Pojam duhovnika često se pogrešno poistovećuje sa ispovednik.
U pravoslavlju, duhovnik, koji se naziva i duhovni otac ili duhovni učitelj, jeste sveštenik ili monah kome se vernik poverava radi duhovnog uzdizanja i rasta u veri. Njegova osnovna uloga nije samo da ispovedi, već da čoveka postepeno vodi ka dubljem razumevanju vere, pokajanju i promeni života u skladu sa jevanđelskim načelima.
Pojam duhovnika često se pogrešno poistovećuje sa ispovednikom. Ispovednik može biti svako svešteno lice koje može da primi ispovest i pročita razrešnu molitvu, ali bez obaveze da dugoročno prati duhovni život vernika.
Duhovnik, za razliku od toga, ima zadatak da vaspitava u duhu vere i da vernike vodi putem duhovnog uzrastanja. On može biti i ispovednik svom duhovnom čedo, ali njegova uloga ne počinje niti se završava svetom tajnom ispovesti.
Duhovnik prati čoveka u njegovom nastojanju da se približi Bogu. On pomaže da se prepoznaju grešne navike, da se razvije pravilna molitva, da se razume smisao posta, pokajanja i crkvenog života.
Kroz savete i lični primer, duhovnik usmerava vernika ka duhovnom uzdizanju, ali ne umesto njegove lične borbe i slobodne volje. U pravoslavnom učenju, duhovni napredak podrazumeva zajednički trud – molitvu, rad na sebi i crkveni život, uz podršku duhovnika.
pexels
Duhovno rukovođenje ima svoje granice
Mnogi vernici svoj život u određenoj meri usklađuju sa savetima duhovnika, posebno u pitanjima koja se tiču vere, savesti i unutrašnjih borbi.
Ipak, duhovno rukovođenje ima jasne granice. Duhovnik ne preuzima kontrolu nad ličnim, društvenim i porodičnim odlukama vernika, već ostaje u okvirima duhovnog vođenja.
- Duhovnik ne sme da određuje ljudima za koga će da glasaju i da li će uopšte da glasaju, da li će da idu u vojsku ili neće, da se meša u porodične odnose, odnosno da unižava autoritet muža i žene, da decu usmerava kao da je on deo porodice. Ne sme da govori ljudima koji će posao da rade i gde će da žive. To duhovnik ne treba da radi. Ljudi, glasajte za koga god hoćete, živite gde hoćete, u porodicama se pridržavajte zakona koje je Gospod dao. Na kraju vam preporučujem da volite Boga i da volite ljude - objasnio je kratko i jasno arhimandrit Hrizostom.
Nastojatelj hrama posvećenog svetom Nikolaju u Kuznjecu objašnjava zašto nije svaki duhovnik istovremeno i duhovni otac i govori o razlici koja određuje put spasenja, kao i o suštini odnosa između pastira i njegovog duhovnog čeda.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Tumačeći drevno proročanstvo proroka Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je došao iz Davidovog roda i otkriva zašto je Njegovo božanstvo ostalo skriveno pod ljudskom prirodom, čak i pred onima koji su Mu bili najbliži.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Nerukotvorenu ikonu Gospoda Isusa Hrista po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Katolička crkva obeležava spomendan Mučeništva Svetog Jovana Krstitelja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Otac Hrizostom je naglasio da temelj svakodnevne molitve treba da budu reči kojima čovek traži Božiju milost, oproštaj grehova i spasenje, kako za sebe, tako i za svoje bližnje.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Tumačeći drevno proročanstvo proroka Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je došao iz Davidovog roda i otkriva zašto je Njegovo božanstvo ostalo skriveno pod ljudskom prirodom, čak i pred onima koji su Mu bili najbliži.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
