Pred ovim ugodnikom Božjim demoni su bežali, a bolest i smrt gubile moć – otkrivamo kako je krotkošću i smernošću zadobio silu veću od svakog čuda.
Srpska pravoslavna crkva 19. juna proslavlja Prepodobnog Sisoja Velikog, jednog od najvoljenijih podvižnika drevnog hrišćanskog sveta, koji je svojim životom pokazao kako se do najviših visina duhovnosti dolazi kroz krotost i smernost.
Učenik Svetog Antonija i pustinjački život
Rođen u Misiru, Sisoje je bio učenik Svetog Antonija Velikog, začetnika pustinjačkog života. Posle smrti svog učitelja, nastanio se na planini Antonijevoj, gde je šezdeset godina proveo u najstrožem podvigu, postu i molitvi. Tamo je, kako predanje govori, toliko ukrotio sebe da je postao krotak i nezlobiv kao jagnje. Baš zbog te krotosti, Bog ga je obdario tolikom blagodaću da je mogao isceljivati bolesnike, izgoniti nečiste duhove, pa čak i mrtve vaskrsavati.
Mudre pouke svetitelja
Njegova mudrost i jednostavnost ostali su upamćeni kroz brojne pouke. Kada su ga pitali kako dostići smernost, odgovarao je:
– Kada se neko izvežba da priznaje svakoga čoveka boljim od sebe, time zadobija smernost.
Predavanje Božijoj volji
Za njega nije bilo važnije stvari od predavanja Božijoj volji. Učio je monahe:
– Ma kako iskušenje da se dogodi čoveku, treba da prizna da je to zbog greha njegovih. A ako li se što dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božjem.
Čistota uma važnija od mudrih izreka
Jednom je monah Amon žalio Sisoju kako ne može da upamti mudre izreke da bi ih ponovio drugima. Svetitelj mu je odgovorio rečima koje i danas leče nemirne duše:
– To nije nužno. Nužno je zadobiti čistotu uma i govoriti iz te čistote, polažući nadu na Boga.
Upokojenje Prepodobnog Sisoja Velikog
Pred smrt, lice Svetog Sisoja zasijalo je kao sunce, a monasi koji su stajali oko njega divili su se tom prizoru. Kada je ispustio svoju svetu dušu, cela odaja ispunila se neizrecivim blagouhanjem, kao potvrda života u Bogu kojem je posvetio sve svoje misli, suze i dah.
Prepodobni Sisoje Veliki upokojio se 429. godine u dubokoj starosti, ostavivši iza sebe primer svetlosti u tami sveta, primer koji i danas pokazuje put onima koji traže mir u Bogu i smisao u životu.
Sveti Vartolomej je bio jedan od 12 Isusovih apostola, a Sveti Varnava jedan od Sedamdesetorice.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za sedmi mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima.
Pokraj hrama koji je sazidao, podigao je visok stolp (stub), popeo se na njega i proveo na njemu, u postu i molitvi, pune 53 godine.
O postu pred pričešće napominjao je da se mora voditi računa o detetovoj zrelosti.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Tradicionalni običaji i molitve posvećene ovom svetitelju otkrivaju duboku snagu vere i nade u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Pokraj hrama koji je sazidao, podigao je visok stolp (stub), popeo se na njega i proveo na njemu, u postu i molitvi, pune 53 godine.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
