U snažnoj besedi za petak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o apostolskoj ljubavi koja ne prestaje ni nakon smrti, o tajanstvenim javljanjima i silama koje i danas utiču na naše živote.
U mnoštvu glasova današnjice, jedan se ne gasi – glas vladike Nikolaja Velimirovića. Na portalu religija.rs svakodnevno donosimo njegove nadahnute besede za svaki dan u godini, kao svetiljke na putu spasenja. Danas pred čitaocima stoji beseda za petak osme sedmice po Duhovima – „O apostolskoj ljubavi i vidovitosti“. U njoj Vladika Nikolaj, nadahnuto tumačeći reči Svetog apostola Petra, otkriva tajnu neugasive ljubavi apostola prema vernom narodu – ljubavi koja ne prestaje ni posle smrti. Ova beseda nije samo pouka, već i poziv da otvorimo srca i duhovne oči kako bismo spoznali silu vere koja deluje i s one strane života.
Beseda o apostolskoj ljubavi i vidovitosti
A trudiću se svakojako da se i po rastanku mojemu možete opominjati ovoga. (II Pet. 1, 15)
Neka se otvore srca vaša, braćo, da primite i razumete tajnu ovu veliku. Najpre apostol govori da se neće olenjiti opominjati verne na spasonosne istine vere, na božanstvene sile koje se kroz Hrista Gospoda dadoše ljudima i na prigotovljenje ljudi da prime te božanstvene sile, begajući od telesnih želja ovoga svijeta.
A sad ide još dalje i obećava da će on to opominjanje nastaviti i po rastanku, tj. po ishodu (ova je reč upotrebljena u grčkom tekstu) iz ovoga života, kada bude tijelo svoje odbacio.
O vero božanska, o uteho, o sladosti! Apostol obećava i iz onog sveta produžiti brinuti o Crkvi Božjoj na zemlji, produžiti započeti posao opominjanja vernih, produžiti ljubav svoju prema verujućim u Hrista na zemlji. O ljubavi apostolska, tako bliska ljubavi Hristovoj! O vidovitosti apostolska, koju Duh Božji ne uskraćuje ljubavi, ni dok je čovek još zamotan u mračnu zavesu tela!
Ovo obećanje vernima apostol Petar dao je pre blizu 2000 godina. Pa da li ga je ispunio? Ispunio ga je doslovce – i to ne samo, kako bi neki hteli protumačiti, opominjanjem vernih kroz svoje napisane poslanice i kroz svoje prejemnike, episkope, nego prvenstveno neprestanim dejstvom na Crkvu iz onoga sveta.
Mnogo puta javio se apostol Petar – kao i ostali apostoli – kad god je po Promislu Božjem bila potreba da se javi, i opominjao pastire Crkve i verne kako treba da drže istinu i kako put života svoga da isprave.
No i kad se nije javljao da se vidi u snu ili na javi, on je tajanstvenim načinima, nebu poznatim, dejstvovao – i dejstvuje uvek još – na spasenje naše.
Život posle smrti apostolima svetim tako je bio javan, kao što je javno sunce onima koji imaju oči.
Kroz molitve njihove neka bi Gospod i nama otvorio oči duhovne, da znamo kuda hodimo i šta nas po smrti čeka.
O Gospode Isuse, mnogomilostivi, izvedi nas iz tame na svetlost, po milosti Tvojoj i po molitvama svetih Tvojih apostola. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je vera u Hrista izvor najdublje radosti i kako nas ta neiskazana uteha nosi kroz sve životne borbe i tuge.
U besedi za četvrtak šeste sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto vera sama po sebi ništa ne znači ako čovek ne zna njen pravi cilj – spasenje svoje duše i večno življenje u Carstvu Božjem.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
U pouci za subotu 7. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je trezvenost najjače oružje protiv zla i kako da na vreme osetimo njegov smrad pre nego što nas zavede i odvede u propast.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
U snažnoj besedi za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika našeg naroda poručuje: telo je samo privremeni omotač, a duša ono s čime ćemo stati pred Boga. Da li smo spremni za taj susret?
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
U besedi za 32. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako samodovoljna sigurnost u sopstvenu vrednost vodi u duhovnu propast i zašto prava snaga leži u krotkosti.
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
