Pošto je uspeo da mnoge obrati veri Hristovoj, namučen je i najzad na krstu raspet.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećen Svetom apostolu Simonu Zilotu.
Simon Zilot ili Simon Kananit je bio jedan od dvanaest velikih apostola.
Rodom je iz Kane Galilejske. Na svadbu mu je došao Isus Hristos sa Majkom i sa učenicima.
Kako u Bibliji piše, kada je nestalo vina, Isus je pretvorio vodu u vino. Videći ovo čudo, mladoženja Simon je ostavio kuću, i roditelje i nevestu, pa je pošao za Hristom.
Zilot ili Kananit znači revnitelj, a revniteljem Simon je nazvan zbog svoje velike revnosti prema Hristu i njegovom Jevanđelju. Po prijemu Svetoga Duha, Simon je otišao da propoveda Jevanđelje u Mavritaniji u Africi.
Pošto je uspeo da mnoge obrati veri Hristovoj, namučen je i najzad na krstu raspet.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 10. maja po crkvenom, a 23. maja po gregorijanskom kalendaru.
Sveti slavni i svehvalni Apostole Hristov Simone, koji si se udostojio da u dom svoj u Kani Galilejskoj Gospoda našeg Isusa Hrista i Prečistu Mater Njegovu Vladičicu našu Bogorodicu primiš i da na svadbi svojoj preslavnog čuda Hristovog pretvaranja vode u vino očevidac budeš!
Molimo te s verom i ljubavlju: umoli Hrista Gospoda da pretvori duše naše iz greholjubivih u bogoljubive; ogradi nas i sačuvaj molitvama tvojim od iskušenja đavolskih i padova grehovnih, i izmoli nam pomoć sviše u vreme uninija i nemoći naše; da se ne spotaknemo o kamen sablazni, nego da idemo pravo spasonosnim putem zapovesti Hristovih, da tako stignemo u blažene obitelji rajske, u kojima ti sada živiš radujući se.
O, Apostole Spasov! Nemoj postideti nas koji se u tebe čvrsto nadamo, nego nam budi pomoćnik i pokrovitelj u čitavom životu našem i pomozi nam da blagočestivo i bogougodno skončamo ovaj privremeni život, da dobar i miran hrišćanski kraj zadobijemo i da se dobrog odgovora na Strašnom Sudu Hristovom udostojimo; da izbegavši mitarstva vazdušna i izbavivši se od ropstva ljutog kneza ovoga sveta, nasledimo Carstvo Nebesko i proslavimo veličanstveno ime Oca i Sina i Svetoga Duha, u sve vekove. Amin.
Božja ruka je uvek pružena, spremna da nas podigne, uteši i vodi, ali da bismo tu pomoć istinski osetili, potrebno je da mu se obratimo iskreno i sa verom.
Pravoslavlje uči da svaki čovek pri rođenju dobija svog anđela čuvara.
Sveti Oci su učili da bez smirenja nema spasenja.
Svetitelj se javio u snu jednom svešteniku u Bariju i rekao mu da se mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pravoslavni grad.
Pošto je uspeo da mnoge obrati veri Hristovoj, namučen je i najzad na krstu raspet.
Manastir Poganovo su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, i ti prikazi se ubrajaju među najviša slikarska ostvarenja toga doba na Balkanu.
U tišini podviga i molitve, iguman manastira Rukumija govori o biblijskom proroštvu – kraju jedne civilizacije, kao i dolasku antihrista i ruskom caru koji će biti utočište verujućih.
Od proročice Ane do Samarjanke – jevanđelski zapisi otkrivaju neobičnu bliskost Gospoda sa ženama različitog porekla i životne prošlosti, koje su verom, poniznošću i smelošću zadobile večnu bliskost s Njim.
Pesnik, general, naučnik i reformator – Jovan Dragašević je stvorio stih koji je prerastao u narodnu zapovest, ali njegovo ime danas retko ko zna. Njegova životna priča otkriva koliko snage može da nosi reč kada iza nje stoje znanje, vera i ljubav prema otadžbini.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Pravoslavlje uči da iskušenja ne treba doživljavati kao kaznu, već kao priliku za rast.
Prema predanju, Sveti Jovan Bogoslov, jedan od najbližih Hristovih učenika i autor Jevanđelja po Jovanu, nije doživeo telesnu smrt u klasičnom smislu.
Sve što dolazi iz Božje ruke dolazi iz ljubavi.
Svi oni koji su sumnjali u Sina Božjeg u velikom strahu i divljenju su posmatrali to nebesko znamenje, koje je sijalo neopisivom svetlošću, jačom od sunčeve.
Svetitelj se javio u snu jednom svešteniku u Bariju i rekao mu da se mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pravoslavni grad.
Prema predanju, Sveti Jovan Bogoslov, jedan od najbližih Hristovih učenika i autor Jevanđelja po Jovanu, nije doživeo telesnu smrt u klasičnom smislu.
Svi oni koji su sumnjali u Sina Božjeg u velikom strahu i divljenju su posmatrali to nebesko znamenje, koje je sijalo neopisivom svetlošću, jačom od sunčeve.
Prenos moštiju Svetog Save iz Trnove, gde je bio sahranjen, u Manastir Mileševu, dogodio se za vreme vladavine kralja Vladislava 1237. godine, 19. maja po novom, a 6. maja po starom kalendaru.
Manastir Poganovo su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, i ti prikazi se ubrajaju među najviša slikarska ostvarenja toga doba na Balkanu.
U tišini podviga i molitve, iguman manastira Rukumija govori o biblijskom proroštvu – kraju jedne civilizacije, kao i dolasku antihrista i ruskom caru koji će biti utočište verujućih.
Pesnik, general, naučnik i reformator – Jovan Dragašević je stvorio stih koji je prerastao u narodnu zapovest, ali njegovo ime danas retko ko zna. Njegova životna priča otkriva koliko snage može da nosi reč kada iza nje stoje znanje, vera i ljubav prema otadžbini.
Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Posebno mesto u tome zauzimaju određeni psalmi, koji, kada se čitaju sa verom i smirenjem, donose duševni mir, radost i blagodat.
Zašto se naši savremenici tako lako „pecaju“ na banalnu ezoteriku koju predstavlja i Fatimino oko?
Nastale iz kulinarske greške u kuhinji cara Franje Josifa, ove palačinke danas se prave po starinskom receptu, zapisanom rukom jedne bake.
