Susret sa Bogom u pravoslavlju ne dešava se samo jednom, već se stalno događa – u srcu čoveka, u molitvi, kroz liturgiju, kroz Sveto pismo i svete tajne.
U pravoslavnom hrišćanstvu, Bog nije apstraktna sila niti daleki stvoritelj koji upravlja svetom izdaleka. Bog je živi i lični Bog - Otac, Sin i Sveti duh - koji želi odnos s čovekom. On nije samo onaj koji je stvorio svet već i onaj koji ga održava i spasava. Za pravoslavne vernike, Bog je ljubav, istina i život.
Susret sa Bogom u pravoslavlju ne dešava se samo jednom, već se stalno događa - u srcu čoveka, u molitvi, kroz liturgiju, kroz Sveto pismo i svete tajne.
Molitva nije puko traženje nečega od Boga, već živi dijalog, otvaranje duše pred njim, hodanje ka njemu. Kroz molitvu, čovek se uči da osluhne, da primi, da se menja i postaje drugačiji.
Mnogi ljudi u svom životu dolaze do pitanja - šta tražimo od Boga, a šta zapravo dobijamo? Najčešće se u molitvama traži pomoć, zdravlje, mir, rešenja za teške životne situacije. Međutim, pravoslavlje nas uči da najdublji dar koji od Boga dobijamo nije spoljašnje ispunjenje želja, već unutrašnje preobraženje - duševni mir, vera, nada i snaga da živimo istinom, čak i kad nam se čini da je ona daleko.
O ovome na snažan i duboko ličan način govorio je jednom prilikom i arhimandrit Danilo, iguman Manastira Žitomislić:
- Susret sa Bogom je uvek dinamičan. Istinski susret sa Bogom od nas traži da menjamo svoj život, a to nije lako. I onda će ljudi doći u dilemu, šta ako pogrešim, šta ako ne mogu. Poenta je samo ići dalje, gledati u njega i ići dalje. Pustiti Boga da uđe u naš život, srce i dušu i imati poverenja u njega.
Upravo to poverenje je temelj pravoslavne vere. Jer, čak i kada molitve ostanu bez odgovora koji očekujemo, i kada se čini da nebo ćuti, pravoslavlje nas uči da ni tada ne smemo izgubiti poverenje.
- I onda kad nam se čini da stvari ne idu kako treba, treba imati poverenje. Svi smo se susreli sa tim da nešto od Boga tražimo, a ne dobijemo, čini se kao da je nebo zatvoreno, kao da ćuti... Ne treba gubiti poverenje ni tad, zato što Bog zna zašto i zna kada će odgovoriti na ono što je nama potrebno. Ne treba to da nas sputava da budemo njegova deca, moramo da i u tom životu sa Bogom tražimo radost, slobodu i oslobođenje - poručuje arhimandrit Danilo.
Schutterstock/Love You Stock/Tanjug Anelko Utjeanovic
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Prema predanju, ovog dana se sećamo Josifa, sina Jakovljevog i proklete smokve.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
