Molitva u osmi dan po rođenju - znamenje, je ujedno i dan kada se detetu daje ime.
Krštenje deteta je veliki dan za svaku porodicu, a Crkva kaže da je najbolje dete krstiti do 40. dana, ali pre krštenja trebalo bi trećeg, osmog i 40. dana obaviti tri obreda.
To je jednom verniku objasnio sada upokojeni otac Dušan Kolundžić, a evo zašto su ti dani bitni u životu novorođenčeta.
- Crkveni običaji, vezani za rođenje deteta, ustvari su molitve koje se vrše prvog, osmog i četrdesetog dana po rođenju deteta, nezavisno od krštenja. Molitva u prvi dan po rođenju deteta čita se za zdravlje i ukrepljenje porodilje i deteta, a čita je sveštenik u crkvi ili u domu porodilje. Sveštenik se moli: "Sačuvaj nju (porodilju) i novorođenče koje rodi. Zaštiti je pod svojim okriljem od današnjeg dana do kraja njenog života… smiluj se na nju i novorođenče po velikoj milosti svojoj“ - objašnjavao je otac Dušan.
Molitva u osmi dan po rođenju - znamenje, je ujedno i dan kada se detetu daje ime.
- Ove se molitve čitaju u crkvi, a tom prilikom se vrši i osvećenje vode i njome se kropi stan porodilje, dete i svi predmeti koji će se upotrebljavati za novorođenče. Ime na znamenju obično daje sveštenik, po danu u koji se dete rodilo ili kad su došli po "znamenje“ i to ime novorođenče nosi do krštenja, kada se može dati drugo ime, po želji roditelja i kumova.
Kad su se deca rađala kod kuće, govorio je, onda su babice odnosile decu na znamenje u crkvu.
- Molitva ženi porodilji u četrdeseti dan vrši se u hramu, gde majka donosi dete radi uvođenja u crkvu, vocerknovenije, razume se, ako je u međuvremenu izvršeno i krštenje. U protivnom, pročitaće se samo molitve majci, na ulazu u hram, dok će se čin uvođenje deteta u crkvu obaviti posle krštenja. Prema tome, majka ne prisustvuje krštenju samo u slučaju ako se dete krsti u crkvi pre isteka od šest nedelja. Inače, majka treba da prisustvuje krštenju deteta - odgovorio je otac Dušan.
Sada, kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu, deo je potresne ispovesti monaha Sofronija. Otac Aleksandar kaže da san može da bude neka vrsta introspekcije za čoveka, ali opet, saglasno predanju svetih otaca, ali i obazrovosti koja je uvek potrebna, uvek se treba obratiti duhovnika kad neko sanja snove koje su ih na ovakav način uznemirili. Živeo je u vreme cara Konstancija, i trpeo mnogo od Arijevaca. Pročuo se kao veliki revnitelj pravoslavlja. Patnje mogu biti prilika za duhovni rast i iskušenje koje vodi ka dubljem razumevanju života i postojanja.
Svetlana Lazarenka / Alamy / Profimedia
Duhovna riznica
12:12 | 02.04.2025
MOLITVOM KOMUNICIRA S BOGOM, A PREKO KOMPJUTERA S LJUDIMA! Potresna ispovest monaha Sofronija, koji godinama leži nepokretan
Duhovna riznica
13:11 | 04.04.2025
ŠTA ZNAČI KAD IMATE LASCIVNE SNOVE ILI KAD USNITE DIVLJE ŽIVOTINJE: Sveštenik kaže da u pravoslavlju samo ovi snovi nešto govore
Praznici i sveci
00:01 | 04.04.2025
SEDAM MU DANA DRALI KOŽU, ALI ON HRISTA NIJE ŽELEO DA SE ODREKNE: Danas je Sveti sveštenomučenik Vasilije Ankirski
Duhovna riznica
14:00 | 04.04.2025
OVO JE NAJBOLJI NAČIN ZA SUOČAVANJE I SA NAJVEĆIM ŽIVOTNIM MUKAMA: Sveti Simeon Dajbabski dao svet zlata vredan
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Georgija – Đurđevdan po starom i Svetog Jova po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Irineja Sremskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
