Sveti Nikola je izuzetno poštovan svetac i najčešća je porodična slava , a ovom čudotvorcu je u Srbiji posvećeno čak 1.120 crkava. Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava.
Sveti Nikola Čudotvorac izuzetno je poštovan svetitelj u srpskom narodu i najčešća porodična slava. Ne kaže se džabe da pola Srbije slavi Svetog Nikolu,a druga polovina ide u goste. Kao porodična slava slavi se najverovatnije od najranijih dana primanja hrišćanstva, ali pouzdano se za to zna od 13. veka i reformi koje je u srpskom pravoslavlju sproveo Sveti Sava.
U Srbiji mu je je posvećeno oko 1.120 crkava, i sa crkvama posvećenim letnjem Svetom Nikoli (Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja, 9/22. maj) oko 1.311 crkava, te je po broju hramova njemu podignutih na drugom mestu kod pravoslavnih Srba.
Porodična slava je religijski i društveni praznik porodice koju obeležava okupljanje porodice i najbližih prijatelja i familije. To je bila odlika u prošlosti, ali i danas. Jedinstvenog obrasca nema, jer u različitim krajevima Srbije postoje različiti obrasci slavskih obreda, iako je crkva propisala kako se slavi slava.
Jedan se kolač nosio u crkvu na dan praznika i tamo sekao sa sveštenikom. U nekim krajevima Srbije to je činio domaćin sa bliskim komšijom kojeg za tu priliku naziva negde pop (naselja oko Vladičinog Hana, Vranja, kolačar (južna i jugozapadna Šumadija) ili komšija (okolina Kuševca). Uz slavski kolač žito je ređe pripremano. Slavska sveća je paljena do podneva, a na kolač se stavljala trokraka mala sveća (južni i jugozapadni delovi Srbije).
Slavska trpeza je uvek bila bogata, ali su se pripremala posna jela shodno statusu domaćinstva. Domaćini su nabavljali ribu, dok su domaćice pripremale svu ostalu hranu. Retko se dešavalo da neko pripremi mrsnu hranu za Sv. Nikolu. Gosti su donosili skromne darove (jabuka, cveće, šecer, ratluk). Ipak, utisak je da se i u prošlosti hrana za slavsku gozbu pripremala raskošno, naravno shodno prilikama i vremenima (rat, gladne godine i slično).
Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takode je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.
Dešava se da ukoliko otac deli slavu na sinove, jedan uzme za krsnu slavu zimskog Svetog Nikolaja, a drugi letnjeg, kako bi mogli da se o slavi uzajamno posećuju. U zapadnoj Srbiji proslavlja se i Nikoljsko lice, nedelju dana po Svetom Nikolaju, u isti dan i toga dana domaćica uz svecani ručak iznosi na trpezu i polovinu slavskog kolača sačuvanog za taj dan. Ovaj dan se proslavlja u porodičnom krugu bez gostiju.
Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Bio je izuzetno istinoljubiv, veliki borac za pravdu i milosrdan. Nije uskratio pomoć nikom ko mu je zatražio. Spasavao je mnoge od bolesti i sigurne smrti, pružao je utehu i utočište siromašnima i nemoćnima. Zabeleženo je da mu je lice uvek izgledalo kao da iz njega isijava neka naročita svetlost.
Budući da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj svetac slavi, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi im ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi naročito za taj dan očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala. Na jugu Srbije tradicionalno se na ovaj dan prave šareni kolači u obliku ptice. Zajedno sa pogačom i vinom odnose se u crkvu na osveštenje molitvom i vinom. Nakon toga, služe se gostima, a pre svih deci.
U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna.
Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Sveti Nikola, poznat po svom pravednom životu, čudotvorstvu i isceliteljskim moćima, a smatra se zaštitnikom moreplovaca, dece i ribara.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
