Pred ovim ugodnikom Božjim demoni su bežali, a bolest i smrt gubile moć – otkrivamo kako je krotkošću i smernošću zadobio silu veću od svakog čuda.
Srpska pravoslavna crkva 19. juna proslavlja Prepodobnog Sisoja Velikog, jednog od najvoljenijih podvižnika drevnog hrišćanskog sveta, koji je svojim životom pokazao kako se do najviših visina duhovnosti dolazi kroz krotost i smernost.
Učenik Svetog Antonija i pustinjački život
Rođen u Misiru, Sisoje je bio učenik Svetog Antonija Velikog, začetnika pustinjačkog života. Posle smrti svog učitelja, nastanio se na planini Antonijevoj, gde je šezdeset godina proveo u najstrožem podvigu, postu i molitvi. Tamo je, kako predanje govori, toliko ukrotio sebe da je postao krotak i nezlobiv kao jagnje. Baš zbog te krotosti, Bog ga je obdario tolikom blagodaću da je mogao isceljivati bolesnike, izgoniti nečiste duhove, pa čak i mrtve vaskrsavati.
Mudre pouke svetitelja
Njegova mudrost i jednostavnost ostali su upamćeni kroz brojne pouke. Kada su ga pitali kako dostići smernost, odgovarao je:
– Kada se neko izvežba da priznaje svakoga čoveka boljim od sebe, time zadobija smernost.
Predavanje Božijoj volji
Za njega nije bilo važnije stvari od predavanja Božijoj volji. Učio je monahe:
– Ma kako iskušenje da se dogodi čoveku, treba da prizna da je to zbog greha njegovih. A ako li se što dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božjem.
Čistota uma važnija od mudrih izreka
Jednom je monah Amon žalio Sisoju kako ne može da upamti mudre izreke da bi ih ponovio drugima. Svetitelj mu je odgovorio rečima koje i danas leče nemirne duše:
– To nije nužno. Nužno je zadobiti čistotu uma i govoriti iz te čistote, polažući nadu na Boga.
Upokojenje Prepodobnog Sisoja Velikog
Pred smrt, lice Svetog Sisoja zasijalo je kao sunce, a monasi koji su stajali oko njega divili su se tom prizoru. Kada je ispustio svoju svetu dušu, cela odaja ispunila se neizrecivim blagouhanjem, kao potvrda života u Bogu kojem je posvetio sve svoje misli, suze i dah.
Prepodobni Sisoje Veliki upokojio se 429. godine u dubokoj starosti, ostavivši iza sebe primer svetlosti u tami sveta, primer koji i danas pokazuje put onima koji traže mir u Bogu i smisao u životu.
Sveti Vartolomej je bio jedan od 12 Isusovih apostola, a Sveti Varnava jedan od Sedamdesetorice.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za sedmi mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
Poučna priča iz "Gerontikona" otkriva zašto je veliki podvižnik smatrao da mu je njegov skromni učenik dovoljan i kako ova drevna mudrost može promeniti naše odnose s bližnjima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Tradicionalni običaji i molitve posvećene ovom svetitelju otkrivaju duboku snagu vere i nade u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Pravoslavci slave Svetog mučenika Grigorija Niskog po starom kalendaru i Svetog Dionisija Olimpskog po novom. Katolici se sećaju Svete Emerencijane, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik
Osam godina je proveo u izgnanstvu, trpeljivo noseći sve bede i sva poniženja.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
