Sveti Nikola je izuzetno poštovan svetac i najčešća je porodična slava , a ovom čudotvorcu je u Srbiji posvećeno čak 1.120 crkava. Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava.
Sveti Nikola Čudotvorac izuzetno je poštovan svetitelj u srpskom narodu i najčešća porodična slava. Ne kaže se džabe da pola Srbije slavi Svetog Nikolu,a druga polovina ide u goste. Kao porodična slava slavi se najverovatnije od najranijih dana primanja hrišćanstva, ali pouzdano se za to zna od 13. veka i reformi koje je u srpskom pravoslavlju sproveo Sveti Sava.
U Srbiji mu je je posvećeno oko 1.120 crkava, i sa crkvama posvećenim letnjem Svetom Nikoli (Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja, 9/22. maj) oko 1.311 crkava, te je po broju hramova njemu podignutih na drugom mestu kod pravoslavnih Srba.
Porodična slava je religijski i društveni praznik porodice koju obeležava okupljanje porodice i najbližih prijatelja i familije. To je bila odlika u prošlosti, ali i danas. Jedinstvenog obrasca nema, jer u različitim krajevima Srbije postoje različiti obrasci slavskih obreda, iako je crkva propisala kako se slavi slava.
Jedan se kolač nosio u crkvu na dan praznika i tamo sekao sa sveštenikom. U nekim krajevima Srbije to je činio domaćin sa bliskim komšijom kojeg za tu priliku naziva negde pop (naselja oko Vladičinog Hana, Vranja, kolačar (južna i jugozapadna Šumadija) ili komšija (okolina Kuševca). Uz slavski kolač žito je ređe pripremano. Slavska sveća je paljena do podneva, a na kolač se stavljala trokraka mala sveća (južni i jugozapadni delovi Srbije).
Slavska trpeza je uvek bila bogata, ali su se pripremala posna jela shodno statusu domaćinstva. Domaćini su nabavljali ribu, dok su domaćice pripremale svu ostalu hranu. Retko se dešavalo da neko pripremi mrsnu hranu za Sv. Nikolu. Gosti su donosili skromne darove (jabuka, cveće, šecer, ratluk). Ipak, utisak je da se i u prošlosti hrana za slavsku gozbu pripremala raskošno, naravno shodno prilikama i vremenima (rat, gladne godine i slično).
Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takode je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje.
Dešava se da ukoliko otac deli slavu na sinove, jedan uzme za krsnu slavu zimskog Svetog Nikolaja, a drugi letnjeg, kako bi mogli da se o slavi uzajamno posećuju. U zapadnoj Srbiji proslavlja se i Nikoljsko lice, nedelju dana po Svetom Nikolaju, u isti dan i toga dana domaćica uz svecani ručak iznosi na trpezu i polovinu slavskog kolača sačuvanog za taj dan. Ovaj dan se proslavlja u porodičnom krugu bez gostiju.
Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Bio je izuzetno istinoljubiv, veliki borac za pravdu i milosrdan. Nije uskratio pomoć nikom ko mu je zatražio. Spasavao je mnoge od bolesti i sigurne smrti, pružao je utehu i utočište siromašnima i nemoćnima. Zabeleženo je da mu je lice uvek izgledalo kao da iz njega isijava neka naročita svetlost.
Budući da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj svetac slavi, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi im ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi naročito za taj dan očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala. Na jugu Srbije tradicionalno se na ovaj dan prave šareni kolači u obliku ptice. Zajedno sa pogačom i vinom odnose se u crkvu na osveštenje molitvom i vinom. Nakon toga, služe se gostima, a pre svih deci.
U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna.
Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Pojavu Časnog Krsta u Jerusalimu po starom i Svetog mučenika Talaleja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Bernardina Sijenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Prema crkvenom predanju, tačno u 9 sati ujutru, na nebu iznad Jerusalima se pojavio ogroman i blistav Krst koji se protezao od Golgote do Maslinske gore.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Pojavu Časnog Krsta u Jerusalimu po starom i Svetog mučenika Talaleja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Bernardina Sijenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Prema crkvenom predanju, tačno u 9 sati ujutru, na nebu iznad Jerusalima se pojavio ogroman i blistav Krst koji se protezao od Golgote do Maslinske gore.
Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog pravednog Jova po starom i Svetog mučenika Patrikija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Celestina V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Na konferenciji za medije objavljeno je kako će izgledati događaj koji će ovogodišnjoj Spasovdanskoj litiji dati poseban značaj
U pravoslavnom učenju porodica se smatra malom crkvom, mestom gde dete prvi put uči šta su ljubav, praštanje, vera i poverenje u Boga.
Od jednostavnih namirnica nastaje brzo i zasitno jelo koje ne traži iskustvo, a idealno je za porodični obrok kada treba nešto toplo, pouzdano i lako za pripremu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
