Od sejanja žita na Svetu Barbaru do svečane ponoćne mise – simboli vere, nade i ljubavi na katoličkom Badnjem danu oslikavaju put ka Božiću, donoseći radost porodicama i toplinu domovima.
Badnje veče u katoličkoj tradiciji nosi tiho ushićenje iščekivanja – trenutak kada se domovi pretvaraju u prostore ispunjene simbolima vere i ljubavi.
Pripreme za ovaj sveti trenutak započinju već tokom došašća, perioda ispunjenog nadom i iščekivanjem. U mnogim domovima, na dan Svete Barbare, 4. decembra, seje se pšenica u plitke posude, simbolizujući obnovu života i plodnost. Do Božića, ova pšenica zazeleni, ukrašavajući božićni sto i donoseći blagoslov za narednu godinu.
Neki vernici ovaj običaj praktikuju na dan Svete Lucije, 13. decembra, koji se nalazi tačno na polovini do Božića. U tom periodu, od Svete Lucije do Božića, prate se vremenske prilike, verujući da svaki od tih 12 dana predskazuje vreme za po jedan mesec u narednoj godini.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Vernici katoličke crkve ponoćnu misu na Badnje veče zovu ponoćka
Badnje veče, 24. decembra, ispunjen je posebnim običajima i simbolikom. Porodice se okupljaju kako bi zajedno okitile božićnu jelku, čiji zimzeleni izgled simbolizuje večnost, a trouglasti oblik podseća na Sveto Trojstvo. Ispod jelke se često postavljaju jaslice, prikaz rođenja Isusa Hrista, podsećajući na skromnost i ljubav koja je obeležila taj sveti događaj.
Večera na Badnje veče tradicionalno je posna, iako Katolička crkva danas ne propisuje strog post. Najčešće se pripremaju jela poput bakalara, raznih vrsta ribe i pasulj salate. Nakon večere, porodica se priprema za odlazak na ponoćnu misu – "Ponoćku". Tokom ove svečane liturgije, crkve odjekuju božićnim pesmama, a vernici se okupljaju u molitvi, slaveći rođenje Spasitelja i dočekujući božansko svetlo koje prosvetljuje tamu sveta.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Prikaz rođenja Krista i jasli, obavezan je praznični dekor uz koji se dočekuje Božić
Nakon mise, u duhu zajedništva i ljubavi, vernici jedni drugima čestitaju Božić, noseći u srcima radost i mir koji ovaj praznik donosi. Badnje veče, sa svim svojim običajima i ritualima, predstavlja vreme kada se porodice zbližavaju, domovi ispunjavaju toplinom, a duše otvaraju za dolazak božanske ljubavi, podsećajući nas na istinsku suštinu Božića – ljubav, mir i nadu.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista - da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Uz blagoslov vladike Atanasija, u jednom od najvažnijih manastira Srpske crkve, sveštenici Eparhije su, u sabornosti, pristupili Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, nakon čega je usledila trpeza ljubavi.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Od adventskog venca do položajnika – kako se katolici pripremaju za proslavu rođenja Hrista i šta ovaj praznik čini posebnim među tradicijama hrišćanskog sveta.
Čestitati Bajram nije samo formalnost, već izraz iskrene želje za blagostanjem i srećom, što dodatno jača veze među ljudima različitih verskih i kulturnih pozadina.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Pod maskom pobožnosti krije se obmana – dvojica samozvanaca, bez blagoslova i kanonskog priznanja, obavljaju bogosluženja i zbunjuju vernike. Mitropolija nemačka Grčke pravoslavne crkve upozorava: čuvajte se onih koji nisu deo kanonskih pravoslavnih crkava.
