Svetom Vasiliju, moćnom svecu, vernici se mole za isceljenje i spasenje od bolesti i nedaća, a manastir u Crnoj Gori pohode desetine hiljada ljudi. Dolaze ljudi iz celog sveta, svih veroispovesti da se poklone moštima velikog svetitelja, čije sveto telo u celosti počiva u Ostroškoj isposnici i nije podložno truljenju.
Srpska pravoslavna crkva slavi svakog 12.maja Svetog Vasilija Ostroškog, svetitelja i čudotvorca, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, koji je mesto hodočašća za vernike svih religija. Ostroška isposnica je, veruje se, mesto isceljenja i spasenja od bolesti i nedaća.
Osim praznika Svetog Vasilija, dani sabora u Ostrogu su Trojičindan, Petrovdan, Ilindan i dan Uspenja Presvete Bogorodice. Tim danima u manastiru Ostrog okuplja se i po deset do dvadeset hiljada pobožnih poklonika koji veruju da će, uz Božiju milost, odatle svojim domovima otići zdravi dušom i telom.
Prema predanju, sveti Vasilije Ostroški rođen je 28. decembra 1610. godine u Hercegovini, u selu Mrkonjci, u Popovom polju. Kršten je pod imenom Stojan, a puno svetovno ime i prezime bilo mu je Stojan Jovanović. Rodivši se u veoma pobožnoj porodici, okrenut postu i molitvi još od najranijih dana, prvu školu hrišćanske vrline izučio je baš u svom domu.
Wikimedia/Lesa at Serbian Wikipedia
Na molitvu u Ostrog dolaze desetine hilajda vernika
Boraveći u manastiru Tvrdoš, u trebinjskom kraju, ljubav prema postu i molitvi krunisana je činom zamonašenja prilikom kojeg je dobio ime pod kojim će biti poznat - Vasilije. Ime je odabrao kako bi se u svom duhovnom životu koji ga je očekivao ugledao na život i podvige jerarha Vasilija Velikog. Kratko nakon zamonašenja, Vasilije je stekao đakonski i sveštenički čin.
U Ostroškoj steni je podigao i ukrasio crkvu Časnog i životvornog Krsta i naredio da se živopiše. U njegovoj težnji da se Ostroška pećina pretvori u manastir mu niko nije mogao stati na put, te je prilikom podizanja manastirskih celina nosio kamenje, neprestano se molio obavljajući za to vreme sve svoje crkvene dužnosti. Svojim radom i stvaranjem došao je u poziciju da njega i tu crkvenu imovinu štite kako najveći verski tako i svetovni vladari tog vremena.
Godine 1.878. velikom svečanošcu obeleženo je vraćanje moštiju u Ostrog, a tada je kovčeg nosio crnogorski knjaz Nikola.
Danas njegovo sveto telo u celosti počiva u Ostroškoj isposnici nepodložno zakonu truljenja, a činjenica o nepropadnosti tela ovog velikog svetitelja predstavlja fenomen za sebe koji hrišćani nazivaju čudom. Njegovo telo je nakon rastanka sa dušom postalo riznica Božije blagosti tako što mu je Gospod odredio posebnu misiju svog pomoćnika i iscelitelja svih ljudi koji sa čvrstom verom dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu.
Poštovanje pravoslavnog naroda prema ovom svetitelju ogleda se u podizanju velikog broja hramova i crkava u njegovu čast, a 1.935. godine u Beogradu otvorena je bolnica koja nosi njegovo ime.
Ime Svetog Vasilija Ostroškog izaziva toliko poštovanja medu vernicima, naročito u Crnoj Gori, da se ne izgovara u sedecem položaju, već se obavezno ustane, uz blagi naklon prekrsti i izgovori čuveno: „Slava mu i Milost".
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Mnogo je svedočanstva o čudima Svetog Vasilija. Naročito onih koje se odnose na isceljenje od raznih bolesti kojima nema leka. Kad nestane i poslednja nada, odlazi se na Ostrog. Ali, ima i drugih čuda koja vraćaju veru u život. Naročito mladim ljudima koji ne znaju šta je s njima i kako da se spasu.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Na praznik Svetih Kozme i Damjana, u crkvi unutar ove medicinske ustanove za psihijatrijske bolesti, mitropolit niški je, posle bogosluženja, osvetio slavske darove uz pojanje učenika niške Bogoslovije.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Slavska sveća bi trebalo da bude od pravog voska, lepo ukrašena i visine od 50 do 60 cm. Obavezno se pali na dan slave pre nego što se preseče slavski kolač, i to uz molitvu domaćina, koji se prekrsti, pomoli i celiva sveću, izražavajući time ljubav prema svetitelju i činu slave.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
