Poslednjih godina Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, koga slavi pravoslavna crkva, sve više zasenjuje Sveti Valentin ili Dan zaljubljenih, iako se i dalje sa sigurnošću ne može reći ko je bio Sveti Valentin.
Popularnost ovog datuma, mnogi će reći, nema mnogo veze sa hrišćanstvom, već sa narodnim običajima i tradicijama, jer ovo je period kraja zime i očekivanje proleća.
Poslednjih godina Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, koga slavi pravoslavna crkva, sve više zasenjuje Sveti Valentin ili Dan zaljubljenih, iako se i dalje sa sigurnošću ne može reći ko je bio Sveti Valentin.
Prema profesoru Lorensu Kaningemu sa Univerziteta Notr Dam, naučnici imaju dve glavne teorije kojima objašnjavaju kako je 14. februar postao sinonim za romantičnu ljubav.
Rimski praznik Luperkalije – drevna paganska proslava plodnosti, kojom se odavala počast Junoni, kraljici rimskih bogova i boginja i boginji žena i braka, održavana je 14. februara, dan pre početka praznika. Za vreme festivala, žene bi pisale ljubavna pisma i ostavljale ih u veliki ćup. Muškarci bi tada izvlačili poruke i kretali u potragu za ženom koja je napisala poruku koju su izvukli.
Devojke su tokom srednjeg veka jele određene namirnice na dan Svetog Valentina kako bi sanjale svog budućeg supruga. Izvlačenje imena iz ćupa je svoju tradiciju nastavilo i u srednjem veku. Mladi muškarci i žene izvlačili su imena iz činija da bi pronašli svog para za taj dan. To ime bi nosili zakačeno za rukave tokom cele nedelje da bi svi ostali mogli da vide. To je koren izraza na engleskom jeziku “nosiš srce na rukavu”. Godine 1537. engleski kralj Henri VII zvanično je proglasio 14. februar za praznik Svetog Valentina.
Postojalo je verovanje da sredinom februara sve pernate životinje traže sebi partnera, partnerku za proleće koje dolazi i novu sezonu parenja. Zato se na mnogim čestitkama za Dan zaljubljenih mogu videti ptice kao simbol navedene tradicije i verovanja.
Papa Gelasije je 496. godine imenovao 14. februar u čast svetog Valentina kao sveca zaštitnika zaljubljenih. Papa Pavle Šesti ga je 1969. izbacio iz kalendara. Međutim, spoj rimskog festivala i hrišćanskog mučeništva se učvrstio i Dan zaljubljenih je preživeo.
Vilijam Šekspir pominje praznik Svetog Valentina dva puta u svojim delima. U komediji "San letnje noći", (koja je smeštena u staru Grčku i ima veze sa Luperkalijama), on se oslanja na Čosera, koji tvrdi da je Dan Svetog Valentina dan kada se ptice spajaju za noć.
Predanja o Svetom Valentinu su razna, a najčešće se pripoveda o Valentinu iz vremena Rimskog carstva za vreme vladavine Klaudija II, 270. godine n.e.
Klaudije, naime, nije želeo da se muškarci žene venčavaju dok traju ratovi jer je verovao da su neoženjeni muškarci bolji vojnici. Biskup Valentin se protivio tome i organizovao je tajna venčanja. Zbog toga je bačen u tamnicu i nad njime je izvršena smrtna kazna 14. februara.
Dok je boravio u zatvoru, napisao je ljubavno pismo stražarevoj ćerki, a na kraju pisma stajalo je “od tvog Valentina”.
Sveštenik Stevan Stefanović je odgovorio na čestu dilemu mnogih vernika u vreme velikih verskih praznika.
Kuda god išao, sveti Kozma je svuda učio hrišćane da nedeljom ne rade i ne pazare, nego da idu u crkvu na svetu službu i slušanje reči Božje.
Poniznost je visina, govorio je sveti starac.
Valentinovo, koje je danas sinonim za komercijalizovanu ljubav, ima bogatu istoriju koja nas podseća na prave vrednosti ljubavi, vere i žrtve.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Njegova jednostavna, ali oštra poruka razotkriva zašto nas svakodnevica lomi i kako da se izborimo, a da ne izgubimo lice ni dušu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kroz odgovore naših učesnika, istražujemo kako ljudi doživljavaju i prepoznaju ove datume, i koliko im znače.
Kao i Noć veštica, koja je vremenom postala svetski praznik i Dan zaljubljenih se uvrstio među praznike koje proslavlja gotovo svaka država.
U vreme pape Pavla VI, 1969. godine katolička crkva je promenila liturgijski spomen ovog svetitelja, ali njegova poruka ljubavi i dalje živi u srcima vernika širom sveta.
Pogođeni Novi Pazar, Tutin i Sjenica - nestali prilozi vernika, a tragovi upućuju na pažljivo isplanirane akcije dok policija pokušava da razotkrije ko stoji iza svega.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
