Susret sa Bogom u pravoslavlju ne dešava se samo jednom, već se stalno događa – u srcu čoveka, u molitvi, kroz liturgiju, kroz Sveto pismo i svete tajne.
U pravoslavnom hrišćanstvu, Bog nije apstraktna sila niti daleki stvoritelj koji upravlja svetom izdaleka. Bog je živi i lični Bog - Otac, Sin i Sveti duh - koji želi odnos s čovekom. On nije samo onaj koji je stvorio svet već i onaj koji ga održava i spasava. Za pravoslavne vernike, Bog je ljubav, istina i život.
Susret sa Bogom u pravoslavlju ne dešava se samo jednom, već se stalno događa - u srcu čoveka, u molitvi, kroz liturgiju, kroz Sveto pismo i svete tajne.
Molitva nije puko traženje nečega od Boga, već živi dijalog, otvaranje duše pred njim, hodanje ka njemu. Kroz molitvu, čovek se uči da osluhne, da primi, da se menja i postaje drugačiji.
Mnogi ljudi u svom životu dolaze do pitanja - šta tražimo od Boga, a šta zapravo dobijamo? Najčešće se u molitvama traži pomoć, zdravlje, mir, rešenja za teške životne situacije. Međutim, pravoslavlje nas uči da najdublji dar koji od Boga dobijamo nije spoljašnje ispunjenje želja, već unutrašnje preobraženje - duševni mir, vera, nada i snaga da živimo istinom, čak i kad nam se čini da je ona daleko.
O ovome na snažan i duboko ličan način govorio je jednom prilikom i arhimandrit Danilo, iguman Manastira Žitomislić:
- Susret sa Bogom je uvek dinamičan. Istinski susret sa Bogom od nas traži da menjamo svoj život, a to nije lako. I onda će ljudi doći u dilemu, šta ako pogrešim, šta ako ne mogu. Poenta je samo ići dalje, gledati u njega i ići dalje. Pustiti Boga da uđe u naš život, srce i dušu i imati poverenja u njega.
Upravo to poverenje je temelj pravoslavne vere. Jer, čak i kada molitve ostanu bez odgovora koji očekujemo, i kada se čini da nebo ćuti, pravoslavlje nas uči da ni tada ne smemo izgubiti poverenje.
- I onda kad nam se čini da stvari ne idu kako treba, treba imati poverenje. Svi smo se susreli sa tim da nešto od Boga tražimo, a ne dobijemo, čini se kao da je nebo zatvoreno, kao da ćuti... Ne treba gubiti poverenje ni tad, zato što Bog zna zašto i zna kada će odgovoriti na ono što je nama potrebno. Ne treba to da nas sputava da budemo njegova deca, moramo da i u tom životu sa Bogom tražimo radost, slobodu i oslobođenje - poručuje arhimandrit Danilo.
Schutterstock/Love You Stock/Tanjug Anelko Utjeanovic
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na tihu, ali presudnu borbu u čoveku u kojoj se određuje smer njegovih dela i njihovih posledica.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
