Kao i Noć veštica, koja je vremenom postala svetski praznik i Dan zaljubljenih se uvrstio među praznike koje proslavlja gotovo svaka država.
Dok pravoslavci 14. februara proslavljaju Svetog Trifuna, katolička crkva obeležava Svetog Valentina, koji se smatra i praznikom zaljubljenih.
Kao i Noć veštica, koja je vremenom postala svetski praznik i Dan zaljubljenih se uvrstio među praznike koji se proslavljaju u gotovo svakoj državi.
To je dan kada radnici namenskih radnji trljaju ruke očekujući veliku prodaju, a među onima koji će se tog dana "opariti" od ljubavi su vlasnici kozmetičkih radnji, cvećara, ali i sve one prodavnice koje tog dana nude tematske pakete, ukrašene srcima i drugim elementima koji asociraju na ljubav.
Jasna Jojić, etnolog, i sveštenik Gligorije Marković, voždovački paroh, podelili su svoja razmišljanja o ovom prazniku..
- Ovaj praznik je vezan za hrišćanskog svetitelja Valentina i ima duboke korene. To je praznik ljubavi koji ne mora nužno biti vezan samo za muško-ženski odnos. Ima simboliku koju bismo mogli usvojiti - smatra etnolog Jojić.
YT/K1 Televizija
Jasna Jojić
Sveštenik Marković, s druge strane, ukazuje da smo zaboravili pravu suštinu ovog praznika.
- Zato sam rekao da mi zapravo slavimo večnost. Mnoge stvari koje danas prihvatamo kao tradiciju, zaboravili smo odakle potiču i kako su nastale. Za pravoslavne hrišćane svaki dan je praznik ljubavi, nešto što se deli bez očekivanja. Svako slavi onako kako veruje - rekao je Marković.
On je dalje istakao da postoji previše bespotrebne simbolike koja nam se nameće.
- Smatram da je ovaj praznik postao prevara sveta. U Beogradu imamo i "dan adventa", s raznim kućicama i ponudama, a za deset godina ćemo se pitati treba li da slavimo i taj dan. Sve je izvučeno iz konteksta. Hrišćani bi trebalo da budu osvešćeni o tome zašto nešto rade i da izbegnu komercijalizaciju u svojim srcima, uvek svedočeći ljubav - zaključio je Marković, naglasivši:
- To nije radikalizam odbacivanja sveta, već pristup svetu s potpuno drugačijim motivima.
Tanjug/Printscreen
Sveštenik Gligorije Marković
Sveti Trifun
Srpska pravoslavna crkva, ovog sveca smatra zaštitnikom bračne ljubavi i vernosti – veruje se da je Sveti Trifun bio velikomučenik koji je u vinogradima tajno venčavao zaljubljene parove u vreme kada za njih to nije bilo moguće na uobičajen način; otuda i njegova povezanost sa vinovom lozom, vinogradarima i samim vinom.
Sveti Valentin
Rimokatolička crkva ovaj datum posvećuje Svetom Valentinu, svešteniku, koji je u vreme Rimskog carstva, kada se smatralo da muškarci ne treba da se žene – kako bi bili posvećeni vojnici, činio isto što i Sveti Trifun – u tajnosti venčavao veliki broj zaljubljenih parova.
Zatočen je i osuđen na smrtnu kaznu. Dok je bio u zatočeništvu, poslao je ljubavno pismo i cvet slepoj devojci u koju je bio zaljubljen. Pismo je bilo isceljujuće – devojka je od njegove ljubavi progledala! Od tada je ostao običaj da ljudi svojim voljenim osobama šalju ljubavna pisma i cveće, kako bi im stavili do znanja šta osećaju.
Zašto baš – Dan zaljubljenih?
Mnogi smatraju da naziv ovog praznika potiče iz uspešnih marketinških kampanja velikih kompanija. Sigurno ste već primetili kako se svuda oko vas pojavljuju proizvodi u obliku srca, turističke agencije nude specijalne aranžmane za zaljubljene, a neki gradovi organizuju različite manifestacije posvećene ljubavi. Na primer, u Vrnjačkoj Banji, na Mostu ljubavi, svakog 14. februara održava se takmičenje u najdužem poljupcu.
Ove aktivnosti donose značajan profit različitim industrijama, zbog čega neki veruju da su u kontrastu sa svetiteljima kojima je ovaj dan posvećen.
Zašto katolici i pravoslavci ne slave Božić istog dana i zašto su neki pravoslavci slavili Hristovo rođenje 25. decembra, a drugi će 7. januara, objašnjava kulturolog i verski analitičar Jovan Janjić.
Petar Prvi Petrović Njegoš dobio je česticu moštiju svetog Trifuna od svog prijatelja kotorskog biskupa koji je bio rodom iz Kotora. Godine 1803. poklonio ju je jednoj crkvi u Moskvi, koja je posvećena ovom svecu.
Oni koji su sujeverni i drže se onoga "valjalo bi", "ako bude ovo, biće ono" i sl. čine greh protiv prve Božje zapovesti Sujeverje ili praznoverje je verovanje koje ni na čemu nije zasnovano na crkvenim kanonima i nedostojno je pravih hrišćana.
Proroštvo Svetog Save Storozhevskog povezalo je cara Francuske i pravoslavnu monahinju iz manastira kraj Pariza, a ova neverovatna priča o ljubavi, veri i zaboravljenoj plemenitosti nadilazi vekove.
Riznica Eparhijskog kulturnog centra čuva svetinje koje odišu smirenjem i svedoče o istini pravoslavlja, a mitropolit Fotije poručuje da one u sebi nose vekove stradanja i nade srpskog naroda.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Poslednjih godina Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, koga slavi pravoslavna crkva, sve više zasenjuje Sveti Valentin ili Dan zaljubljenih, iako se i dalje sa sigurnošću ne može reći ko je bio Sveti Valentin.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
U svetu prepunom konflikata i bola, beseda vladike Nikolaja Velimirovića donosi nam lekciju o istinskoj snazi - kako ne uzvratiti istom merom, već prepustiti pravdu Bogu i sačuvati mir u duši.
