrag Popović ističe da ovaj običaj nije zasnovan na pravoslavnim učenjima, već je proizvod neznanja.
Otac Predrag ilustruje grešku koja proizlazi iz ovakvih verovanja kroz sliku koju narod ima o vaskrsenju:
- Zamislite da na opelu oživi mrtav čovek, šta bi rekli? Da se povampirio! To su fundamentali greške - kaže otac Predrag, dodajući da bi ljudi u tom slučaju verovatno pobegli, a pokojnika ponovo ubili iz straha.
Zbog toga, kako bi se izbegli slični incidenti, kod nas je uveden zakon da mora proći najmanje 24 sata od trenutka smrti pre nego što se obavi sahrana.
Otac Predrag objašnjava da ovaj zakon postoji kako bi se izbegle nesreće koje su se dešavale u prošlosti, kada su ljudi koji su bili u kliničkoj smrti pogrešno smatrani za "povampirene" i ponovo sahranjivani.
Zakon omogućava da se uverimo da osoba nije u stanju kliničke smrti pre nego što se obavi sahrana.
Ovaj običaj pokazuje temeljnu grešku u shvatanju vaskrsenja. Ako, kako otac Predrag objašnjava, verujemo u vaskrsenje, onda ne bi trebalo da se plašimo mogućnosti da Gospod vaskrsne nekog iz mrtvih.
- Ako verujemo u vaskrsenje, ne smemo se plašiti vaskrsenja - ističe otac Predrag, naglašavajući da bi vera bila uzaludna da Hristos nije vaskrsao.
Izbegavanje fraze "Primi moje saučešće"
Otac Predrag Popović takođe savetuje da se ne koristi fraza "Primi moje saučešće" prilikom razgovora sa porodicom preminulog, smatrajući da to nije odgovarajući izraz saučešća i savetuje šta treba reći prilikom izjavljivanja saučešća, a više o tome u dovojenom tekstu.
Zimske Zadušnice obeležavaju se 22. februara, a tog dana uznosimo molitve za duše upokojenih.
Tokom Ramazana, muslimani ustaju pre zore da pojedu prvi obrok, koji treba da ih drži do zalaska sunca. Taj obrok je obično bogat proteinima i sadrži puno tečnosti.
Veliki uskršnji post počeo je u ponedeljak, 3. marta, i trajaće do 20. aprila
Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istočnom zidu ili na zapadnom zidu.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jedna je od najvećih slava kod Srba i veliki prolećni praznik kojim se odvaja novi, letnji period godine od zimskog.
Da li znate zašto se mesni i mlečni proizvodi ne smeju jesti zajedno, kako se uklanja krv iz mesa i zašto se hleb ponekad ne smatra košer? Otkrijte fascinantnu priču o pravilima ishrane u judaizmu i njihovom značaju za veru i tradiciju.
Pojam Halal na arapskom znači dozvoljeno, legalno. Ono što je halal je muslimanima dozvoljeno, što može označavati razne vrste radnji, poslova, veza, hrane i slično.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista - da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
