Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Sa dubokom tugom širom Evrope primljena je vest o razornom požaru koji je izbio na Novu godinu 2026. u švajcarskom letovalištu Kran Montana, usmrtivši 40 ljudi i povredivši desetine drugih. Među brojnim međunarodnim izrazima podrške posebno se istakla poruka saučešća patrijarha rumunksog Danila, koji je uputio reči utehe i molitve porodicama žrtava.
Patrijarh rumunski je, u poruci objavljenoj na zvaničnoj stranici Patrijaršije Rumunije, izrazio duboku tugu zbog tragedije, naglašavajući:
- Crkva se moli za pokoj duša onih koji su usnuli u Gospodu, za isceljenje povređenih i za duhovnu snagu svih koji su iskušavani.
Patrijarh Danilo je podsetio da hrišćanska vera crpi nadu iz Hrista, "koji je vaskrsenje i život", čak i u najmračnijim trenucima.
U isto vreme, švajcarske vlasti preduzele su niz zvaničnih mera u znak poštovanja prema žrtvama. Predsednik Švajcarske konfederacije, Gi Parmelen, saopštio je da će zastave na federalnom palatu biti spuštene na pola koplja pet dana, u znak nacionalne žalosti. Istraga o uzrocima požara je u toku, a traje i zahtevna procedura identifikacije žrtava.
Posebno emotivna bila je atmosfera u samom odmaralištu Kran Montana. Stotine građana okupile su se na mestu tragedije, držeći sveće i ostavljajući cveće, u tihoj noćnoj budnosti u znak sećanja. Priređen je improvizovani oltar pored puta koji vodi ka baru Le Constellation, gde je izbio požar, pretvarajući prostor u mesto zajedničke molitve i žalosti.
Požar je izbio oko 01:30 ujutru na Novu godinu, u prepuno centru zabave gde su se okupili turisti, uglavnom mladi, da dočekaju novu godinu. Prema vlastima kantona Valais, vatra se brzo širila i izazvala paniku. Očioci su opisali kako su ljudi očajnički pokušavali da razbiju prozore da bi se spasli, dok su drugi sa teškim opekotinama bežali ka izlazu kroz dim i plamen.
Ova tragedija ponovo je otvorila diskusiju u Švajcarskoj, ali i širom sveta, o merama bezbednosti u mestima masovnog okupljanja, posebno u periodima visoke posete, kao što su praznici. Istovremeno, patrijarh Rumunije je podsetio da, pored potrebnih institucionalnih odgovora, postoji i dimenzija duhovne podrške koja pruža utehu ljudima u iskušenju.
Izražavajući saučešće, starešina Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, protojerej stavrofor Miloš Trišić, poziva na zajedništvo i molitvu za preminule, povređene i sve pogođene ovom strašnom tragedijom.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Otac troje dece sa Čukaričke padine hospitalizovan je u poluintenzivnoj nezi, a manastir Svetih arhangela apeluje na pomoć vernika da mu spasu život.
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U smrtonosnom napadu tokom nedeljne službe u baptističkom hramu u Leksingtonu ubijene su dve žene, dok je napadač, koji je ranije pucao na policajca i oteo vozilo, likvidiran na licu mesta – motiv još ostaje misterija, a arhiepiskop Amerike uputio je potresnu poruku utehe.
U krvavoj tragediji na Cetinju ugašeno je 12 života, među kojima su i deca. Mitropolit mileševski Atanasije poziva na molitvu, pružajući reči saučešća i podrške porodicama nastradalih.
Užas koji je potresao ceo region – Aco Martinović ubio 12 ljudi, među njima i dvoje dece. Mitropolit crnogorsko-primorski pozvao na molitvu za stradale, ranjene i obnovu mira.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
