U snažnoj besedi za petak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o apostolskoj ljubavi koja ne prestaje ni nakon smrti, o tajanstvenim javljanjima i silama koje i danas utiču na naše živote.
U mnoštvu glasova današnjice, jedan se ne gasi – glas vladike Nikolaja Velimirovića. Na portalu religija.rs svakodnevno donosimo njegove nadahnute besede za svaki dan u godini, kao svetiljke na putu spasenja. Danas pred čitaocima stoji beseda za petak osme sedmice po Duhovima – „O apostolskoj ljubavi i vidovitosti“. U njoj Vladika Nikolaj, nadahnuto tumačeći reči Svetog apostola Petra, otkriva tajnu neugasive ljubavi apostola prema vernom narodu – ljubavi koja ne prestaje ni posle smrti. Ova beseda nije samo pouka, već i poziv da otvorimo srca i duhovne oči kako bismo spoznali silu vere koja deluje i s one strane života.
Beseda o apostolskoj ljubavi i vidovitosti
A trudiću se svakojako da se i po rastanku mojemu možete opominjati ovoga. (II Pet. 1, 15)
Neka se otvore srca vaša, braćo, da primite i razumete tajnu ovu veliku. Najpre apostol govori da se neće olenjiti opominjati verne na spasonosne istine vere, na božanstvene sile koje se kroz Hrista Gospoda dadoše ljudima i na prigotovljenje ljudi da prime te božanstvene sile, begajući od telesnih želja ovoga svijeta.
A sad ide još dalje i obećava da će on to opominjanje nastaviti i po rastanku, tj. po ishodu (ova je reč upotrebljena u grčkom tekstu) iz ovoga života, kada bude tijelo svoje odbacio.
O vero božanska, o uteho, o sladosti! Apostol obećava i iz onog sveta produžiti brinuti o Crkvi Božjoj na zemlji, produžiti započeti posao opominjanja vernih, produžiti ljubav svoju prema verujućim u Hrista na zemlji. O ljubavi apostolska, tako bliska ljubavi Hristovoj! O vidovitosti apostolska, koju Duh Božji ne uskraćuje ljubavi, ni dok je čovek još zamotan u mračnu zavesu tela!
Ovo obećanje vernima apostol Petar dao je pre blizu 2000 godina. Pa da li ga je ispunio? Ispunio ga je doslovce – i to ne samo, kako bi neki hteli protumačiti, opominjanjem vernih kroz svoje napisane poslanice i kroz svoje prejemnike, episkope, nego prvenstveno neprestanim dejstvom na Crkvu iz onoga sveta.
Mnogo puta javio se apostol Petar – kao i ostali apostoli – kad god je po Promislu Božjem bila potreba da se javi, i opominjao pastire Crkve i verne kako treba da drže istinu i kako put života svoga da isprave.
No i kad se nije javljao da se vidi u snu ili na javi, on je tajanstvenim načinima, nebu poznatim, dejstvovao – i dejstvuje uvek još – na spasenje naše.
Život posle smrti apostolima svetim tako je bio javan, kao što je javno sunce onima koji imaju oči.
Kroz molitve njihove neka bi Gospod i nama otvorio oči duhovne, da znamo kuda hodimo i šta nas po smrti čeka.
O Gospode Isuse, mnogomilostivi, izvedi nas iz tame na svetlost, po milosti Tvojoj i po molitvama svetih Tvojih apostola. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je vera u Hrista izvor najdublje radosti i kako nas ta neiskazana uteha nosi kroz sve životne borbe i tuge.
U besedi za četvrtak šeste sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto vera sama po sebi ništa ne znači ako čovek ne zna njen pravi cilj – spasenje svoje duše i večno življenje u Carstvu Božjem.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
U pouci za subotu 7. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je trezvenost najjače oružje protiv zla i kako da na vreme osetimo njegov smrad pre nego što nas zavede i odvede u propast.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
U snažnoj besedi za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika našeg naroda poručuje: telo je samo privremeni omotač, a duša ono s čime ćemo stati pred Boga. Da li smo spremni za taj susret?
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 21. nedelju po Duhovima vodi nas kroz vreme i svetinje, pozivajući na molitvu, samopregled i svesnost darova koje primamo svaki dan.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Ajeti 43:85 89 otkrivaju kako oprost, dobra dela i vera u Božju pravdu mogu promeniti vaš pogled na svet.
Shi-iguman manastira Sanaksar učio je da najdublji mir dolazi onda kada se čovek probudi sa molitvom na usnama.
