Od sejanja žita na Svetu Barbaru do svečane ponoćne mise – simboli vere, nade i ljubavi na katoličkom Badnjem danu oslikavaju put ka Božiću, donoseći radost porodicama i toplinu domovima.
Badnje veče u katoličkoj tradiciji nosi tiho ushićenje iščekivanja – trenutak kada se domovi pretvaraju u prostore ispunjene simbolima vere i ljubavi.
Pripreme za ovaj sveti trenutak započinju već tokom došašća, perioda ispunjenog nadom i iščekivanjem. U mnogim domovima, na dan Svete Barbare, 4. decembra, seje se pšenica u plitke posude, simbolizujući obnovu života i plodnost. Do Božića, ova pšenica zazeleni, ukrašavajući božićni sto i donoseći blagoslov za narednu godinu.
Neki vernici ovaj običaj praktikuju na dan Svete Lucije, 13. decembra, koji se nalazi tačno na polovini do Božića. U tom periodu, od Svete Lucije do Božića, prate se vremenske prilike, verujući da svaki od tih 12 dana predskazuje vreme za po jedan mesec u narednoj godini.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Vernici katoličke crkve ponoćnu misu na Badnje veče zovu ponoćka
Badnje veče, 24. decembra, ispunjen je posebnim običajima i simbolikom. Porodice se okupljaju kako bi zajedno okitile božićnu jelku, čiji zimzeleni izgled simbolizuje večnost, a trouglasti oblik podseća na Sveto Trojstvo. Ispod jelke se često postavljaju jaslice, prikaz rođenja Isusa Hrista, podsećajući na skromnost i ljubav koja je obeležila taj sveti događaj.
Večera na Badnje veče tradicionalno je posna, iako Katolička crkva danas ne propisuje strog post. Najčešće se pripremaju jela poput bakalara, raznih vrsta ribe i pasulj salate. Nakon večere, porodica se priprema za odlazak na ponoćnu misu – "Ponoćku". Tokom ove svečane liturgije, crkve odjekuju božićnim pesmama, a vernici se okupljaju u molitvi, slaveći rođenje Spasitelja i dočekujući božansko svetlo koje prosvetljuje tamu sveta.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Prikaz rođenja Krista i jasli, obavezan je praznični dekor uz koji se dočekuje Božić
Nakon mise, u duhu zajedništva i ljubavi, vernici jedni drugima čestitaju Božić, noseći u srcima radost i mir koji ovaj praznik donosi. Badnje veče, sa svim svojim običajima i ritualima, predstavlja vreme kada se porodice zbližavaju, domovi ispunjavaju toplinom, a duše otvaraju za dolazak božanske ljubavi, podsećajući nas na istinsku suštinu Božića – ljubav, mir i nadu.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista - da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Ovaj kalendar, inače, prihvatile su Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Grčka, Kiparska, Rumunska, Albanska, Bugarska pravoslavna crkva i Pravoslavna crkva Ukrajine.
Zapadne crkve širom sveta danas proslavljaju Božić, praznik rođenja Isusa Hrista u Vitlejemu, gde su se vekovima hiljade vernika i hodočasnika okupljale ispred drevne crkve Hristovog rođenja.
Ovaj odlomak iz Jevanđelja po Luki govori o važnosti vere i pokajanja, naglašavajući da je Carstvo Božije dostupno onima koji dolaze kao deca, sa čistom verom.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Zapadne crkve širom sveta danas proslavljaju Božić, praznik rođenja Isusa Hrista u Vitlejemu, gde su se vekovima hiljade vernika i hodočasnika okupljale ispred drevne crkve Hristovog rođenja.
Malo ko zna da služba krštenja započinje molitvama protiv nečistih sila. Kako izgleda ovaj deo obreda i zašto je važan čak i kada se krštavaju novorođenčad?
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Stanovnici prestonice otkrivaju da li poste, kakav značaj za njih ima duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik i na koji način usklađuju veru sa svakodnevnim obavezama.
Ne postoji greh koji može pobediti Božju milost. Svi gresi svih ljudi zajedno ne mogu se uporediti sa dubinom Božijeg milosrđa. Božija milost nas spašava besplatno
Malo ko zna da služba krštenja započinje molitvama protiv nečistih sila. Kako izgleda ovaj deo obreda i zašto je važan čak i kada se krštavaju novorođenčad?
Lev Tahor sekta je poznata po ekstremnim praksama i strogom režimu koji nameće svojim sledbenicima. Sekta zagovara brakove dece, primenjuje teške kazne čak i za male prestupe i zahteva da žene i devojčice, čak i one od tri godine, budu potpuno pokrivene haljinama.
