Od sejanja žita na Svetu Barbaru do svečane ponoćne mise – simboli vere, nade i ljubavi na katoličkom Badnjem danu oslikavaju put ka Božiću, donoseći radost porodicama i toplinu domovima.
Badnje veče u katoličkoj tradiciji nosi tiho ushićenje iščekivanja – trenutak kada se domovi pretvaraju u prostore ispunjene simbolima vere i ljubavi.
Pripreme za ovaj sveti trenutak započinju već tokom došašća, perioda ispunjenog nadom i iščekivanjem. U mnogim domovima, na dan Svete Barbare, 4. decembra, seje se pšenica u plitke posude, simbolizujući obnovu života i plodnost. Do Božića, ova pšenica zazeleni, ukrašavajući božićni sto i donoseći blagoslov za narednu godinu.
Neki vernici ovaj običaj praktikuju na dan Svete Lucije, 13. decembra, koji se nalazi tačno na polovini do Božića. U tom periodu, od Svete Lucije do Božića, prate se vremenske prilike, verujući da svaki od tih 12 dana predskazuje vreme za po jedan mesec u narednoj godini.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Vernici katoličke crkve ponoćnu misu na Badnje veče zovu ponoćka
Badnje veče, 24. decembra, ispunjen je posebnim običajima i simbolikom. Porodice se okupljaju kako bi zajedno okitile božićnu jelku, čiji zimzeleni izgled simbolizuje večnost, a trouglasti oblik podseća na Sveto Trojstvo. Ispod jelke se često postavljaju jaslice, prikaz rođenja Isusa Hrista, podsećajući na skromnost i ljubav koja je obeležila taj sveti događaj.
Večera na Badnje veče tradicionalno je posna, iako Katolička crkva danas ne propisuje strog post. Najčešće se pripremaju jela poput bakalara, raznih vrsta ribe i pasulj salate. Nakon večere, porodica se priprema za odlazak na ponoćnu misu – "Ponoćku". Tokom ove svečane liturgije, crkve odjekuju božićnim pesmama, a vernici se okupljaju u molitvi, slaveći rođenje Spasitelja i dočekujući božansko svetlo koje prosvetljuje tamu sveta.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Prikaz rođenja Krista i jasli, obavezan je praznični dekor uz koji se dočekuje Božić
Nakon mise, u duhu zajedništva i ljubavi, vernici jedni drugima čestitaju Božić, noseći u srcima radost i mir koji ovaj praznik donosi. Badnje veče, sa svim svojim običajima i ritualima, predstavlja vreme kada se porodice zbližavaju, domovi ispunjavaju toplinom, a duše otvaraju za dolazak božanske ljubavi, podsećajući nas na istinsku suštinu Božića – ljubav, mir i nadu.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista - da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Od adventskog venca do položajnika – kako se katolici pripremaju za proslavu rođenja Hrista i šta ovaj praznik čini posebnim među tradicijama hrišćanskog sveta.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
