Sveti sveštenomučenik Lukijan je skončao zbog hrišćanstva u teškim mukama, a Prepodobni Jevtimije je, između ostalog, ostao upamćen po osnivanju dva manastira.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Lukijana, sveca koga je po predanju mučiteljima izdao drugi zavidni sveštenik Pankratije, ali Prepodobnog Jevtimija.
Sveti sveštenomučenik Lukijan
SPC
Sveti sveštenomučenik Lukijan
Rođen u Siriji. U mladosti se dosta obrazovao. Bio je znamenit kako po učenosti tako i po podvižništvu. Podelio je imanje siromašnim, a on je živeo veoma skromno. Veliku uslugu je učinio crkvi "time što je prema jevrejskom tekstu ispravio mnoga mesta u Svetom Pismu, koja jeretici shodno svome naopakom učenju behu iskvarili".
Zbog učenosti i duhovnosti bio je rukopoložen za prezvitera u Antiohiji. U vreme Maksimijanovog gonjenja hrišćana, i on se našao na listi onih koje je car želeo da pogubi. Lukijan je zbog toga pobegao iz grada i sakrio se, ali ga je izdao sveštenik Pankratije. U to vreme gonjenje hrišćana je bilo užasno, čak ni deca nisu bila pošteđena.
Lukijan je bio u Nikomidiju izveden pred cara. Usput, uspeo je da prevede u hrišćanstvo 40 vojnika, koji su skončali u velikim mukama. Posle ispitivanja i teških batina, Sveti Lukijan je bačen u tamnicu, gde su nastavili da ga muče glađu.
- On je prezreo glad - piše Zlatousti Jovan o Svetom Lukijanu: - Prezrimo i mi raskoš i uništimo vlast čreva da bi, kada dođe vreme koje od nas zahteva takvog mužestva, budući unapred prigotovljeni pomoću manjih podviga, javili se slavnim u vreme borbe.
Na Bogojavljenje se pričestio u tamnici, i sutradan je umro. Upokojio se 7. januara 311. godine.
Prepodobni Jevtimije
Printscreen/YouTube/Borboz
Prepodobni Jevtimije
Rođen je u Ankiri 824. god. Služio je vojsku, oženio se i imao jednu ćerku, Anastasiju. Podvizavao se strogo i dugo u Olimpijskim manastirima, a potom i na Svetoj Gori. Neko vreme je živeo kao stolpnik blizu Soluna. Tu je osnovao jedan muški i jedan ženski manastir. Upokojio se na ostrvu Sveštenom blizu Svete Gore krajem IX veka. Mošti mu počivaju u Solunu.
Ako roditelji nisu venčani, oni čine prema hrišćanstvu greh, i tada je čak poželjno dete i krstiti jer se samim činom krštenja sa deteta spiraju i grehovi predaka.
Tri znamenite Srpkinje, kneginja Milica, despotica Jefimija i Miličina kćerka Olivera, koja je bila Bajazitova žena, imolile su da se mošti prenesu u Srbiju.
Sveti Teofan naglašava da se bez Božje pomoći teško postiže stvarni uspeh, i to ne samo u duhovnom smislu, već i u svakodnevnom životu. Kada se oslanjamo samo na sopstvene snage, često se suočavamo sa neuspehom. Međutim, kada se povežemo s Gospodom i tražimo Njegovu pomoć, naš trud može doneti plodove. On takođe upozorava na opasnost od spoljašnjeg izgleda dobrih dela koja, bez Božje blagoslova, ne nose pravu vrednost. U suštini, on poziva ljude da prepoznaju značaj duhovne povezanosti s Bogom kako bi njihov trud imao stvarnu težinu i smisao.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Ovaj kalendar, inače, prihvatile su Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Grčka, Kiparska, Rumunska, Albanska, Bugarska pravoslavna crkva i Pravoslavna crkva Ukrajine.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
