Vaspitanje deteta ne počinje od škole ili društva, već od roditelja, koji svojim životom, ponašanjem i rečima treba da budu primer i oslonac.
Roditeljstvo je, bez sumnje, jedna od najsvetijih i najodgovornijih misija u životu svakog čoveka. U svetu koji nas svakodnevno obasipa materijalizmom, površnim vrednostima i brzoprolaznim ideologijama, vaspitati dete postaje duhovni podvig.
Zato je neophodno da se roditelji iznova podsete na temelje koje vekovima čuvaju vera, tradicija i crkveno učenje na koje je ukazano na sajtu Svetosavlje.org.
U pravoslavnom shvatanju, porodica nije samo zajednica ljudi pod istim krovom – ona je "mala crkva", domaća liturgija u kojoj se uče prve molitve, prve reči ljubavi, poslušnosti i poštovanja. Vaspitanje deteta ne počinje od škole ili društva, već od roditelja, koji svojim životom, ponašanjem i rečima treba da budu primer i oslonac.
Na prvom mestu stoji ljubav – ali ne kao popustljivost ili slaba volja, već kao svetosavska, požrtvovana ljubav, koja grli ali i usmerava. Uz ljubav idu i poverenje, nežnost i pažnja, koji detetu pružaju osećaj sigurnosti u svetu prepunom nesigurnosti.
- Deci je, kao i Božijem cveću, potrebno i sunce koje nežno greje, t.j. ljubav i nežnost roditelja, ali u isto vreme i vlaga – saveti i poučavanje, a ponekad, čak, i oluja – kazna - stoji između ostalog na sajtu svetosavlje.org.
Ali, kako nas uče Sveto pismo i svetootačka predanja, ljubav ne isključuje odgovornost, red i poslušnost. Apostol Pavle jasno poručuje: "Deco, slušajte svoje roditelje u Gospodu!“ – ne kao izraz tiranije, već kao put ka izgradnji zdravog i duhovno zrelog karaktera.
Crkveni oci nas podsećaju da je poslušnost početak svih vrlina kod deteta. Ona nije puko izvršavanje naloga, već učenje poverenja, samodiscipline i razumevanja autoriteta kao blagoslova, a ne kao tereta.
Kako onda, konkretno, oblikovati karakter deteta u pravoslavnom duhu? Evo nekoliko ključnih principa, koji su navedeni na pomenutom sajtu:
Dalje se navodi da će ovi principi pomoći svima,
- Prilikom vaspitavanja dece, ovaj psihološki zakon će pomagati roditeljima koji samoprekorno rade na detetu i povećavati nevolju nemarnih roditelja koji hoće neki svoj privatni život i decu ostavljaju dadiljama - dodaje se ispod ovih 10 stavki.
Hrišćanske vrednosti, vrline i obaveze su jednake za svakog hrišćanina i podjednako smemo i ne smemo kao i svi drugi ljudi, ističe Višnja Kostić.
Mati Glikerija je jednom prilikom pričala kako ravnopravnost ženama nije donela baš sve dobro, a porodicama još manje.
Dečji rečnik, nekada pun radoznalih pitanja i igre, danas sve više podseća na sirov vokabular odraslih, koji deca usvajaju bez razumevanja težine i značenja izgovorenih reči.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Na razvoj deteta utiče i mnogo drugih faktora - škola, društvo, mediji, pa čak i okruženje u kojem dete živi - ali trebalo bi naglasiti da osnova vaspitanja svakog deteta leži u porodici.
Roditeljima je potrebno strpljenje i mudrost kako bi uspostavili jasne granice i istovremeno podržali kvalitetne osobine kod svoje dece.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
