Otac troje dece sa Čukaričke padine hospitalizovan je u poluintenzivnoj nezi, a manastir Svetih arhangela apeluje na pomoć vernika da mu spasu život.
Protojerej Saša Krstić, sveštenik hrama Svete Petke na Čukaričkoj padini u Beogradu i otac troje male dece, suočio se sa ozbiljnim zdravstvenim izazovom tokom boravka u Svetom gradu Jerusalimu. Tokom posete, sveštenik je oboleo od teške upale pluća, što je zahtevalo hitno zbrinjavanje na odeljenju poluintenzivne nege, uz pomoć aparata za disanje.
Manastir Svetih arhangela u Prizrenu oglasio se apelom za pomoć, naglašavajući koliko je situacija kritična.
- Naš brat i divni sveštenik protojereј Saša Krstić iz Prizrena, koji sada služi u Beogradu, na svom putu u Jerusalim doživeo je veliko iskušenje. Tokom prvog dana boravka u bolnici doživeo je prestanak rada pluća, ali posvećenost lekara i medicinskog osoblja uspela je da ga vrati vitalnim funkcijama. Nakon teške noći, tokom koje je bio životno ugrožen, Gospod ga je sačuvao kao dar pred Božić - navodi se u objavi manastira.
Trenutno se četrdesetsedmogodišnji otac Saša nalazi na odeljenju poluintezivne nege, priključen na kiseonik, uz saturaciju od 85%, što i dalje zahteva pažljivo praćenje. Manastir ističe da su potrebna sredstva za nastavak lečenja, koja prema proceni iznose oko 40.000 evra.
Sveštenik Saša je otac troje dece, ćerki Anisije i Hristine i petogodišnjeg sina Maksima, i njegova porodica se moli za njegov oporavak. Njegova supruga Valentina svakodnevno je uz njega i apeluje na sve ljude dobre volje da pomognu koliko su u mogućnosti.
Za podršku i pomoć u lečenju, sredstva se mogu uplatiti na žiro račun supruge Valentine Krstić kod AIK Banke: Ova nevolja podseća verne na snagu molitve, milosrđa, zajedništva i bratske ljubavi u trenucima kada život stavlja pred nas neočekivane izazove. Protojerej Saša Krstić i njegova porodica sada čekaju Božju milost i podršku svih koji žele da učestvuju u ovom humanom činu.
U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom. Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Manastir Svetih arhangela
Porodica moli i vernici pozvani na pomoć
Broj računa: 105000000329348203
Duhovna riznica
23:50 | 11.04.2025
KAKO SE SVETA ZEMLJA, UPRKOS RATNIM PRETNJAMA, PRIPREMA ZA VASKRS: Silazak blagodatnog ognja na Veliku subotu, 19. aprila u 13 časova
Praznici i sveci
18:20 | 09.10.2025
SVETINJA NAD SVETINJAMA, JEDINO MESTO GDE SMRT NEMA ZADNJU REČ: Kako su car Konstantin i carica Jelena obnovili ovo čudo hrišćanske vere
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava zašto je pomoć drugima suština hrišćanskog života, kako prepoznati iskrenu potrebu i zašto su reči Svetog Jovana Zlatoustog i danas neprolazne – „Neka milostinja u tvojoj ruci orosi.“
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
