POBEDITE LJUTNJU I GNEV U NEKOLIKO REČENICA: Savet duhovnika koji će vas lišiti STRESA i promeniti pogled na neistomišljenika

Gnev se deli na nekoliko vidova. Prvi je bes. Besan čovek je poput ognja. Taj nezadrživi gnev do te mere zavlada čovekom da se ponaša kao ludak. Drugi vid gneva je zlopamćenje. Takvi ljudi ne mogu dugo da zaborave uvredu. To je najstrašniji i najopasniji vid gneva i srce takvog čoveka kao da se pretvara u zmijsko leglo. Drugi vidovi gneva su mržnja, uvredljivost i preterana sumnjičavost - kad čovek u svemu, u svakoj reči, vidi nekakve smicalice, prekor, aluzije i podsmeh. Jedan bogoslov je rekao da takav čovek liči na bombu napunjenu prljavštinom i da je dovoljno da budete neoprezni kad pored nje prolazite, pa da eksplodira i sve oko sebe zapljusne strašnim smradom.

Freepik

Kako treba da se borimo protiv gneva?

Jovan Lestvičnik nas poučava: "Kao prvo, kad u srcu kipti gnev, ne treba da započinjemo nikakve razgovore i objašnjenja. Treba prvo da se smirimo, da ugušimo gnev u svom srcu, a to možemo samo ćutanjem." On isto tako savetuje da se u takvim trenucima prisetimo dobrih osobina tog čoveka, baš zato što nam se u trenucima gneva čini da je taj čovek stecište svakog zla i poroka. Treba da se setimo svega dobrog što nam je učinio i svih njegovih dobrih dela, ali i svojih grehova i tada će se naš gnev stišati. Sveti oci savetuju da se pre no što bilo šta kažemo u sebi pomolimo. Ukoliko nismo u stanju da ćutimo i imamo potrebu da odmah odgovorimo, ipak prvo treba da u srcu izgovorimo Isusovu molitvu trideset tri puta i tek nakon toga da odgovorimo.

Shutterstock/PJ photographzy/Oxana Mayorova

Dakle, pobeda nad gnevom pre svega je pobeda nad jezikom. Tek nakon toga dolazi druga etapa, etapa na kojoj se borimo s gnevnim mislima.

Da bismo se izborili sa svojom gordošću i gnevljivošću treba da izmenimo svoj odnos prema svetu i drugim ljudima. Gordost je lažna predstava o sebi i svome dostojanstvu, o poštovanju i časti, koji nam, navodno, pripadaju. Gord čovek je svagda u pravu u sopstvenim očima. Njemu se podsvesno čini da je svet stvoren radi njega, on sebe postavlja u središte svega, smatra da je bolji od drugih, da su ljudi dužni da ga poštuju, i da njegovo mišljenje i volja treba za svakoga da bude zakon, piše "Predanje.rs".

Međutim, to se u stvarnosti ne dešava i otpor mu pružaju svi ljudi sa kojima se sreće, uključujući i njegove najbliže. On neprestano dolazi sa svima u sukob, nezadovoljan je zbog toga, oseća se uvređeno, ožalošćeno, ogorčeno. Na planu osećanja, takvo stanje rađa gnev, razdražljivost, mučno osećanje uvređenosti i, neretko, dugotrajno zlopamćenje.

shutterstock.com/vgstudio

Da bi se čovek izlečio od ovoga i ispravio svoj život neophodan je uporan i mnogogodišnji duhovni trud. Treba da se učimo da služimo drugim ljudima, a ne da od svih tražimo da služe nama. Ne namećimo drugima svoju volju, već isceljujmo svoju volju od samovolje kroz potčinjavanje jevanđelskim zapovestima. Služenje bližnjima izraz je hrišćanske žrtvenosti koja čoveku, ukorenivši se u njegovome srcu, donosi istinsku radost. A radost odricanja od sebe i davanja dobrote drugima je znak duhovne obnove čoveka.

