Od sejanja žita na Svetu Barbaru do svečane ponoćne mise – simboli vere, nade i ljubavi na katoličkom Badnjem danu oslikavaju put ka Božiću, donoseći radost porodicama i toplinu domovima.
Badnje veče u katoličkoj tradiciji nosi tiho ushićenje iščekivanja – trenutak kada se domovi pretvaraju u prostore ispunjene simbolima vere i ljubavi.
Pripreme za ovaj sveti trenutak započinju već tokom došašća, perioda ispunjenog nadom i iščekivanjem. U mnogim domovima, na dan Svete Barbare, 4. decembra, seje se pšenica u plitke posude, simbolizujući obnovu života i plodnost. Do Božića, ova pšenica zazeleni, ukrašavajući božićni sto i donoseći blagoslov za narednu godinu.
Neki vernici ovaj običaj praktikuju na dan Svete Lucije, 13. decembra, koji se nalazi tačno na polovini do Božića. U tom periodu, od Svete Lucije do Božića, prate se vremenske prilike, verujući da svaki od tih 12 dana predskazuje vreme za po jedan mesec u narednoj godini.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Vernici katoličke crkve ponoćnu misu na Badnje veče zovu ponoćka
Badnje veče, 24. decembra, ispunjen je posebnim običajima i simbolikom. Porodice se okupljaju kako bi zajedno okitile božićnu jelku, čiji zimzeleni izgled simbolizuje večnost, a trouglasti oblik podseća na Sveto Trojstvo. Ispod jelke se često postavljaju jaslice, prikaz rođenja Isusa Hrista, podsećajući na skromnost i ljubav koja je obeležila taj sveti događaj.
Večera na Badnje veče tradicionalno je posna, iako Katolička crkva danas ne propisuje strog post. Najčešće se pripremaju jela poput bakalara, raznih vrsta ribe i pasulj salate. Nakon večere, porodica se priprema za odlazak na ponoćnu misu – "Ponoćku". Tokom ove svečane liturgije, crkve odjekuju božićnim pesmama, a vernici se okupljaju u molitvi, slaveći rođenje Spasitelja i dočekujući božansko svetlo koje prosvetljuje tamu sveta.
Credit: Fleig / Eibner-Pressefoto / imago stock&people / Profimedia
Prikaz rođenja Krista i jasli, obavezan je praznični dekor uz koji se dočekuje Božić
Nakon mise, u duhu zajedništva i ljubavi, vernici jedni drugima čestitaju Božić, noseći u srcima radost i mir koji ovaj praznik donosi. Badnje veče, sa svim svojim običajima i ritualima, predstavlja vreme kada se porodice zbližavaju, domovi ispunjavaju toplinom, a duše otvaraju za dolazak božanske ljubavi, podsećajući nas na istinsku suštinu Božića – ljubav, mir i nadu.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista - da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od adventskog venca do položajnika – kako se katolici pripremaju za proslavu rođenja Hrista i šta ovaj praznik čini posebnim među tradicijama hrišćanskog sveta.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
