Vaskrs simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i dobra nad zlom, nudeći vernicima nadu u večni život i spasenje.
Više od dve milijarde pravoslavnih i katoličkih hrišćana širom sveta danas slavi Vaskrs koji ove godine pada na isti dan i po Julijanskom i po Gregorijanskom kalendaru.
Trećeg dana od kada je raspet, Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, pobedio je smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život.
Isus Hristos je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedjelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedjelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Ovaj praznik spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, ali nikad ne pre.
Vaskrs simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i dobra nad zlom, nudeći vernicima nadu u večni život i spasenje.
Posle Hristovog stradanja, raspeća i smrti, u petak na Golgoti kraj Jerusalima, njegovo telo skinuto je s Krsta i položeno u grob. Nadgrobni kamen bio je zapečaćen, a spolja je postavljena straža. Svoju troipogodišnju propoved na zemlji Hristos je ponovio i dušama praroditelja i pravednika Staroga zaveta, za tri dana koliko je proveo u Adu, do Vaskrsenja.
Silu Hristovog Božanstva Ad nije mogao zadržati, adska vrata su popucala i Spasitelj je pošao u realnost carstva Božjega, tamo uvodeći ljude. U nedelju, pre zore, Hristos je vaskrsao iz mrtvih. Kad su žene mironosice, među kojima je bila i Marija Magdalena, došle do groba u nameri da Hristovo telo namažu mirisnim uljima, anđeo Gospodnji - koji je u našem narodu poznat pod nazivom Beli anđeo - sleteo je s neba i seo na grob.
Kako je zapisano u Jevanđelju, "lice njegovo blistaše kao munja, a odelo njegovo beše belo kao sneg". Kad ga videše, čuvari se silno uplašiše i razbežaše, a anđeo blagovesti mironosicama:
"Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao... Idite i brže kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih"...
I dok su žene hitale da apostolima jave radosnu vest, napolju ih srete Isus i reče im: "Zdravo".
A one, pristupivši, uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. Tada im Hristos reče: "Ne bojte se. Idite javite braći mojoj i neka idu u Galileju i tamo će me videti".
Na vest od mironosica, apostoli Petar i Jovan odmah su došli na Golgotu i, videvši prazan grob, uveriše se u Hristovo vaskrsenje.
U nedelju veče, u sobi gde su se okupili apostoli Hristovi, Spasitelj uđe kroz zatvorena vrata i reče im: "Mir vam". Ugledavši živog Hrista, apostoli se silno obradovaše. Hrist im pokaza ruke i noge i rebro koje je bilo kopljem probodeno. Da bi ih potpuno uverio u stvarnost Vaskrsenja, Isus im zatraži nešto za jelo, a oni im dadoše ribe i meda. Tek tada, apostolima potpuno bejahu jasna sve drevna proročanstva o Hristu stradalniku, koji je kao jagnje Božje prineo sebe na žrtvu, a svojim čudotvornim vaskrsenjem otvorio ljudima put u večni život.
U cijelom hrišćanskom svetu ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima, koja su simbol obnavljanja prirode i života. Kao što badnjak, goreći na ognjištu, daje posebnu čar Božićnoj noći, tako i Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji su darovani.
Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri važna događaja - sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i izdaja sina Božijeg. Nema i skamenjena od bola, gledala je Bogorodica beživotno telo svoga sina i Boga Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa. Velika subota je jedina subota u godini kada se posti na vodi.
Printscreen
Kad pred njima pojede hranu, Hristos im reče: "Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio sa vama, da sve treba da se izvrši kao što je za mene napisano".
Praznici i sveci
07:00 | 17.04.2025
DAN KAD SE JUDA ODREKAO HRISTA, A POTOM SE I UBIO: Danas je crno slovo, obeležavamo VELIKI ČETVRTAK
Praznici i sveci
07:00 | 18.04.2025
"OČE, OPROSTI IM, NE ZNAJU ŠTA RADE"! Obeležavamo Veliki petak, dan stradanja Isusa Hristosa!
Duhovna riznica
09:00 | 18.04.2025
PRAVILA I OBIČAJI ZA VELIKI PETAK: Sveštenik objasnio kako se ovaj praznik obeležava prema crkvenim kanonima, a evo i da li bi trebalo danas jesti!
Praznici i sveci
07:00 | 19.04.2025
DANAS JE VELIKA SUBOTA, DRUGI DAN HRIŠĆANSKE ŽALOSTI: Obeležavamo uspomena na sahranu Isusa Hrista
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iz Eparhije poručuju da SPC nije izgubila spor sa Džufkom, da on nije pripadnik nijedne kanonske Pravoslavne crkve i upozoravaju na posledice njegovih izjava po bezbednost vernika i svetinja.
Sa blagoslovom patrijarha Porfirija, episkop Ilarion služio je parastos stradalim Srbima, dok su porodice, vernici i predstavnici udruženja odali počast žrtvama progona i stradanja.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Službe su iste kao i prethodna dva dana.
Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Tomu Maleina po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Ilija. Katolička crkva obeležava Svetog proroka Iliju, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veruje se da su molitve ovog svetitelja donele brojna isceljenja, a da su se čudesa nastavila i posle njegovog upokojenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
U besedi za ponedeljak 8. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva vernike da traže ono što ne prolazi i što čoveka priprema za Carstvo Božje.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Kratka rečenica kojom muslimani počinju mnoge svakodnevne aktivnosti nosi duboko duhovno značenje i podseća vernike na Božju milost, pomoć i blagoslov.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
