Susret sa Bogom u pravoslavlju ne dešava se samo jednom, već se stalno događa – u srcu čoveka, u molitvi, kroz liturgiju, kroz Sveto pismo i svete tajne.
U pravoslavnom hrišćanstvu, Bog nije apstraktna sila niti daleki stvoritelj koji upravlja svetom izdaleka. Bog je živi i lični Bog - Otac, Sin i Sveti duh - koji želi odnos s čovekom. On nije samo onaj koji je stvorio svet već i onaj koji ga održava i spasava. Za pravoslavne vernike, Bog je ljubav, istina i život.
Susret sa Bogom u pravoslavlju ne dešava se samo jednom, već se stalno događa - u srcu čoveka, u molitvi, kroz liturgiju, kroz Sveto pismo i svete tajne.
Molitva nije puko traženje nečega od Boga, već živi dijalog, otvaranje duše pred njim, hodanje ka njemu. Kroz molitvu, čovek se uči da osluhne, da primi, da se menja i postaje drugačiji.
Mnogi ljudi u svom životu dolaze do pitanja - šta tražimo od Boga, a šta zapravo dobijamo? Najčešće se u molitvama traži pomoć, zdravlje, mir, rešenja za teške životne situacije. Međutim, pravoslavlje nas uči da najdublji dar koji od Boga dobijamo nije spoljašnje ispunjenje želja, već unutrašnje preobraženje - duševni mir, vera, nada i snaga da živimo istinom, čak i kad nam se čini da je ona daleko.
O ovome na snažan i duboko ličan način govorio je jednom prilikom i arhimandrit Danilo, iguman Manastira Žitomislić:
- Susret sa Bogom je uvek dinamičan. Istinski susret sa Bogom od nas traži da menjamo svoj život, a to nije lako. I onda će ljudi doći u dilemu, šta ako pogrešim, šta ako ne mogu. Poenta je samo ići dalje, gledati u njega i ići dalje. Pustiti Boga da uđe u naš život, srce i dušu i imati poverenja u njega.
Upravo to poverenje je temelj pravoslavne vere. Jer, čak i kada molitve ostanu bez odgovora koji očekujemo, i kada se čini da nebo ćuti, pravoslavlje nas uči da ni tada ne smemo izgubiti poverenje.
- I onda kad nam se čini da stvari ne idu kako treba, treba imati poverenje. Svi smo se susreli sa tim da nešto od Boga tražimo, a ne dobijemo, čini se kao da je nebo zatvoreno, kao da ćuti... Ne treba gubiti poverenje ni tad, zato što Bog zna zašto i zna kada će odgovoriti na ono što je nama potrebno. Ne treba to da nas sputava da budemo njegova deca, moramo da i u tom životu sa Bogom tražimo radost, slobodu i oslobođenje - poručuje arhimandrit Danilo.
Schutterstock/Love You Stock/Tanjug Anelko Utjeanovic
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U svojoj knjizi o unutrašnjem miru otac Simeon Kragiopulos ne nudi utehu, već put do slobode od nevidljivog pritiska koji vlada životom modernog čoveka.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Pravoslavlje poziva da u svakom čoveku vidimo ikonu Božju, da pokušamo da razumemo, a ne da sudimo.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
