Srpski pravoslavni običaji vezani za sahranu duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji, iako često sadrže verovanja koja nemaju temelje u samom pravoslavlju.
Postoje brojni običaji prilikom sahrane pokojnika, a mnogi se kose sa sujeverjem i pravoslavljem. Jedan od običaja je prekrivanje ogledala maramom kada neko premine.
Otac Predrag Popović ističe da ovaj običaj nije zasnovan na pravoslavnim učenjima, već je proizvod neznanja.
Srpski pravoslavni običaji vezani za sahranu duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji, iako često sadrže verovanja koja nemaju temelje u samom pravoslavlju.
Ovi običaji, kao što je prekrivanje ogledala u domu pokojnika, nisu samo ritualnog karaktera, već predstavljaju način na koji ožalošćeni izražavaju tugu i poštovanje prema preminulima. Međutim, mnogi od tih običaja nisu utemeljeni na zvaničnom učenju Crkve, što je objasnio otac Predrag Popović.
Jedan od uobičajenih običaja u Srbiji je prekrivanje ogledala, ali i TV ekrana, nakon smrti člana porodice. Prema narodnom verovanju, to se radi kako bi se duša pokojnika sprečila da se pokaže živima.
Smatra se da duša luta oko kuće dok je odvojena od tela, a ogledalo može da je prikaže, što bi moglo uplašiti članove porodice. Otac Predrag Popović ističe da ovaj običaj nije zasnovan na pravoslavnim učenjima, već je proizvod neznanja.
Otac Predrag ilustruje grešku koja proizlazi iz ovakvih verovanja kroz sliku koju narod ima o vaskrsenju:
- Zamislite da na opelu oživi mrtav čovek, šta bi rekli? Da se povampirio! To su fundamentali greške - kaže otac Predrag, dodajući da bi ljudi u tom slučaju verovatno pobegli, a pokojnika ponovo ubili iz straha.
Zbog toga, kako bi se izbegli slični incidenti, kod nas je uveden zakon da mora proći najmanje 24 sata od trenutka smrti pre nego što se obavi sahrana.
Otac Predrag objašnjava da ovaj zakon postoji kako bi se izbegle nesreće koje su se dešavale u prošlosti, kada su ljudi koji su bili u kliničkoj smrti pogrešno smatrani za "povampirene" i ponovo sahranjivani.
Zakon omogućava da se uverimo da osoba nije u stanju kliničke smrti pre nego što se obavi sahrana.
Ovaj običaj pokazuje temeljnu grešku u shvatanju vaskrsenja. Ako, kako otac Predrag objašnjava, verujemo u vaskrsenje, onda ne bi trebalo da se plašimo mogućnosti da Gospod vaskrsne nekog iz mrtvih.
- Ako verujemo u vaskrsenje, ne smemo se plašiti vaskrsenja - ističe otac Predrag, naglašavajući da bi vera bila uzaludna da Hristos nije vaskrsao.
Izbegavanje fraze "Primi moje saučešće"
Otac Predrag Popović takođe savetuje da se ne koristi fraza "Primi moje saučešće" prilikom razgovora sa porodicom preminulog, smatrajući da to nije odgovarajući izraz saučešća i savetuje šta treba reći prilikom izjavljivanja saučešća, a više o tome u dovojenom tekstu.
Zimske Zadušnice obeležavaju se 22. februara, a tog dana uznosimo molitve za duše upokojenih.
Tokom Ramazana, muslimani ustaju pre zore da pojedu prvi obrok, koji treba da ih drži do zalaska sunca. Taj obrok je obično bogat proteinima i sadrži puno tečnosti.
Veliki uskršnji post počeo je u ponedeljak, 3. marta, i trajaće do 20. aprila
Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istočnom zidu ili na zapadnom zidu.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Mnogi veruju da razbijeno ogledalo donosi nesreću, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava istinu o ovom starom verovanju i savetuje šta da učinite ako vam se dogodi da ga slomite.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
