Susret sa Bogom u pravoslavlju ne dešava se samo jednom, već se stalno događa – u srcu čoveka, u molitvi, kroz liturgiju, kroz Sveto pismo i svete tajne.
U pravoslavnom hrišćanstvu, Bog nije apstraktna sila niti daleki stvoritelj koji upravlja svetom izdaleka. Bog je živi i lični Bog - Otac, Sin i Sveti duh - koji želi odnos s čovekom. On nije samo onaj koji je stvorio svet već i onaj koji ga održava i spasava. Za pravoslavne vernike, Bog je ljubav, istina i život.
Susret sa Bogom u pravoslavlju ne dešava se samo jednom, već se stalno događa - u srcu čoveka, u molitvi, kroz liturgiju, kroz Sveto pismo i svete tajne.
Molitva nije puko traženje nečega od Boga, već živi dijalog, otvaranje duše pred njim, hodanje ka njemu. Kroz molitvu, čovek se uči da osluhne, da primi, da se menja i postaje drugačiji.
Mnogi ljudi u svom životu dolaze do pitanja - šta tražimo od Boga, a šta zapravo dobijamo? Najčešće se u molitvama traži pomoć, zdravlje, mir, rešenja za teške životne situacije. Međutim, pravoslavlje nas uči da najdublji dar koji od Boga dobijamo nije spoljašnje ispunjenje želja, već unutrašnje preobraženje - duševni mir, vera, nada i snaga da živimo istinom, čak i kad nam se čini da je ona daleko.
O ovome na snažan i duboko ličan način govorio je jednom prilikom i arhimandrit Danilo, iguman Manastira Žitomislić:
- Susret sa Bogom je uvek dinamičan. Istinski susret sa Bogom od nas traži da menjamo svoj život, a to nije lako. I onda će ljudi doći u dilemu, šta ako pogrešim, šta ako ne mogu. Poenta je samo ići dalje, gledati u njega i ići dalje. Pustiti Boga da uđe u naš život, srce i dušu i imati poverenja u njega.
Upravo to poverenje je temelj pravoslavne vere. Jer, čak i kada molitve ostanu bez odgovora koji očekujemo, i kada se čini da nebo ćuti, pravoslavlje nas uči da ni tada ne smemo izgubiti poverenje.
- I onda kad nam se čini da stvari ne idu kako treba, treba imati poverenje. Svi smo se susreli sa tim da nešto od Boga tražimo, a ne dobijemo, čini se kao da je nebo zatvoreno, kao da ćuti... Ne treba gubiti poverenje ni tad, zato što Bog zna zašto i zna kada će odgovoriti na ono što je nama potrebno. Ne treba to da nas sputava da budemo njegova deca, moramo da i u tom životu sa Bogom tražimo radost, slobodu i oslobođenje - poručuje arhimandrit Danilo.
Schutterstock/Love You Stock/Tanjug Anelko Utjeanovic
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Poznat po asketskom životu i neobičnim darovima, ovaj ugodnik Božji ostavio je snažno svedočanstvo vere kroz molitvu, pomoć siromašnima i duhovnu blizinu sa ljudima i posle upokojenja.
Čovek ne bi smeo da bude ostavljen bez duhovne pomoći u poslednjim trenucima života.
Nakon prijema u Patrijaršijskom dvoru i posete Pećkoj patrijaršiji, zajednički obilazak svetinja nastavljen je u jednoj od najznačajnijih srednjovekovnih zadužbina na Kosovu i Metohiji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Sveti oci učili su da čovek ne može istinski voleti Gospoda ako ostaje ravnodušan prema nevolji drugoga.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Čovek ne bi smeo da bude ostavljen bez duhovne pomoći u poslednjim trenucima života.
Sveti oci često su govorili da je nestrpljenje jedan od najvećih neprijatelja duhovnog života.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Bolje ne slaviti, nego slaviti slavu nakaradno, govorio je otac Joil.
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
