Postoje razni običaji i verovanja u vezi sa ovim praznikom i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar.
Pet stotina rudara najstarijeg rudnika u Boru obeležilo je slavu rudarskog zanata velikomučenika Svetog Prokopija, u hramu Svetog Đorđa.
Rudari su hleb, vino i ikonu Svetog Prokopija iz “Jame” izvezli u vagonetu punom rude bakra.
U prisustvu sveštenika i generalnog direktora Ću Guodžua prerezan je slavski kolač i obavljen obred kod spomenika logorašima Borskog rudnika u krugu “Jame”, palim borcima i žrtvama fašističkog terora u Drugom svetskom ratu, saopštio je Ziđin Koper.
Slavski kolač je presekao protonamesnik Darjan Komnenović, a dosadašnji kolačar i rudarski nadzornik Milvoje Janošević predao je ovu “dužnost” kolegi rudaru Nemanji Radoičiću. Protonamesnik borske crkve Sveti Đorđe istakao je da su na leđima rudara temelji grada.
- Da nema vas, ne bi bilo ni rudnika ni nas. Ničega ne bi bilo. Vi čvrsto držite ovaj grad i temelj ste svima nama, od deteta do starog čoveka. Neka vas Gospod Bog čuva i neka vam podari svako dobro, a Sveti Prokopije neka vas štiti u sve dane života vašega - rekao je on.
Svetog Prokopija rudari smatraju svojim patronom, a slave ga i kamenoresci i bunardžije. Postoje razni običaji i verovanja u vezi sa ovim praznikom i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar.
Ipak, na taj dan odlažu se svi teški i važni poslovi. U pojedinim delovima Srbije se ovaj dan posebno praznuje radi zdravlja dece, dok se u nekim zabranjuje kupanje, izbegavaju se svađe, psovanje i kopanje. Smatra se i da je taj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Priča o mladiću iz Jerusalima koji je svojim životom pokazao da istinska snaga dolazi iz ljubavi prema Hristu, čak i pred najtežim iskušenjima i mučeništvom.
Od molitvi do litija i narodnih rituala – šta nas Sveti Prokopije uči o pravoj veri i opasnostima sujeverja
Na dan Svetog velikomučenika Prokopija, 21. jula, vernici mu se obraćaju za zdravlje, mir u domu, sreću porodice i hrabrost pred iskušenjima, verujući da molitve pred njegovom ikonom donose utehu i snagu u svakodnevnom životu.
U Domu kulture je održana svečana akademija posvećena nebeskom zaštitniku Prokuplja, Svetom velikomučeniku Prokopiju.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
