U jednom intervjuu objasnio je razliku između narcisoidnosti, ljubavi i zaljubljenosti. Budući da se ovi pojmovi često mešaju, nije na odmet pročitati kako ih vidi mudri lekar i sveštenik.
Dr Dragan Stamenković iz Niša je lekar - specijalista fizijatar u niškom Domu zdravlja, ali i protođakon Crkve Svetog Luke.
Čest je gost na televizijama, gde govori o veri, o tome kako usklađuje dve profesije, ali i otvoreno deli duhovne savete koji, prožeti medicinskim i teološkim znanjem, izazivaju veliku pažnju i interesovanje pa su kao takvi izuzetno zanimljivi.
U jednom intervjuu objasnio je razliku između narcisoidnosti, ljubavi i zaljubljenosti. Budući da se ovi pojmovi često mešaju, nije na odmet pročitati kako ih vidi mudri lekar i sveštenik.
- Kad govorimo da čovek treba da voli sebe, tu dolazi do malo zabune. Mi često ne razlikujemo voleti sebe i biti narcisoidan. To apsolutno nije isto - započinje.
- Drugo, narcisoidnost nije ljubav, nego zaljubljenost i to u samog sebe. Kao što postoji razlika između ljubavi i zaljubljenosti. Zaljubljenost je opčinjenost, strasna privučenost određenim osobinama druge osobe. Kada te osobine nestanu ili ih više ne primećujemo, ta osoba nas više ne zanima. Kod narcisoidnosti ja sam u centru pažnje - to je ego. Ljubav, s druge strane, jeste davanje, briga, žrtva, nešto sasvim suprotno.
Otac Dragan potom navodi da sve pomenuto vodi ka pitanju koje zbunjuje mnoge, ali istovremeno nudi i odgovor koji može da umiri unutrašnji sukob.
- A onda se postavlja pitanje "kako da volim sebe ako sam grešan?". Nema čoveka koji nije grešan. Zato, kao što sam maločas pomenuo, treba odvojiti ontologiju –-suštinu našeg bića, od greha. Za razliku od moralista, mi ne poistovećujemo greh sa bićem. Ne, ne, ne. Greh je tu, ali čovek može da se pokaje.
- Mi svakog čoveka gledamo kao potencijalnog svetitelja.
Igumanija manastira Svetog Đorđa u Brnjaku se osvrnula na skorašnji susret sa svojom prijateljicom, neuropsihijatrom, ali i zanimljivu konstataciju, koju joj je tada predočila doktorka. Ovog puta je dao odgovor jednom Holanđaninu, koga je zabrinulo to što je okružen ateistima. Kada se desi da niti povezanosti oslabe i jedna po jedna krenu da pucaju, štetu nije nemoguće popraviti, a savet sveštenika Aleksandara Praščevića može pomoći kao prvi korak u obnovi zajednice - braka. Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Schutterstock/YT/Телевизија Храм
Duhovna riznica
13:29 | 10.05.2025
NEUROPSIHIJATAR PORUČIO IGUMANIJI VAŽNU STVAR: Ovo je prvi znak da čovek gubi mentalno zdravlje
Duhovna riznica
10:06 | 11.05.2025
"OKRUŽEN SAM ATEISTIMA, ŠTA DA RADIM" Mudar odgovor oca Gorana otkriva kako da očuvamo veru
Duhovna riznica
15:07 | 14.05.2025
DOŠAO KOD DUHOVNIKA I KLEVETAO ŽENU, A KUĆI SE VRATIO DA JOJ LJUBI RUKU: Ovaj jednostavan savet sveštenika mu je spasao brak
Duhovna riznica
10:43 | 16.05.2025
ODGOVORI PATRIJARHA PAVLA NA SVAKODNEVNE SITUACIJE: Vanvremenske mudrosti omiljenog duhovnog vođe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Monah Arsenije otkriva svoje stavove o bračnom životu i daje smernice kako da pronađete partnera po svojoj meri, s kojim možete zajedno i da ostarite.
Episkop toplički, vikar patrijarha Porfirija, objašnjava da treba da se trzenmo iz te bujice podsećanjem da je na krstu sin Božiji - Isus Hrist stradao radi spasa čovečanstva.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
