Otac troje dece sa Čukaričke padine hospitalizovan je u poluintenzivnoj nezi, a manastir Svetih arhangela apeluje na pomoć vernika da mu spasu život.
Protojerej Saša Krstić, sveštenik hrama Svete Petke na Čukaričkoj padini u Beogradu i otac troje male dece, suočio se sa ozbiljnim zdravstvenim izazovom tokom boravka u Svetom gradu Jerusalimu. Tokom posete, sveštenik je oboleo od teške upale pluća, što je zahtevalo hitno zbrinjavanje na odeljenju poluintenzivne nege, uz pomoć aparata za disanje.
Manastir Svetih arhangela u Prizrenu oglasio se apelom za pomoć, naglašavajući koliko je situacija kritična.
- Naš brat i divni sveštenik protojereј Saša Krstić iz Prizrena, koji sada služi u Beogradu, na svom putu u Jerusalim doživeo je veliko iskušenje. Tokom prvog dana boravka u bolnici doživeo je prestanak rada pluća, ali posvećenost lekara i medicinskog osoblja uspela je da ga vrati vitalnim funkcijama. Nakon teške noći, tokom koje je bio životno ugrožen, Gospod ga je sačuvao kao dar pred Božić - navodi se u objavi manastira.
Trenutno se četrdesetsedmogodišnji otac Saša nalazi na odeljenju poluintezivne nege, priključen na kiseonik, uz saturaciju od 85%, što i dalje zahteva pažljivo praćenje. Manastir ističe da su potrebna sredstva za nastavak lečenja, koja prema proceni iznose oko 40.000 evra.
Sveštenik Saša je otac troje dece, ćerki Anisije i Hristine i petogodišnjeg sina Maksima, i njegova porodica se moli za njegov oporavak. Njegova supruga Valentina svakodnevno je uz njega i apeluje na sve ljude dobre volje da pomognu koliko su u mogućnosti.
Za podršku i pomoć u lečenju, sredstva se mogu uplatiti na žiro račun supruge Valentine Krstić kod AIK Banke: Ova nevolja podseća verne na snagu molitve, milosrđa, zajedništva i bratske ljubavi u trenucima kada život stavlja pred nas neočekivane izazove. Protojerej Saša Krstić i njegova porodica sada čekaju Božju milost i podršku svih koji žele da učestvuju u ovom humanom činu.
U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom. Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Manastir Svetih arhangela
Porodica moli i vernici pozvani na pomoć
Broj računa: 105000000329348203
Duhovna riznica
23:50 | 11.04.2025
KAKO SE SVETA ZEMLJA, UPRKOS RATNIM PRETNJAMA, PRIPREMA ZA VASKRS: Silazak blagodatnog ognja na Veliku subotu, 19. aprila u 13 časova
Praznici i sveci
18:20 | 09.10.2025
SVETINJA NAD SVETINJAMA, JEDINO MESTO GDE SMRT NEMA ZADNJU REČ: Kako su car Konstantin i carica Jelena obnovili ovo čudo hrišćanske vere
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
