Pravoslavna crkva ne zabranjuje u potpunosti konzumaciju alkohola, ali strogo osuđuje pijanstvo i prekomerno uživanje.
U Srbiji konzumacija alkohola je duboko ukorenjena u kulturi i društvenim običajima.
Nažalost, veliki broj ljudi ne pije samo povremeno i umereno, već redovno konzumira velike količine alkohola, što dovodi do problema alkoholizma. Alkohol se često povezuje sa slavljima, druženjima i obeležavanjem važnih događaja, ali za mnoge prelazi granicu socijalnog, i postaje beg od problema, svakodnevice i unutrašnjih borbi.
Pravoslavna crkva ne zabranjuje u potpunosti konzumaciju alkohola, ali strogo osuđuje pijanstvo i prekomerno uživanje. Vino, kao simbol krvi Hristove, ima posebno mesto u liturgijskom životu Crkve, ali se koristi sa dubokim poštovanjem i u jasno određenom kontekstu. Crkva ne vidi alkohol kao zlo sam po sebi, već upozorava na njegovu zloupotrebu, koja vodi u greh, razaranje ličnosti i porodičnih odnosa.
Arhimandrit Hrizostom (Nešić) u emisiji "Pitanja i odgovori" na TV Hram, koja će sutra biti emitovana, objasnio je jednom verniku kako se izlazi iz kandži alkoholizma i zašto do njega uopšte i dolazi.
- Nemaš ti, brate, problem sa alkoholom, već je to posledica tvog problema. Moraš da vidiš koju tugu i muku imaš u srcu. I to da počneš da lečiš, ispovediš i da to nekako prevaziđeš. I naravno, da posle toga ne ideš tamo gde su ti prijatelji sa kojima piješ - istakao je otac Hrizostom.
On je istakao da ljudima koji piju, neretko je više potrebna priča sa tim društvom, nego samo piće.
- Zajednicu ne moraš tu da tražiš, nego je traži sa Gospodom, sa roditeljima ili drugim ljudima koji imaju sprektar interesovanja malo drugačiji. I moraš da nađeš zajednicu i u Crkvi. Gledaj, ti si nešto nezadovoljan, Nema šta da budeš nezadovoljan ili zadovoljan, Bog ti je podario život, i nemoj da se bojiš ni života ni smrti. Nego stani pred Gospoda, zablagodari mu i raduj se svakom danu. Da vidiš kako će sve da bude drugačije - dao je savet otac Hrizostom.
Bog svakome daje ono što mu je potrebno i što je za njega najbolje.
Opštežiće se svakako vezuje za drevno monaško predanje, a idioritmijski poredak je karakterističan za prelomne istorijske trenutke, doba pozne Vizantije i period turske vlasti.
Pravoslavna duhovnost, odavno ukazuje da čovek nije samo telo i psiha, već i duša, i da su sve tri dimenzije neraskidivo povezane.
Nikada više ljudi ne govori o potrebi za mirom, a paradoksalno, nikada više nismo bili okruženi sukobima, ratovima i nasiljem.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Od ovih grešnih navika možda su najodvratnije pijanstvo i pušenje duvana, govorio je Starac Sava pskovo-pečerski.
Svakodnevno se u hramu Visockog manastira pred čudotvornom ikonom drže molebani, na kojima se iznose molitve za sve stradalnike koji mole za milost, Caricu Nebesku.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
