JEVANĐELJE ZA UTORAK, 5. NOVEMBAR: Čitanje iz Svetog pisma za 20. utorak po Pedesetnici
U Jevanđelju po Luki (6,37-45), Isus naglašava važnost neosuđivanja i opraštanja, ističući da će ljudi dobiti ono što daju.
Najnovija analiza brazilskog stručnjaka Cicera Moraesa sugeriše da platno možda nije povezano s Hristovim telom, već da je reč o umetničkoj kreaciji iz 14. veka, što bi moglo promeniti način na koji ga vernici doživljavaju.
Nova istraživanja unose nemir među teologe jer sve više dokaza osporava verovanje da je Torinsko platno korišteno u Isusovom pokopu. Ova tkanina, izložena u crkvi svetog Ivana Krstitelja u Torinu, Italija, dugo je smatrana relikvijom koja bi mogla predstavljati telo Hrista nakon raspeća. Međutim, najnovija analiza brazilskog grafičkog stručnjaka Cicera Moraesa dovodi u pitanje autentičnost ovog artefakta.
Torinsko platno, komad starog lanenog platna, privlačilo je pažnju istoričara i vernika kroz vekove. Smatralo se da prikazuje obrise Hristovog tela, što bi ga činilo jednim od najvažnijih artefakata za hrišćanstvo.
Međutim, Moraesova virtualna simulacija pokazala je razlike između stvarne anatomske strukture tela i prikaza na platnu.
- Mislim da je vrlo malo verovatno da je ovo zaista platno koje je pokrivalo Isusovo telo, tvrdi Moraes.
- S jedne strane, imamo one koji veruju da je autentično, dok s druge imamo stručnjake koji ga smatraju imitacijom iz 14. veka. Međutim, smatram da je ovo zapravo umetničko delo koje na vizualno snažan način prenosi religioznu poruku.
Moraes je objašnjavao da simulacija pokazuje kako bi, u slučaju da je platno zaista bilo omotano oko trodimenzionalnog tela, ostavilo na tkanini znatno drugačiji, robusniji i iskrivljeniji trag nego onaj koji danas vidimo.
- Kada tkaninu omotate oko trodimenzionalnog predmeta koji ostavlja tragove poput mrlja krvi, takve mrlje stvaraju snažniju i iskrivljeniju strukturu u odnosu na izvor - dodao je.
Ova studija, koja sugeriše da bi Torinsko platno moglo biti srednjovekovna hrišćanska umetnička kreacija, potkrepljena je i drugim istraživanjima koja ga vremenski smeštaju u 14. vek.
Moraes veruje kako bi platno moglo biti ikonografski simbol religiozne poruke, nastao da zadovolji potrebu vernika za opipljivim prikazom Isusa. Vreme će pokazati hoće li ovo otkriće uticati na tradicionalni pogled na Torinsko platno i promeniti način na koji ga vernici doživljavaju.
U Jevanđelju po Luki (6,37-45), Isus naglašava važnost neosuđivanja i opraštanja, ističući da će ljudi dobiti ono što daju.
U Jevanđelju po Luki, Isus upozorava da samo oni koji čuju Njegove reči i izvršavaju ih, kao čovek koji gradi kuću na čvrstom temelju, mogu da opstanu u iskušenjima.
Marija je unapred prorečena, najpre od Boga (u razgovoru sa zmijom), a potom i kroz prorokovanja Isaija, Jezekinja, Danila, Avakuma, cara Davida...
Kad je počelo gonjenje hrišćana u vreme Dioklecijana, Paraskeva je bila izvedena na sud pred kneza te zemlje, a ono što mu je rekla i danas se prepričava među hrišćanima.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
U ovom jevanđelju po Luki, Isus objašnjava svojim učenicima da ne treba da se protive onima koji nisu protiv njih, jer su oni sa njima.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista - da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
Snovi o umrlim osobama u islamu imaju višeslojna značenja, a islamski učenjaci kroz istoriju razvili su detaljna tumačenja ovih snova.
Ovaj značajni događaj, koji se održao od 11. do 14. novembra 2024. godine u Beogradu, okupio je visoke zvaničnike i predstavnike verskih zajednica iz obe zemlje.
Kada je još bio klirik, liberalni mediji su ga često kritikovali zbog njegovog učešća u kontroverznim tretmanima konverzije, u kojima je pokušavao da "izleči" homoseksualne osobe.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.