Po kalendaru Srpske pravoslavne crkve, 2. avgusta obeležavamo trojicu svetitelja istog imena – Ilija: gruzijskog, jerusalimskog i, na prvom mestu, starozavetnog čudotvorca čija dela pružaju inspiraciju i snagu, podsećajući nas na neprolaznu snagu Gospodnje ljubavi i zaštite.
Jedan od najvažnijih svetitelja u hrišćanskom kalendaru, Sveti prorok Ilija, rođen je 816. godine pre Hrista na prostoru današnjeg Izraela i Palestine. Prepoznat je kao veliki prorok u Starom i Novom zavetu, ali i u Talmudu i Kuranu. Ilijino rođenje bilo je obeleženo čudesnim znakom: njegov otac Savah video je anđele kako povijaju dete ognjem i daju mu plamen da jede.
Ovo je bilo predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove Bogom dane sile. Ilija je proveo mladost u molitvi, često se povlačeći u pustinju kako bi se posvetio tihovanju i razgovoru sa Bogom.
Sveti Ilija je poznat po mnogim čudesima koja su potvrdila Božiju silu: zatvorio je nebo, te nije bilo kiše tri godine i šest meseci; spustio je oganj s neba i zapalio žrtvu Bogu; molitvom je doveo kišu; čudesno je umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti i vaskrsao njenog umrlog sina.
SPC
Ikona Svetog proroka Ilije
Pred smrt je svojim ogrtačem presekao vodu u Jordanu i bio uznesen na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru se javio zajedno s Mojsejem Gospodu Isusu Hristu prilikom Preobraženja, a pred kraj sveta će se vratiti da suzbije silu Antihristovu.
Na današnji dan, SPC takođe obeležava i Svetog Iliju, patrijarha Gruzijskog, kao i Svetog Iliju, patrijarha Jerusalimskog, i Svetog Flavijana, patrijarha Antiohijskog, koji su bili veliki revnitelji vere i branitelji pravoslavlja, a umrli su u izgnanstvu zbog progona jeretičkog cara Anastasija.
Pred smrt su predvideli smrt cara Anastasija i svoju sopstvenu, pisavši jedan drugom: „Anastasije car danas umre, pođimo i mi na Sud Božji s njim.“ Dva dana kasnije, obojica su preminuli, 518. godine.
Vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u crkvama i manastirima kako bi molitvama i svečanim bogosluženjima obeležili ovaj značajan praznik, Ilindan, koji neki vernici obeležavaju i kao krsnu slavu. Neka molitve upućene Svetom Iliji danas donesu mir i blagostanje svim vernicima, dok se sećamo njegove hrabrosti, posvećenosti i čudesnih dela koja je činio u ime Gospoda.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bogosluženjima u manastiru Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji i manastiru Svetog Ilije na Jabuci kod Prijepolja, praznik je obeležen molitvenim zanosom, pastirskim poukama i porukom nade – Crkva, iako kušana od sveta, ostaje jedinstvena i živa.
U duhu prorokove ognjene reči, Sveti Nikolaj Ohridski I Žičkić napisao je stihove posvećene proroku Iliji, sabravši biblijsku silinu, svetootačko tumačenje i narodnu pobožnost u jedno snažno duhovno svedočanstvo.
U besedi izgovorenoj 2. avgusta 1974. godine u manastiru Ćelije, Prepodobni Justin Ćelijski govorio je o tome zašto je Ilija ognjeni prorok, kako je vaskrsavao mrtve, spalio vodu i zaključao nebo – ali i zašto će se ponovo pojaviti pred drugi dolazak Hristov.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
