Vaskrs simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i dobra nad zlom, nudeći vernicima nadu u večni život i spasenje.
Više od dve milijarde pravoslavnih i katoličkih hrišćana širom sveta danas slavi Vaskrs koji ove godine pada na isti dan i po Julijanskom i po Gregorijanskom kalendaru.
Trećeg dana od kada je raspet, Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, pobedio je smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život.
Isus Hristos je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedjelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedjelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Ovaj praznik spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, ali nikad ne pre.
Vaskrs simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i dobra nad zlom, nudeći vernicima nadu u večni život i spasenje.
Posle Hristovog stradanja, raspeća i smrti, u petak na Golgoti kraj Jerusalima, njegovo telo skinuto je s Krsta i položeno u grob. Nadgrobni kamen bio je zapečaćen, a spolja je postavljena straža. Svoju troipogodišnju propoved na zemlji Hristos je ponovio i dušama praroditelja i pravednika Staroga zaveta, za tri dana koliko je proveo u Adu, do Vaskrsenja.
Silu Hristovog Božanstva Ad nije mogao zadržati, adska vrata su popucala i Spasitelj je pošao u realnost carstva Božjega, tamo uvodeći ljude. U nedelju, pre zore, Hristos je vaskrsao iz mrtvih. Kad su žene mironosice, među kojima je bila i Marija Magdalena, došle do groba u nameri da Hristovo telo namažu mirisnim uljima, anđeo Gospodnji - koji je u našem narodu poznat pod nazivom Beli anđeo - sleteo je s neba i seo na grob.
Kako je zapisano u Jevanđelju, "lice njegovo blistaše kao munja, a odelo njegovo beše belo kao sneg". Kad ga videše, čuvari se silno uplašiše i razbežaše, a anđeo blagovesti mironosicama:
"Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao... Idite i brže kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih"...
I dok su žene hitale da apostolima jave radosnu vest, napolju ih srete Isus i reče im: "Zdravo".
A one, pristupivši, uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. Tada im Hristos reče: "Ne bojte se. Idite javite braći mojoj i neka idu u Galileju i tamo će me videti".
Na vest od mironosica, apostoli Petar i Jovan odmah su došli na Golgotu i, videvši prazan grob, uveriše se u Hristovo vaskrsenje.
U nedelju veče, u sobi gde su se okupili apostoli Hristovi, Spasitelj uđe kroz zatvorena vrata i reče im: "Mir vam". Ugledavši živog Hrista, apostoli se silno obradovaše. Hrist im pokaza ruke i noge i rebro koje je bilo kopljem probodeno. Da bi ih potpuno uverio u stvarnost Vaskrsenja, Isus im zatraži nešto za jelo, a oni im dadoše ribe i meda. Tek tada, apostolima potpuno bejahu jasna sve drevna proročanstva o Hristu stradalniku, koji je kao jagnje Božje prineo sebe na žrtvu, a svojim čudotvornim vaskrsenjem otvorio ljudima put u večni život.
U cijelom hrišćanskom svetu ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima, koja su simbol obnavljanja prirode i života. Kao što badnjak, goreći na ognjištu, daje posebnu čar Božićnoj noći, tako i Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji su darovani.
Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri važna događaja - sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i izdaja sina Božijeg. Nema i skamenjena od bola, gledala je Bogorodica beživotno telo svoga sina i Boga Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa. Velika subota je jedina subota u godini kada se posti na vodi.
Printscreen
Kad pred njima pojede hranu, Hristos im reče: "Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio sa vama, da sve treba da se izvrši kao što je za mene napisano".
Praznici i sveci
07:00 | 17.04.2025
DAN KAD SE JUDA ODREKAO HRISTA, A POTOM SE I UBIO: Danas je crno slovo, obeležavamo VELIKI ČETVRTAK
Praznici i sveci
07:00 | 18.04.2025
"OČE, OPROSTI IM, NE ZNAJU ŠTA RADE"! Obeležavamo Veliki petak, dan stradanja Isusa Hristosa!
Duhovna riznica
09:00 | 18.04.2025
PRAVILA I OBIČAJI ZA VELIKI PETAK: Sveštenik objasnio kako se ovaj praznik obeležava prema crkvenim kanonima, a evo i da li bi trebalo danas jesti!
Praznici i sveci
07:00 | 19.04.2025
DANAS JE VELIKA SUBOTA, DRUGI DAN HRIŠĆANSKE ŽALOSTI: Obeležavamo uspomena na sahranu Isusa Hrista
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
Vaskrs simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i dobra nad zlom, nudeći vernicima nadu u večni život i spasenje.
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
Otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, pojašnjava kako se čestita najveći hrišćanski praznik.
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Razlika je i u vaskršnjoj trpezi.
Kaže da i svešteničke porodice ovaj praznik provode kao i sve, uz jednu razliku.
Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
Velika subota je jedina subota u godini kada se posti na vodi.
Evtihije je u progonstvu proveo 12 godina i osam meseci, i pokazao se kao veliki čudotvorac, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem.
Kako vernici širom pravoslavnog sveta doživljavaju iznošenje plaštanice i pripremaju se za trenutak vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista.
Plaštanica se iznosi, inače, u toku pojanja stihovnjih stihira na večernjem bogosluženju Velikog Petka i polaže se uvek zajedno sa Jevanđeljem na sredinu hrama na poseban sto.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
