Za razliku od mnogih drugih država, sveštenici u Grčkoj imaju status državnih službenika.
U Grčkoj su od 1. jula na snagu stupila nova pravila o zaradama najviših predstavnika Pravoslavne crkve Grčke, nakon što je odgovarajući propis objavljen u Službenom listu.
Izmene se odnose isključivo na vrh crkvene hijerarhije, dok parohijski sveštenici ostaju van ovog sistema povećanja primanja.
Za razliku od mnogih drugih država, crkveni velikodostnici u Grčkoj imaju status državnih službenika, pa se njihove plate određuju u skladu sa propisima koji važe za zaposlene u javnom sektoru.
Novi model predviđa da zarade budu vezane za platu generalnog sekretara Ministarstva prosvete, vera i sporta, koja iznosi 5.191 evro bruto mesečno.
Prema novim pravilima, poglavar Pravoslavne crkve Grčke arhiepiskop Jeronim, kao i aktivni i titularni mitropoliti, primaće 90 odsto tog iznosa, odnosno 4.671,90 evra bruto mesečno.
Titularnim i pomoćnim episkopima određena je zarada u visini od 70 odsto plate mitropolita, što iznosi 3.270,33 evra bruto.
Jedna od najznačajnijih novina jeste ukidanje svih dodatnih novčanih naknada koje su do sada mogle da prate osnovnu platu. Tako više neće biti posebnih isplata za službena putovanja, učešće u sinodalnim telima, savetima, odborima ili drugim crkvenim aktivnostima koje su ranije donosile dodatna primanja. Na taj način, plata postaje jedinstvena i bez dodatnih finansijskih beneficija.
Međutim, odluka je izazvala brojne reakcije u javnosti. Posebnu pažnju privukla je činjenica da obični parohijski sveštenici nisu obuhvaćeni novim propisom, iako upravo oni nose najveći deo svakodnevnog pastoralnog rada sa vernicima. To je otvorilo polemiku i u političkim krugovima i među pojedinim predstavnicima Crkve.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis ocenio je da se ovim ispunjava dugogodišnji zahtev Crkve, navodeći da mitropoliti, zbog svojih brojnih administrativnih obaveza, ne bi trebalo da imaju znatno niže plate od visokih državnih funkcionera.
S druge strane, kritičari smatraju da trenutak za ovakvu odluku nije najpogodniji, imajući u vidu ekonomske izazove sa kojima se suočavaju brojna domaćinstva. Oni ističu da je posebno sporno to što povećanje nije obuhvatilo parohijske sveštenike, koji su u neposrednom kontaktu sa vernicima i svakodnevno obavljaju najveći deo crkvene službe.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Govoreći o sekularizaciji i teološkom slabljenju unutar Pravoslavne Crkve, ali i o inauguraciji pape Lava XIV, grčki mitropolit uputio je snažnu poruku o očuvanju pravoslavne vere.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Bratski zagrljaj dve pravoslavne Crkve obeležio je posetu mitropolita mitilinskog, koji je preneo poruke ljubavi i molitvenog jedinstva grčkog naroda, a sve će biti krunisano zajedničkom liturgijom u Brodu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
