Vernici iz manastirskih trpezarija nose iskustvo koje nadmašuje raskošne gozbe, a objašnjenje nekadašnjeg hilandarca otkriva nevidljivi sloj tog ukus.
U manastirskim trpezarijama ne čuje se žamor kakav prati savremene restorane, niti se na stolovima nižu raskošna jela koja osvajaju izgledom. Ipak, upravo tu mnogi ljudi prvi put osete ukus koji ne umeju lako da objasne. Vernici i putnici namernici koji su imali priliku da se ukrepe u nekom od manastira često kažu isto: hrana je jednostavna, ali se pamti. Uz mir koji ponesu iz svetinja, gotovo podjednako snažan utisak ostavlja i ono što su pojeli.
Na prvi pogled, manastirska kuhinja počiva na skromnosti. Hleb, povrće, malo ulja, ponekad voće ili čorba – bez složenih recepata i bez želje da se impresionira. Ali iza te jednostavnosti krije se nešto što se ne može kupiti niti naučiti u kulinarskim školama. Hrana u manastiru nije samo priprema tela za novi dan; ona je deo molitvenog poretka, produžetak bogosluženja u svakodnevici.
Monasi ne kuvaju da bi zadivili, već da bi služili. Svaki sastojak prolazi kroz ruke koje su već bile sklopljene u molitvi. Svaki obrok nastaje u tišini ili uz tih izgovor molitvenih reči. Upravo tu, u tom nevidljivom sloju pripreme, mnogi pronalaze odgovor na pitanje zbog čega takva hrana ima drugačiji ukus.
O tome je govorio i vladika Dositej, nekadašnji jeromonah hilandarski, ostavljajući jednostavno, ali duboko objašnjenje:
„Nije svejedno jesti obrok svoj s blagoslovom i jesti ga bez blagoslova. Svaki obrok je trpeza Božja koju je sam Bog postavio za nas. Zato treba Bogu, kao domaćinu, blagodariti i njegov blagoslov prositi. Blagosloveno jelo je i slađe i sitije; dok je neblagosloveno i neslatko i nesito i nezdravo.
Jednom je car Teodosije Mlađi izašao u šetnju u okolinu Carigrada, pa, videći kolibu nekog monaha, svrati u nju. Upita starac cara da li želi što jesti. „Hoću“, odgovori car. Starac iznese pred cara hleba, zejtina, soli i vode. Car je jeo i pio, pa upita monaha: „Znaš li ti ko sam ja?“ „Bog tebe zna!“, odgovori monah. „Ja sam car Teodosije.“ Monah se pokloni caru ćutke. Rekne mu car: „Ja sam car i od cara rođen, no veruj mi, nikada u životu nisam jeo tako slatko kao danas kod tebe.“ „A znaš li ti zbog čega?“, upita starac. „Zbog toga“, produži on, „što mi monasi svagda s molitvom i blagoslovom pripremamo hranu, otuda i huda hrana u nas se obraća u slatku; u vas pak pripremaju hranu s mnogo truda, no blagoslov ne traže (od Boga), otuda i ukusna hrana biva neukusnom“, zaključuje sadašnji vladika, ranije poznat kao jeromonah Dositej Hilandarac, otkrivajući suštinu koja često izmiče savremenom čoveku.
Dakle, nije stvar u začinima, već u blagoslovu; ne u umeću, već u nameri. Zato oni koji jednom sednu za manastirsku trpezu retko ostaju ravnodušni. Vraćaju se svakodnevici, ali sa tihim saznanjem da se pravi ukus ne meri složenošću recepta, već dubinom smisla koji se u njega unosi. U tom iskustvu, skromni obrok postaje više od hrane, postaje podsetnik da se i najjednostavnije stvari mogu uzdići do nečega što se dugo pamti.
