JEVANĐELJE ZA UTORAK, 5. NOVEMBAR: Čitanje iz Svetog pisma za 20. utorak po Pedesetnici
U Jevanđelju po Luki (6,37-45), Isus naglašava važnost neosuđivanja i opraštanja, ističući da će ljudi dobiti ono što daju.
Najnovija analiza brazilskog stručnjaka Cicera Moraesa sugeriše da platno možda nije povezano s Hristovim telom, već da je reč o umetničkoj kreaciji iz 14. veka, što bi moglo promeniti način na koji ga vernici doživljavaju.
Nova istraživanja unose nemir među teologe jer sve više dokaza osporava verovanje da je Torinsko platno korišteno u Isusovom pokopu. Ova tkanina, izložena u crkvi svetog Ivana Krstitelja u Torinu, Italija, dugo je smatrana relikvijom koja bi mogla predstavljati telo Hrista nakon raspeća. Međutim, najnovija analiza brazilskog grafičkog stručnjaka Cicera Moraesa dovodi u pitanje autentičnost ovog artefakta.
Torinsko platno, komad starog lanenog platna, privlačilo je pažnju istoričara i vernika kroz vekove. Smatralo se da prikazuje obrise Hristovog tela, što bi ga činilo jednim od najvažnijih artefakata za hrišćanstvo.
Međutim, Moraesova virtualna simulacija pokazala je razlike između stvarne anatomske strukture tela i prikaza na platnu.
- Mislim da je vrlo malo verovatno da je ovo zaista platno koje je pokrivalo Isusovo telo, tvrdi Moraes.
- S jedne strane, imamo one koji veruju da je autentično, dok s druge imamo stručnjake koji ga smatraju imitacijom iz 14. veka. Međutim, smatram da je ovo zapravo umetničko delo koje na vizualno snažan način prenosi religioznu poruku.
Moraes je objašnjavao da simulacija pokazuje kako bi, u slučaju da je platno zaista bilo omotano oko trodimenzionalnog tela, ostavilo na tkanini znatno drugačiji, robusniji i iskrivljeniji trag nego onaj koji danas vidimo.
- Kada tkaninu omotate oko trodimenzionalnog predmeta koji ostavlja tragove poput mrlja krvi, takve mrlje stvaraju snažniju i iskrivljeniju strukturu u odnosu na izvor - dodao je.
Ova studija, koja sugeriše da bi Torinsko platno moglo biti srednjovekovna hrišćanska umetnička kreacija, potkrepljena je i drugim istraživanjima koja ga vremenski smeštaju u 14. vek.
Moraes veruje kako bi platno moglo biti ikonografski simbol religiozne poruke, nastao da zadovolji potrebu vernika za opipljivim prikazom Isusa. Vreme će pokazati hoće li ovo otkriće uticati na tradicionalni pogled na Torinsko platno i promeniti način na koji ga vernici doživljavaju.
U Jevanđelju po Luki (6,37-45), Isus naglašava važnost neosuđivanja i opraštanja, ističući da će ljudi dobiti ono što daju.
U Jevanđelju po Luki, Isus upozorava da samo oni koji čuju Njegove reči i izvršavaju ih, kao čovek koji gradi kuću na čvrstom temelju, mogu da opstanu u iskušenjima.
Marija je unapred prorečena, najpre od Boga (u razgovoru sa zmijom), a potom i kroz prorokovanja Isaija, Jezekinja, Danila, Avakuma, cara Davida...
Kad je počelo gonjenje hrišćana u vreme Dioklecijana, Paraskeva je bila izvedena na sud pred kneza te zemlje, a ono što mu je rekla i danas se prepričava među hrišćanima.
Ovaj odlomak iz Jevanđelja govori o tome kako je Isus smirio oluju na jezeru, pokazujući svoju moć nad prirodom. Učenici su se zapitali ko je on, jer je, zapovedivši vetrovima i vodi izazvao čudo, koje ih je uplašilo i zadivilo.
Uz veru, poslušnost, milosrđe i molitvu, kao duhovne principe, promišljeno davanje i disciplinu u trošenju pronaći finansijski mir i živeti u slobodi darovanoj od Hrista.
Današnje jevanđelje po Luki pripoveda o čudima koje je sproveo Isus Hrist, ali i zahvalnosti koju su mu nakon istih ukazali ljudi koje je izbavio od nedaća.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Radovi na obnovi čuvene katedrale Notr Dam u Parizu trajali su pet godina i koštali stotine miliona evra. U procesu restauracije učestvovalo je oko 250 kompanija i nekoliko stotina stručnjaka iz različitih oblasti.
Korišćenjem nove tehnologije bazilika Svetog Petra, koja je jedan od simbola Svete Stolice, biće predstavljena vernicima čitavog sveta korišćenjem modernih dostignuća.
Ova crkva, posvećena osnivaču Jezuita, sadrži fantastično oslikane scene koje prikazuju četiri kontinenta, a Andrea Pozo je koristeći barokne tehnike stvorio optičke iluzije koje zadivljuju posetioce i stvaraju utisak trodimenzionalnog prostora.
U južnoj Nigeriji, hrišćanske zajednice ponovo postaju meta nemilosrdnih napada nomadskih stočara Fulani, koji ne biraju ni vreme ni mesto, a njihove žrtve su nevini vernici – i to za vreme molitve.
Korišćenjem nove tehnologije bazilika Svetog Petra, koja je jedan od simbola Svete Stolice, biće predstavljena vernicima čitavog sveta korišćenjem modernih dostignuća.
Jedan od simbola svetosavlja zasijao je na Kosovu i Metohiji svečanim povodom, a to je proslava ktitorske slave kojoj su prisustvovali brojni vernici, sveštenstvo i monaštvo.
Najnovija analiza brazilskog stručnjaka Cicera Moraesa sugeriše da platno možda nije povezano s Hristovim telom, već da je reč o umetničkoj kreaciji iz 14. veka, što bi moglo promeniti način na koji ga vernici doživljavaju.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Nema tu mesta pričama da se nešto tu ne sme dirati 40 dana, to su klasične bapske priče, kaže sveštenik.
Praštanje je ključno za duhovno blagostanje, jer oslobađa dušu od gneva i mržnje, a donosi unutrašnju slobodu. Iako je proces oproštanja često psihički težak, bez Božje pomoći nije moguć.
Irska redefinicija rodnog identiteta kao pravnog okvira podstakla je polemike među hrišćanima, pokrećući pitanja o očuvanju tradicionalnih vrednosti i vernosti hrišćanskim načelima u savremenom društvu.