Plahovitost i gnevljivost su pokazatelji naše gordosti i unutarnje težnje da u svemu potčinimo ljude oko sebe i da ih učinimo pokornima našoj volji. Mi se razjarujemo kada ljudi ne ispunjavaju naše želje, a još više kada nam se otvoreno protive. Smatramo da smo središte sveta, a da su svi drugi ljudi tu samo da bi tvorili našu volju, da bi nam služili.

Moramo da naučimo da uvažavamo i shvatamo druge ljude. Oni imaju puno pravo na svoje mišljenje i svoje postupke, različite od naših želja i naše volje, jer je Bog svakome dao slobodnu volju. Razjarujući se na druge zbog sitnica mi, u stvari, pokazujemo da hoćemo da ih porobimo na jedan diktatorski način, da im oduzmemo pravo izbora, slobodu.

Svaki čovek ima svoje neotuđivo božansko dostojanstvo, koje nikada ne smemo gubiti iz vida, i svoje lične slabosti, prema kojima treba da projavljujemo trpeljivost. Za pobedu nad plahovitošću i gnevljivošću potreban je dugotrajan, težak i, ponekad, mučan duhovni rad nad samim sobom. Ali, tek pobeda nad egoizmom i egocentrizmom čini čoveka istinski srećnim, dok su gordost, sujeta i samoumišljenost - izvor neprestanog sukobljavanja sa svima i stresa koja razara unutarnji mir i čini čoveka nesposobnim za duhovno uzrastanje.

Drazen Zigic/Shutterstock

Strast gneva spada u one strasti koje se ne mogu brzo iskoreniti. Za to je potrebno mnogo vremena i uporna borba protiv sebe. Početak pobede nad gnevom jeste u tome da oćutimo dok naše srce kipti od gneva, a naš um opravdava našu strast gneva kao, navodnu "borbu za istinu". Posle napada gneva, mi kao da se osvestimo posle teškog pijanstva i vidimo da smo sami sebe obmanuli.

Kada osetite gnev u srcu, svaki dalji razgovor treba da odložite, dok se ne smirite i dok napad gneva ne prestane u vašem srcu. Čak i ako su istinite, reči izgovorene u vreme gneva, prožete su zlobom, i duša drugoga čoveka ih spontano odbacuje. Ako iz nekog određenog razloga nije moguće odložiti razgovor, pomolite se pre razgovora za čoveka koji vas je prognevio, a zatim u sebi trideset i tri puta izgovorite Isusovu molitvu.

Shutterstock/SB Arts Media

Kada osetite da se, tokom razgovora ili rasprave, u vašem srcu rasplamsavaju bes i ljutina, poput ognja koji preti da će, kroz vaša usta, spaliti vašeg sagovornika, požurite da naporom volje to predupredite, i recite u sebi: "Gospode, blagoslovi ovog čoveka! Ti si ga stvorio, Ti ga pomiluj!"

Setite se da, u trenucima besa i ljutine, oko vas kruže demoni koji hoće da otruju vašu dušu zlobom i mržnjom prema vašem bližnjem, bogolikom biću Božijem, i da vas liše blagodati Božije. Bes, gnev, ljutina stoje u vezi sa gordošću koja u čoveku viče: "Kako smeju nekog takvog kao što sam ja da ne poslušaju!” Čak i stid posle gneva može dolaziti od gordosti: "Kako sam ja, tako dobar čovek, mogao tako rđavo da postupim!"

Čovek smatra svoju ljutinu nečim slučajnim. Obećava sebi da se više neće ljutiti i, naravno, krši svoje obećanje. Bolje je reći: "Gnoj koji je bio skriven u meni izbio je napolje. Gospode, oprosti što sam tom prljavštinom uprljao svog bližnjeg, što sam ga ožalostio i ogorčio, ali blagodarim ti što si mi pokazao kakav sam u stvari“.

Ne tražite da Vas drugi poštuju kao autoritet, osim kada su u pitanju članovi vaše porodice (supruga i deca), i oni koji su vam na radnom mestu potčinjeni.

BONUS VIDEO: Monah iz Manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara