Po kalendaru Srpske pravoslavne crkve, 2. avgusta obeležavamo trojicu svetitelja istog imena – Ilija: gruzijskog, jerusalimskog i, na prvom mestu, starozavetnog čudotvorca čija dela pružaju inspiraciju i snagu, podsećajući nas na neprolaznu snagu Gospodnje ljubavi i zaštite.
Jedan od najvažnijih svetitelja u hrišćanskom kalendaru, Sveti prorok Ilija, rođen je 816. godine pre Hrista na prostoru današnjeg Izraela i Palestine. Prepoznat je kao veliki prorok u Starom i Novom zavetu, ali i u Talmudu i Kuranu. Ilijino rođenje bilo je obeleženo čudesnim znakom: njegov otac Savah video je anđele kako povijaju dete ognjem i daju mu plamen da jede.
Ovo je bilo predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove Bogom dane sile. Ilija je proveo mladost u molitvi, često se povlačeći u pustinju kako bi se posvetio tihovanju i razgovoru sa Bogom.
Sveti Ilija je poznat po mnogim čudesima koja su potvrdila Božiju silu: zatvorio je nebo, te nije bilo kiše tri godine i šest meseci; spustio je oganj s neba i zapalio žrtvu Bogu; molitvom je doveo kišu; čudesno je umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti i vaskrsao njenog umrlog sina.
Pred smrt je svojim ogrtačem presekao vodu u Jordanu i bio uznesen na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru se javio zajedno s Mojsejem Gospodu Isusu Hristu prilikom Preobraženja, a pred kraj sveta će se vratiti da suzbije silu Antihristovu.
Na današnji dan, SPC takođe obeležava i Svetog Iliju, patrijarha Gruzijskog, kao i Svetog Iliju, patrijarha Jerusalimskog, i Svetog Flavijana, patrijarha Antiohijskog, koji su bili veliki revnitelji vere i branitelji pravoslavlja, a umrli su u izgnanstvu zbog progona jeretičkog cara Anastasija.
Pred smrt su predvideli smrt cara Anastasija i svoju sopstvenu, pisavši jedan drugom: „Anastasije car danas umre, pođimo i mi na Sud Božji s njim.“ Dva dana kasnije, obojica su preminuli, 518. godine.
Vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u crkvama i manastirima kako bi molitvama i svečanim bogosluženjima obeležili ovaj značajan praznik, Ilindan, koji neki vernici obeležavaju i kao krsnu slavu. Neka molitve upućene Svetom Iliji danas donesu mir i blagostanje svim vernicima, dok se sećamo njegove hrabrosti, posvećenosti i čudesnih dela koja je činio u ime Gospoda.
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.
Živeo je kao ognjeni svedok istine, uzneo se na nebo bez smrti i, prema predanju, čuva se za poslednje dane.
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Sva trojica su pogubljenja mačem.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
