Svetoj Varvari su pre pogubljenja odsekli grudi.
SPC danas obeležava Svetu velikomučenicu Varvaru.
Varvarin otac Dioskor bio je znamenit i veoma bogat čovek u Iliopolju Misirskom, ali neznabožac.
Svoju ćerku jedinicu, koja je bila veoma mudra i lepa, zatvori zatvorio je u visoku kulu i okružio je svim ugodnostima. Obezbedio joj je sluškinje, postavio idole za klanjanje, sazidao joj kupatilo s dva prozora.
"Posmatrajući kroz prozor kule zemlju dole i zvezdano nebo gore, Varvari se otvori um blagodaću Božjom, te poznade jedinog istinitog Boga Tvorca, iako nemade nikoga od ljudi za učitelja u tome", piše u žitijama.
Kada je jednom njen otac otišao iz grada, ona je izišla iz kule i, po Božjem Promislu, srela se s nekim hrišćankama, "koje joj javiše istinu vere Hristove".
Sva obuzeta ljubavi prema Isusu Hristu, kada se vratila u kulu naredila je da se na kupatilu napravi i treći prozor kako bi tri prozora bila simbol Svete Trojice.
"Na jednoj steni u kupatilu prstom nacrta krst i krst se udubi u kamen kao gvožđem urezan; iz njene stope na podu kupatila proključa izvor vode, koja docnije mnogima pričini isceljenje od bolesti".
Kada je otac saznao šta mu ćerka radi, surovo ju je istukao, isterao iz kule i pojurio da je ubije.
Tada se jedna stena otvori i sakri Varvaru od oca.
Kada se ponovo javi, otac je odvede načalniku Martijanu, kome je predao ćerku na mučenje.
Nevinu Varvaru su skinuli i tukli, dok joj celo telo ne bi pokriveno krvlju i ranama.
U tamnici joj se javio sam Gospod s anđelima i isceli je. Videvši to, neka žena Julijanija, i sama požele da je muče. I obe su bile jezivo mučene i s porugom po gradu vođene.
Odsekli su im grudi, zbog čega su puno iskrvarile. Najzad su ih izveli na gubilište, gde je Varvaru zaklao njen otac, a vojnici Julijaniju. Toga istog dana udari grom u kuću Dioskorovu i ubi i njega i Martijana.
Sveta Varvara je postradala 306. godine. Mošti joj se nalaze nalaze u Kijevu.
Onisifor i Porfirije su odmah po hapšenju priznali da ispovedaju hrišćanstvo, tvrdeći da je Bog samo jedan, posle čega su bili izloženi jezivim mukama.
Kada je došao za episkopa u Kesariju zatekao je sav grad neznabožački samo sa 17 hrišćana, a kada je odlazio iz ovog života ostavio je sav grad hrišćanski samo sa 17 neznabožaca.
Njemu se sekli deo po deo tela i tako je izdahnuo.
Kada je vavilonski car Navuhodonosor udario na Jerusalim, Avakum se sklonio u zemlju Ismailćansku, odakle se posle opet vratio u Judeju, gde je živeo kao zemljoradnik.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
Nikada više ljudi ne govori o potrebi za mirom, a paradoksalno, nikada više nismo bili okruženi sukobima, ratovima i nasiljem.
Narod se sabrao u molitvi i sećanju, dok vikarni episkop patrijarha Porfirija podseća na Hristov zagrljaj i snagu vere koja nadjačava bol i nepravdu.
Pravoslavlje jasno pokazuje da je unutrašnji mir dar koji se zadobija ne spoljnim okolnostima, već unutrašnjim preobražajem.
Nema ni mesec dana kako je Hram osveštan
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Priča o Marti i Mariji i momentu kada ih je posetio Isus Hrist je dobro poznata svima koji su čitali Bibliju i slušali bogosluženja.
Mnoga iscelenja bolesnika dogodila su se toga dana od moštiju Svetog Stefana.
Praznik iznošenje Časnog krsta dogovorno su ustanovili Grci i Rusi u vreme grčkog cara Manuila i ruskog kneza Andreja, kao spomen istovremene pobede.
Preminuo je rano, imao je svega 33 godine kada se upokojio.
Bili su iz reda 70 apostola.
Narod se sabrao u molitvi i sećanju, dok vikarni episkop patrijarha Porfirija podseća na Hristov zagrljaj i snagu vere koja nadjačava bol i nepravdu.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Otkrijte kako obične namirnice u manastirskoj kuhinji po starom receptu postaju čudesno jelo koje greje i telo i dušu u dane posta.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
