Nazivi verskih praznika kod vernog naroda često izazivaju jezičke nedoumice.
Naziv velikog praznika kod pravoslavnih hrišćana javlja se u više različitih oblika, svaki od njih ima dugu tradiciju i nije pogrešan. To su: Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsenje, Voskresenije...
Primeri naziva praznika
Vrbica ili Lazareva subota, prvi od velikih vaskršnjih praznika. Cveti, a potom dolazi Velika/Stradalna/Strasna nedelja sa Velikim ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom, Velikim petkom i Velikom subotom, koji prethode najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsu.
Pravopisna pravila već su sadržana u napisanom - svi navedeni praznici pišu se ovako kako su ovde napisani - velikim slovom prve reči u višečlanim nazivima praznika, odnosno jedine reči u jednočlanim nazivima.
Što se tiče jezičkih pouka, ona će biti odgovor na često postavljana pitanja - kako glasi naziv najvećeg hrišćanskog praznika, a kako pridev izveden od njega i kako se pravilno pozdravlja.
Naziv velikog praznika kod pravoslavnih hrišćana javlja se u više različitih oblika, svaki od njih ima dugu tradiciju i nije pogrešan. To su: Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsenje, Voskresenije.
Oblici Vaskrs i Vaskrsenije potiču iz starog srpskog crkvenog i književnog jezika (srpskoslovenskog – izgovor staroslovenskog u duhu srpskog jezika, tj. na srpski način, koji je bio u upotrebi od vremena kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost do polovine 18. veka, ali ga se i danas sećaju i upotrebljavaju ga).
Oblik Voskresenije (sa o u prvom slogu) pripada današnjem srpskom crkvenom jeziku (ruskoslovenskom, tj. ruskoslovenskoj varijanti crkvenog jezika, koja je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u upotrebi od polovine 18. veka do danas).
Vaskrsenje je mešavina srpskoslovenskog početka va- i narodnog završetka -nje (umesto crkvenoslovenskog -nije), javlja "Magazin politika".
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice služio je mitropolit vranjski Pahomije, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije vranjske.
Jedan od ispitanika je poručio da nas Vidovdan poziva na sabranje, kao opomena da raskol ne vodi ka dobru.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
U Besedi za 31. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća kako Majka Božija nosi nevidljive rane, ćutke prihvata Božju volju i pokazuje put vere i predanosti koji menja život.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Od "Krvavog Božića", preko bombardovanja Beograda na Vaskrs, do haškog Vidovdana - kako su najvažniji datumi našeg pamćenja birani da postanu dani straha, a ne praznici.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
