Nazivi verskih praznika kod vernog naroda često izazivaju jezičke nedoumice.
Naziv velikog praznika kod pravoslavnih hrišćana javlja se u više različitih oblika, svaki od njih ima dugu tradiciju i nije pogrešan. To su: Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsenje, Voskresenije...
Primeri naziva praznika
Vrbica ili Lazareva subota, prvi od velikih vaskršnjih praznika. Cveti, a potom dolazi Velika/Stradalna/Strasna nedelja sa Velikim ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom, Velikim petkom i Velikom subotom, koji prethode najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsu.
Pravopisna pravila već su sadržana u napisanom - svi navedeni praznici pišu se ovako kako su ovde napisani - velikim slovom prve reči u višečlanim nazivima praznika, odnosno jedine reči u jednočlanim nazivima.
Što se tiče jezičkih pouka, ona će biti odgovor na često postavljana pitanja - kako glasi naziv najvećeg hrišćanskog praznika, a kako pridev izveden od njega i kako se pravilno pozdravlja.
Naziv velikog praznika kod pravoslavnih hrišćana javlja se u više različitih oblika, svaki od njih ima dugu tradiciju i nije pogrešan. To su: Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsenje, Voskresenije.
Oblici Vaskrs i Vaskrsenije potiču iz starog srpskog crkvenog i književnog jezika (srpskoslovenskog – izgovor staroslovenskog u duhu srpskog jezika, tj. na srpski način, koji je bio u upotrebi od vremena kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost do polovine 18. veka, ali ga se i danas sećaju i upotrebljavaju ga).
Oblik Voskresenije (sa o u prvom slogu) pripada današnjem srpskom crkvenom jeziku (ruskoslovenskom, tj. ruskoslovenskoj varijanti crkvenog jezika, koja je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u upotrebi od polovine 18. veka do danas).
Vaskrsenje je mešavina srpskoslovenskog početka va- i narodnog završetka -nje (umesto crkvenoslovenskog -nije), javlja "Magazin politika".
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice služio je mitropolit vranjski Pahomije, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije vranjske.
Jedan od ispitanika je poručio da nas Vidovdan poziva na sabranje, kao opomena da raskol ne vodi ka dobru.
U ajetima 21–22 iz sure Az-Zumar kiša postaje snažan simbol prolaznosti i duhovnog buđenja. U tim rečima krije se opomena, ali i nada za svakoga ko želi da srce otvori svetlu.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
Dok je bio vojsci, u njegovom puku bio je jedini hrišćanin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
U Svetom pismu i učenju svetih otaca, pokajanje je opisano kao neprestani podvig.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U Staroj crkvi na Baščaršiji obeležen je praznik ove ravnoapostolne svetiteljke, gde su se vernici uz molitvu poklonili svetoj relikviji.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
