Na ovaj dan hramovi su puni vernika i grožđa, ali iza ovog praznika krije se mnogo dublja poruka: događaj na gori Tavor otkriva tajnu Hristove slave i nosi snažnu pouku za život svakog hrišćanina.
Svake godine 19. avgusta hramovi se ispune vernicima koji donose korpe sa grožđem. Međutim, iza ovog lepog narodnog običaja lako se može prevideti ono najvažnije. Preobraženje Gospodnje je, naime, jedan od najznačajnijih praznika crkvene godine, u kojem Hristos prvi put otkriva učenicima Svoju Božansku slavu i istovremeno pokazuje čemu je pozvan svaki čovek. Pogledajmo šta se dogodilo na Tavoru i zašto ovaj praznik i danas ostaje toliko važan za hrišćane.
Preobraženje Gospodnje jedan je od dvanaest velikih praznika i praznuje se 19. avgusta (6. avgusta po starom kalendaru). Na ovaj dan Crkva se seća jevanđelskog događaja kada je Isus Hristos, povevši sa Sobom trojicu Svojih najbližih učenika, Petra, Jakova i Jovana, izašao na visoku goru i preobrazio se pred njima. Dok se molio, lice Mu je zasijalo kao sunce, a odeća postala bela i blistava. Tako je učenicima bila otkrivena Božanska slava Spasitelja, koja je do tog trenutka bila skrivena pod pokrovom Njegove ljudske prirode. Prema drevnom crkvenom predanju, mestom Preobraženja smatra se gora Tavor. Od prvih vekova hrišćanstva ona se poštuje kao sveto mesto, a kasnije su na njenom vrhu podignuti hrišćanski hramovi.
Preobraženje je učvrstilo apostole u veri pred predstojeća Hristova stradanja na krstu. Ono je pokazalo da će Golgota biti dobrovoljna žrtva, nakon koje će uslediti Vaskrsenje i pobeda nad smrću. Zato su se pored Hrista pojavili proroci Mojsije i Ilija, koji su razgovarali sa Njim o Njegovom predstojećem „izlasku“ u Jerusalim, odnosno o Njegovoj žrtvi na krstu (Lk 9, 31). Međutim, smisao praznika se time ne iscrpljuje. Sveti Grigorije Palama učio je da apostoli na Tavoru nisu videli običnu zemaljsku svetlost, već nestvorenu Božansku svetlost, odnosno sijanje Božanske slave. Ta svetlost, prema učenju Crkve, treba da preobrazi i čoveka koji teži Bogu. Zato nas Preobraženje podseća ne samo na to Ko je Hristos već i na cilj ljudskog života. Kroz sjedinjenje sa Bogom čovek se postepeno preobražava i postaje zajedničar Božanske blagodati. Upravo u tome se ogleda glavna nada ovog praznika.
U zemljama Sredozemlja u ovo vreme sazrevalo je grožđe, koje je kao „prvina“ novog roda donošenjem u hram prinošeno u skladu sa starozavetnom zapovešću (Izl 23, 19). Na područjima gde grožđe nije bilo široko rasprostranjeno, vremenom se ustalio običaj da se osvećuju jabuke i drugi plodovi koji sazrevaju sredinom avgusta.
U središtu ikone prikazan je Hristos u blistavoj beloj odeždi, okružen mandorlom, svetlećim ovalom koji simbolizuje nestvorenu tavorsku svetlost. Sa Njegovih strana stoje proroci Mojsije i Ilija, predstavnici Zakona i Proroka, koji svedoče da je Hristos ispunjenje celog Starog zaveta. U podnožju gore prikazani su apostoli Petar, Jakov i Jovan, koji ne mogu da podnesu sjaj Božanske slave i padaju ničice. Planinski pejzaž podseća na duhovno uspinjanje čoveka ka Bogu, dok višeslojna mandorla naglašava nedokučivost Božanske slave.
Praznik Preobraženja uvek pada za vreme Gospojinskog posta, ali je tog dana post manje strog: crkveni tipik dopušta upotrebu ribe. Celokupno bogosluženje posvećeno je temi Božanske svetlosti i preobraženja čoveka. Sveštenoslužitelji oblače bele odežde, a praznični tropari i pesme proslavljaju Hrista, koji je učenicima otkrio Svoju slavu, i sadrže molbu da ta Božanska svetlost obasja i naš život. Posle Svete liturgije obavlja se osvećenje plodova novog roda.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Iako traje samo dve nedelje, ovaj period donosi priliku da učvrstimo iskustvo stečeno tokom Petrovskog posta, prepoznamo sopstvene slabosti, zamislimo se nad prolaznošću života i otvorimo srce za istinsku duhovnu radost.
Na ovaj dan hramovi su puni vernika i grožđa, ali iza ovog praznika krije se mnogo dublja poruka: događaj na gori Tavor otkriva tajnu Hristove slave i nosi snažnu pouku za život svakog hrišćanina.
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Probajte riblji paprikaš po receptu iz „Srbskog kuvara“, jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Porfirija Kavsokalivita.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Preobraženje Gospodnje po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti velikomučenik Andrej Stratilat i 2.593 mučenika s njim. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Eudesa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac govorio je o nemiru koji nastaje kada čovek pokušava da upravlja svakim ishodom i ukazao na put koji vodi ka drugačijem odnosu prema onome što mu život donosi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Probajte riblji paprikaš po receptu iz „Srbskog kuvara“, jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Porfirija Kavsokalivita.
Preobraženje Gospodnje je posvećeno sećanju na događaj na gori Tavor, kada je Isus Hristos, pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom, prvi put javno pokazao svoju božansku prirodu.
Ovo je jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, a vekovima ga prate brojni običaji i verovanja koji svedoče o promenama u prirodi, dolasku jeseni, novom rodu i odnosu čoveka prema Božjim darovima.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Preobraženje Gospodnje po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti velikomučenik Andrej Stratilat i 2.593 mučenika s njim. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Eudesa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Preobraženje Gospodnje je posvećeno sećanju na događaj na gori Tavor, kada je Isus Hristos, pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom, prvi put javno pokazao svoju božansku prirodu.
Ovo je jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, a vekovima ga prate brojni običaji i verovanja koji svedoče o promenama u prirodi, dolasku jeseni, novom rodu i odnosu čoveka prema Božjim darovima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evsignija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Jovan Rilski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Jelene Križarice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Dugogodišnji iguman Manastira Rače poslednji dan života proveo je u metohu na Tari.
Iz manastira odbacuju tvrdnje o lošim uslovima, navode da su osnovne potrebe obezbeđene i objašnjavaju šta se zapravo dešava sa novim priključkom za pumpu i reorganizacijom parohije.
Loptice od kuvanog krompira, praziluka i brašna najpre se kuvaju, zatim uvaljaju u prezle i peršun, pa zapeku do zlatne korice, a uz domaći kuvani paradajz postaju jednostavan i zasitan obrok.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
