Po kalendaru Srpske pravoslavne crkve, 2. avgusta obeležavamo trojicu svetitelja istog imena – Ilija: gruzijskog, jerusalimskog i, na prvom mestu, starozavetnog čudotvorca čija dela pružaju inspiraciju i snagu, podsećajući nas na neprolaznu snagu Gospodnje ljubavi i zaštite.
Jedan od najvažnijih svetitelja u hrišćanskom kalendaru, Sveti prorok Ilija, rođen je 816. godine pre Hrista na prostoru današnjeg Izraela i Palestine. Prepoznat je kao veliki prorok u Starom i Novom zavetu, ali i u Talmudu i Kuranu. Ilijino rođenje bilo je obeleženo čudesnim znakom: njegov otac Savah video je anđele kako povijaju dete ognjem i daju mu plamen da jede.
Ovo je bilo predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove Bogom dane sile. Ilija je proveo mladost u molitvi, često se povlačeći u pustinju kako bi se posvetio tihovanju i razgovoru sa Bogom.
Sveti Ilija je poznat po mnogim čudesima koja su potvrdila Božiju silu: zatvorio je nebo, te nije bilo kiše tri godine i šest meseci; spustio je oganj s neba i zapalio žrtvu Bogu; molitvom je doveo kišu; čudesno je umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti i vaskrsao njenog umrlog sina.
Pred smrt je svojim ogrtačem presekao vodu u Jordanu i bio uznesen na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru se javio zajedno s Mojsejem Gospodu Isusu Hristu prilikom Preobraženja, a pred kraj sveta će se vratiti da suzbije silu Antihristovu.
Na današnji dan, SPC takođe obeležava i Svetog Iliju, patrijarha Gruzijskog, kao i Svetog Iliju, patrijarha Jerusalimskog, i Svetog Flavijana, patrijarha Antiohijskog, koji su bili veliki revnitelji vere i branitelji pravoslavlja, a umrli su u izgnanstvu zbog progona jeretičkog cara Anastasija.
Pred smrt su predvideli smrt cara Anastasija i svoju sopstvenu, pisavši jedan drugom: „Anastasije car danas umre, pođimo i mi na Sud Božji s njim.“ Dva dana kasnije, obojica su preminuli, 518. godine.
Vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u crkvama i manastirima kako bi molitvama i svečanim bogosluženjima obeležili ovaj značajan praznik, Ilindan, koji neki vernici obeležavaju i kao krsnu slavu. Neka molitve upućene Svetom Iliji danas donesu mir i blagostanje svim vernicima, dok se sećamo njegove hrabrosti, posvećenosti i čudesnih dela koja je činio u ime Gospoda.
Obeležava se dan kada je Bogorodica, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane, uvedena u jerusalimski hram.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Crkva uči da škrt čovek zapravo ne poseduje novac, već novac poseduje njega.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.
Živeo je kao ognjeni svedok istine, uzneo se na nebo bez smrti i, prema predanju, čuva se za poslednje dane.
Obeležava se dan kada je Bogorodica, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane, uvedena u jerusalimski hram.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se.
Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Ajet 61:14 iz sure Es-Saf pokazuje da zajedništvo, hrabrost i odlučnost u podršci istine mogu promeniti tok životnih borbi.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
