U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Srpska pravoslavna crkva 18. avgusta proslavlja Svetog sveštenomučenika Evsignija, svetitelja koji je svoj zemaljski život proveo u službi, najpre kao vojnik, a potom kao revnosni hrišćanin koji je do poslednjeg daha čuvao veru u Hrista.
Sveti Evsignije bio je vojnik pri carevima Maksimijanu i Konstantinu Velikom, kao i pri njegovim sinovima. U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Prisustvovao je stradanju Svetog mučenika Vasiliska, koji se praznuje 22. maja. Tada je, prema predanju, video mnoštvo anđela, ali i samog Gospoda Isusa Hrista kako od anđela prima dušu svetog mučenika.
Evsignije je služio i pri caru Konstantinu Velikom. Bio je među onima koji su videli znameniti krst koji se javio caru Konstantinu odnosno događaja koji je imao veliki značaj za širenje hrišćanske vere u Rimskom carstvu.
Nakon šest decenija provedenih u vojnoj službi, u vreme Konstantinovih sinova, Evsignije se povukao iz vojske i vratio u svoj rodni grad Antiohiju. Tamo je ostatak života posvetio molitvi, postu i činjenju dobrih dela.
Njegova vera i pravednost posebno su došli do izražaja u vreme cara Julijana Odstupnika. Jednom prilikom su se dvojica ljudi, koji su bili u zavadi, na ulici obratila Evsigniju da im presudi. Svetitelj je, ne gledajući ko je pred njim, presudio po pravdi i stao na stranu onoga kome je pravda pripadala.
Onaj koji je bio nezadovoljan presudom zbog toga se naljutio, pa je otišao caru i optužio Evsignija da je hrišćanin.
Car Julijan naredio je da Evsignije bude izveden pred sud. Međutim, starac se nije uplašio careve moći. Naprotiv, otvoreno je ukorio Julijana zbog njegovog odstupništva od hrišćanske vere i podsetio ga na veliki primer cara Konstantina, koji je prihvatio i pomogao širenju hrišćanstva.
Julijan se zbog njegovih reči razgnevio i naredio da Evsigniju odseku glavu.
Sveti Evsignije postradao je 362. godine, u dubokoj starosti, završivši svoj zemaljski život kao mučenik za Hrista. Posle šest decenija provedenih u vojnoj službi i dugog života posvećenog veri, preselio se u Carstvo nebesko.
Tropar Svetom sveštenomučeniku Evsigniju, glas 4:
"Mučenik Tvoj Gospode, Evsignije, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.“
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima. Postradao je zbog vere u Hrista, a njegovo mučeništvo ostalo je jedno od najznačajnijih svedočanstava vere prve Crkve i primer hrišćanske postojanosti koji se vekovima prenosi. Život Prepodobnih Isakija, Dalmata i Favsta ostao je zapamćen u Crkvi kao svedočanstvo o tome da se istinsko bogatstvo čoveka ne nalazi u časti, položaju i prolaznim dobrima, već u životu usmerenom ka Bogu. Među onima koji nisu želeli da učestvuju u idolopoklonstvu bilo je i sedam mladih vojnika, sinova uglednih efeskih starešina: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
SPC
Praznici i sveci
00:00 | 13.08.2026
DA BI SAČUVAO ČISTOTU, ON JE IZBEGAVAO RAZGOVOR SA SVIM ŽENAMA, IZUZEV S MAJKOM! Danas je Sveti mučenik Evdokim!
Praznici i sveci
00:00 | 15.08.2026
PRVI HRIŠĆANIN KOJI JE DAO ŽIVOT ZA HRISTA: Danas slavimo praznik Obretenja i prenosa moštiju Svetog arhiđakona Stefana
Praznici i sveci
18:30 | 15.08.2026
SLAVIMO TROJICU VELIKIH PODVIŽNIKA: Sutra su Prepodobni Isakije, Dalmat i Favst!
Praznici i sveci
18:30 | 16.08.2026
DVA VEKA SPAVALI U PEĆINI, A ONDA USTALI KAKO BI POSVEDOČILI ISTINU! Sutra slavimo Svetih sedam mučenika u Efesu!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
