Pred ovim ugodnikom Božjim demoni su bežali, a bolest i smrt gubile moć – otkrivamo kako je krotkošću i smernošću zadobio silu veću od svakog čuda.
Srpska pravoslavna crkva 19. juna proslavlja Prepodobnog Sisoja Velikog, jednog od najvoljenijih podvižnika drevnog hrišćanskog sveta, koji je svojim životom pokazao kako se do najviših visina duhovnosti dolazi kroz krotost i smernost.
Učenik Svetog Antonija i pustinjački život
Rođen u Misiru, Sisoje je bio učenik Svetog Antonija Velikog, začetnika pustinjačkog života. Posle smrti svog učitelja, nastanio se na planini Antonijevoj, gde je šezdeset godina proveo u najstrožem podvigu, postu i molitvi. Tamo je, kako predanje govori, toliko ukrotio sebe da je postao krotak i nezlobiv kao jagnje. Baš zbog te krotosti, Bog ga je obdario tolikom blagodaću da je mogao isceljivati bolesnike, izgoniti nečiste duhove, pa čak i mrtve vaskrsavati.
Mudre pouke svetitelja
Njegova mudrost i jednostavnost ostali su upamćeni kroz brojne pouke. Kada su ga pitali kako dostići smernost, odgovarao je:
– Kada se neko izvežba da priznaje svakoga čoveka boljim od sebe, time zadobija smernost.
Predavanje Božijoj volji
Za njega nije bilo važnije stvari od predavanja Božijoj volji. Učio je monahe:
– Ma kako iskušenje da se dogodi čoveku, treba da prizna da je to zbog greha njegovih. A ako li se što dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božjem.
Čistota uma važnija od mudrih izreka
Jednom je monah Amon žalio Sisoju kako ne može da upamti mudre izreke da bi ih ponovio drugima. Svetitelj mu je odgovorio rečima koje i danas leče nemirne duše:
– To nije nužno. Nužno je zadobiti čistotu uma i govoriti iz te čistote, polažući nadu na Boga.
Upokojenje Prepodobnog Sisoja Velikog
Pred smrt, lice Svetog Sisoja zasijalo je kao sunce, a monasi koji su stajali oko njega divili su se tom prizoru. Kada je ispustio svoju svetu dušu, cela odaja ispunila se neizrecivim blagouhanjem, kao potvrda života u Bogu kojem je posvetio sve svoje misli, suze i dah.
Prepodobni Sisoje Veliki upokojio se 429. godine u dubokoj starosti, ostavivši iza sebe primer svetlosti u tami sveta, primer koji i danas pokazuje put onima koji traže mir u Bogu i smisao u životu.
Sveti Vartolomej je bio jedan od 12 Isusovih apostola, a Sveti Varnava jedan od Sedamdesetorice.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za sedmi mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Za vreme Nerona, kada je krenulo gonjenje hrišćana i kada je apostol Pavle posečen, posečena su i ova tri apostola.
Sve tri zamke, kako je navedeno, se ujedinjuju i imaju samo jedan cilj - da nas bace u očaj.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveštenik objašnjava zašto ovaj čuvar praznika, posta i porodičnog reda ima mesto koje nijedna aplikacija ne može da zameni.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agapija po starom i Prepodobnog mučenika Evstratija Pečerskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Prisku, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika
Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Za vreme Nerona, kada je krenulo gonjenje hrišćana i kada je apostol Pavle posečen, posečena su i ova tri apostola.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Simeona, episkopa persijskog, po starom i Svetog mučenika Terentija i druge s njim po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Ozane Kotorske i Blaženog Jakova Zadranina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
