"Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas."
Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 63, 64 (12,2-12) 2. A ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati. 3. Zato, ono što u mraku rekoste, čuće se na videlu; i što na uho šaptaste u odajama, propovedaće se na krovovima. 4. A kažem vama, prijateljima svojim: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti. 5.
Nego ću vam ukazati koga da se bojite: Bojte se onoga koji, pošto ubije, ima vlast baciti u pakao; da, kažem vam, njega se bojte. 6. Ne prodaje li se pet vrabaca za dve pare? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. 7. A u vas je i svaka dlaka na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.” 8. Nego vam kažem: „Koji god prizna mene pred ljudima, priznaće i Sin Čovečiji njega pred anđelima Božijim; 9. a koji se odreče mene pred ljudima, toga ću se odreći pred anđelima Božijim.
10. I svaki koji reče reč protiv Sina Čovečijega, oprostiće mu se, a koji pohuli na Svetoga Duha neće mu se oprostiti.” 11. A kad vas dovedu u sinagoge i pred načalstva i vlasti, ne brinite se kako ćete ili šta odgovoriti ili šta ćete kazati; 12. jer će vas Sveti Duh naučiti u onaj čas šta treba reći.
Sveto Jevanđelje od Jovana, začalo 52-53 (15,17-27; 16,1-2)17. Ovo vam zapovedam: „Da ljubite jedni Druge. 18. Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas. 19. Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet.
20. Opominjite se reči koju vam ja rekoh: 'Nije sluga veći od gospodara svoga.' Ako mene goniše, i vas će goniti: ako moju reč održaše, i vašu će održati. 21. Ali sve će vam ovo činiti zbog imena mog, jer ne poznaju Onoga koji me posla.
22. Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali; a sad izgovora nemaju za greh svoj. 23. Koji mrzi mene i Oca mog mrzi. 24. Da ne tvorih među njima dela koja niko drugi nije tvorio, ne bi greha imali: a sada su i videli, i omrznuli i mene i Oca moga. 25. Ali da se ispuni reč napisana u Zakonu njihovu: 'Omrznuše me ni za što.' 26. A kada dođe Utešitelj, koga ću vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svedočiti za mene. 27. A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.”
"Jer svaki koji čini zlo mrzi svetlost i ne ide ka svetlosti, da se ne razotkriju dela njegova, jer su zla".
I za njim iđaše mnoštvo naroda, jer gledahu znamenja njegova koja činjaše na bolesnicima.
Kada pak nasta veče, siđoše učenici njegovi na more i ušavši u lađu pođoše preko mora u Kapernaum.
A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
"A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi".
"A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini."
"Nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg novčića."
"Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene."
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
