Kao pastir iz Likaonije, suočen sa surovim progonima i iskušenjima, ovaj svetac je svojom nepokolebljivom verom i hrabrošću postao simbol duhovne snage, ostavivši dubok i trajan uticaj u hrišćanskoj tradiciji.
Danas Srpska pravoslavna crkva, sa dubokim poštovanjem i pobožnošću, obeležava dan Svetog mučenika Sozonta, čija vera i hrabrost i dalje predstavljaju svetionik i inspiraciju za sve hrišćane. Rođen u Likaoniji, u vreme kada je hrišćanstvo bilo suočeno sa neizmernim progonima, Sveti Sozont bio je pastir ovaca i uzoran čuvar Božjeg zakona, posvećen ne samo svojim dužnostima, već i poučavanju vernosti i pobožnosti među svojim vršnjacima.
Sveti Sozont je bio obdaren posebnim darom i viđenjem, kroz koje je saznao da će mu biti suđeno da postrada za Hrista. Njegova odlučnost da ostane veran svom Gospodu bila je nepopustljiva, čak i pred licem velike opasnosti. Tokom vladavine Maksimijana, igemona Kilikijskog, koji je sprovodio oštar progon hrišćana, Sozont se suočio sa odlučujućim trenutkom.
U obližnjem gradu Pompeopolju, gde su neznabošci obožavali zlatni idol, Sozont je, vođen Božjim duhom, napustio svoje ovce i ušao u hram. Tamo je hrabro srušio ruku zlatnog idola, razdrobio je i podelio siromasima, time ukazavši na besmisao idolopoklonstva i duboku posvećenost veri. Ovaj čin hrabrosti izazvao je veliku uzbunu među neznabošcima, koji su ubrzo počeli da traže krivca.
Da bi zaštitio druge od patnji koje bi mogli trpeti zbog njegovog dela, Sozont je sam otišao pred igemona i priznao svoju veru i delovanje. Njegova patnja nije imala granica: prvo su ga mučili udarcima, zatim obesili na drvo i strugali gvozdenim četkama. Kada su ga skoro potpuno iscrpeli, stavili su ga na oganj, gde je Sveti Sozont, predajući svoju svetu dušu Bogu, postao mučenik oko 304. godine.
Mošti Svetog Sozonta, koje su čudotvorno delovale, postale su predmet poštovanja i pobožnosti, a u čast njegovog mučeništva sagrađen je hram. Danas, dok se prisećamo njegovog hrabrog mučeništva, neka nas njegov primer inspiriše da i mi, u svojim životima, budemo verni Gospodu i hrabro sledimo njegove stope. Sveti mučenik Sozont, moli se za nas i budi svetlost u našim srcima.
Printscreen/Facebook/Hram Rođenja Presvete Bogorodice u Surčinu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Kao rimski vojvoda, još nekršten, predvodio je vojsku uz pomoć Hrista, podneo mučeništvo i ostavio neizbrisiv trag kroz vekove.
Skriveni hrišćanin na carskom dvoru odbio je idolsku hranu i priznao Hrista pred Trajanom – predanje otkriva šta se dogodilo u tamnici kad je izdahnuo.
Ova svetiteljka posvetila je svoj život pomaganju stradalnicima, prkoseći nepravdi, gladi i progonima. Njeno mučeništvo i dela milosrđa ostaju večna inspiracija za sve generacije koje traže snagu u veri i žrtvi.
Ova svetica ustrajala je u svojoj veri čak i kada je bila suočena sa nehumanim mučenjima i smrću. Njena odanost Isusu, kroz neverovatne kušnje, inspiriše i danas, a njena hrabrost postavlja pitanje o našoj snazi da se odupremo iskušenjima.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