Iznenadite porodicu jednostavnim, a neodoljivim receptom iz manastirske kuhinje koji svaku postnu trpezu čini posebnom. Zapis iz „Srbskog kuvara“ otkriva jednostavan način pripreme hleba na kiselu vodu, čuvan u domaćinstvima i manastirima gde se testo mesi strpljenjem, a deli rukama uz osećaj zajedništva i blagoslova. Budi deo Religija.rs zajednice. Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu. U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih. Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri. Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik. U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života." Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja. Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije. Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna. Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve. Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara. Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu. U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih. Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima. U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života." Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Foto: SPC
Vladika Dositej o blagoslovu hrane
Foto: SPC
NAJUKUSNIJI SLANI MANASTIRSKI KROMPIR NA VODI: Recept monahinje Atanasije koji pretvara skromne sastojke u obrok pun topline i ukusa
STARINSKA SRPSKA POGAČA SA KISELOM VODOM KOJA SE NE REŽE NOŽEM: Jednostavan recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ovo svi sebi radimo, a lišava nas svakog osećaja mira: Arhimandrit Jefrem otkrio recept za duhovni procvat
Šta čeka one koji proklinju, a šta one na koje je prokletstvo bačeno: Mati Ekaterina o kletvi kao veoma "gadnoj stvari"
Radite ovo svakodnevno i ni bomba vas ne može razneti: Savet starca Ilije koji vredi pročitati
Ovaj deo kuće se ne kadi i u njemu se nikad ne moli: Otac Dejan o onome što mnogi vernici čine, a ne bi trebalo
Šta činiti kada vas deca ne slušaju? Starac Jakov o čestoj grešci roditelja koja potomke zauvek udaljava od porodice
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
KAD PALITE SVEĆE, JEDNU OBAVEZNO NAMENITE ZA OVE LJUDE: Otac Aleksandar tvrdi da ćete se tako zaštiti od svakog zla
GDE U DOMU TREBA DA STOJI FOTOGRAFIJA POKOJNIKA: Otac Stefan upozorava da joj na jednom zidu nikako nije mesto
ALBANCI TRAŽE DA SE SRUŠI CRKVA NA RUMIJI: Za uklanjanje svetinje potpisalo blizu 1.000 građana, a narod je vekovima donosio kamen po kamen za njenu obnovu
Brat i sestra koji su zajedno podneli strašno stradanje zbog vere u Hrista: Danas su Sveti mučenici Zinovije i Zinovija
"Deco Svetog Save...": SPC uputila hitan apel vernicima da se mole za mitropolita bačkog Irineja
Ovo su uslovi: Fond Časni pojas objavio konkurs za 400 učeničkih stipendija
Ovo svi sebi radimo, a lišava nas svakog osećaja mira: Arhimandrit Jefrem otkrio recept za duhovni procvat
Šta čeka one koji proklinju, a šta one na koje je prokletstvo bačeno: Mati Ekaterina o kletvi kao veoma "gadnoj stvari"
Doneta važna odluka: Evo na šta će biti potrošeni prilozi vernika dati tokom poklonjenja Časnom pojasu Presvete Bogorodice
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
SEĆATE LI SE TORTE KOJA JE NEKADA BILA PONOS SVAKE SLAVSKE TRPEZE? Originalni recept za “španski vetar”, poslasticu koja se ne zaboravlja
KAD PALITE SVEĆE, JEDNU OBAVEZNO NAMENITE ZA OVE LJUDE: Otac Aleksandar tvrdi da ćete se tako zaštiti od svakog zla
PEČENA RIBA NA MANASTIRSKI NAČIN: Beli luk i tri začina daju joj poseban ukus
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Iz zbirke recepata arhimandrita Onufrija Hilandarca donosimo vam manastirsku spanakopitu – hranljivu, mirisnu i pripremljenu po drevnim monaškim pravilima.
Otkrijte kako monasi iz Hilandara pripremaju jedno od najukusnijih jela pravoslavne trpeze – bogato, mirisno i hranljivo, idealno za svaku priliku.
Svetinje čuvaju vekovne recepte i savete koji jednostavne sastojke pretvaraju u prava remek-dela ukusa. Uz posvećenost, strpljenje i ljubav, svako jelo postaje priča o harmoniji prirode i vere.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News