Nazivi verskih praznika kod vernog naroda često izazivaju jezičke nedoumice.
Naziv velikog praznika kod pravoslavnih hrišćana javlja se u više različitih oblika, svaki od njih ima dugu tradiciju i nije pogrešan. To su: Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsenje, Voskresenije...
Primeri naziva praznika
Vrbica ili Lazareva subota, prvi od velikih vaskršnjih praznika. Cveti, a potom dolazi Velika/Stradalna/Strasna nedelja sa Velikim ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom, Velikim petkom i Velikom subotom, koji prethode najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsu.
Pravopisna pravila već su sadržana u napisanom - svi navedeni praznici pišu se ovako kako su ovde napisani - velikim slovom prve reči u višečlanim nazivima praznika, odnosno jedine reči u jednočlanim nazivima.
Što se tiče jezičkih pouka, ona će biti odgovor na često postavljana pitanja - kako glasi naziv najvećeg hrišćanskog praznika, a kako pridev izveden od njega i kako se pravilno pozdravlja.
Naziv velikog praznika kod pravoslavnih hrišćana javlja se u više različitih oblika, svaki od njih ima dugu tradiciju i nije pogrešan. To su: Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsenje, Voskresenije.
Oblici Vaskrs i Vaskrsenije potiču iz starog srpskog crkvenog i književnog jezika (srpskoslovenskog – izgovor staroslovenskog u duhu srpskog jezika, tj. na srpski način, koji je bio u upotrebi od vremena kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost do polovine 18. veka, ali ga se i danas sećaju i upotrebljavaju ga).
Oblik Voskresenije (sa o u prvom slogu) pripada današnjem srpskom crkvenom jeziku (ruskoslovenskom, tj. ruskoslovenskoj varijanti crkvenog jezika, koja je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u upotrebi od polovine 18. veka do danas).
Vaskrsenje je mešavina srpskoslovenskog početka va- i narodnog završetka -nje (umesto crkvenoslovenskog -nije), javlja "Magazin politika".
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice služio je mitropolit vranjski Pahomije, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije vranjske.
Jedan od ispitanika je poručio da nas Vidovdan poziva na sabranje, kao opomena da raskol ne vodi ka dobru.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Recept iz manastirske kuhinje donosi topao i hranljiv obrok bez dodavanja ulja, idealan za dane kada se posti na vodi.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetiće 12. i 13. septembra glavni grad Slovenije, gde će u Hramu Svetih Kirila i Metodija služiti svetu liturgiju povodom značajnog jubileja ovog svetog mesta.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
Probajte paprikaš od svežih pečurki po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Treću pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Josifa Isihaste.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Za Crkvu nedelja nije običan dan.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Episkop novobrdski Ilarion istakao da telesna snaga i sportski uspeh treba da budu praćeni duhovnim uzrastanjem, negovanjem vrlina i živim odnosom sa Bogom.
Crkva kroz molitve, troparе i stihire postepeno uvodi vernike u tajnu događaja koji se proslavlja, a ovaj čin ima duboko liturgijsko značenje.
U besedi za sredu 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava vezu između nevolje jednog grada i spasenja celog ljudskog roda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
