EVO ZAŠTO SVETOG JOVANA KRSTITELJA SLAVIMO 7 PUTA GODIŠNJE: Svetitelj sa najviše praznika u crkvenom kalendaru

Sveti Jovan, veliki prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji, jedan je od najpoštovanijih svetitelja u Pravoslavnoj crkvi i ličnost koja je imala presudnu ulogu u jevanđelskim događajima. On je ujedno i svetitelj koji se u crkvenom kalendaru proslavlja najviše puta - više nego ijedan drugi, čak sedam puta u toku godine, što samo po sebi svedoči o izuzetnom mestu koje zauzima u životu Crkve. Nije zato slučajno što se sa njegovim imenom u crkvenom kalendaru vezuje više prazničnih dana, koji osvetljavaju glavne trenutke njegovog života, smisao njegovog služenja, ali i istoriju njegovog poštovanja nakon njegove zemaljske smrti.

Printscreen

 

Svaki od ovih datuma vezan je za poseban događaj iz života Svetog Jovana Krstitelja ili za istoriju poštovanja njegove svetinje.

Prvo čudo dogodilo se još pre njegovog rođenja

6. oktobar - Začeće Svetog Jovana Preteče

7. jul - Rođenje Svetog Jovana Preteče

Sa rođenjem Svetog Jovana Krstitelja vezano je prvo čudo u njegovom životu.

Njegovi roditelji, sveštenik Zaharija i njegova žena Jelisaveta, bili su već u poodmaklim godinama, a njihov dugogodišnji brak ostao je bez dece. U ono vreme na takve porodice gledalo se sa neodobravanjem, jer se smatralo da je bezdetnost kazna za neki veliki greh. Zaharija i Jelisaveta već su se bili pomirili sa takvim položajem, kada se dogodilo čudo.

Jevanđelje nam kazuje kako je Zaharija jednom služio u Jerusalimskom hramu. Po starozavetnom običaju, u jednom trenutku ostao je sam u svetinji, i tada mu se javio Arhangel Gavrilo, koji mu je navestio skoro rođenje sina:

„Mnogi će se obradovati rođenju njegovu; jer će biti velik pred Gospodom; i vina i sikera neće piti, i ispuniće se Duha Svetoga još od utrobe matere svoje“ (Lk 1, 14-15).

Zaharija nije poverovao da on i Jelisaveta mogu još dobiti dete, i zbog toga je bio kažnjen privremenom nemuštošću, koja je prestala tek nakon rođenja sina - Jovana.

Krštenje Hristovo i početak propovedi pokajanja

Foto: Pexels

 

20. januar - Sabor Svetog Jovana Preteče

Sav život Svetog Jovana Krstitelja bio je primer njegovim savremenicima, ali jedan događaj zauzima posebno mesto: Krštenje Gospoda Isusa Hrista u reci Jordan. Zbog toga se praznik u čast Svetog Jovana proslavlja dan posle Bogojavljenja.

Poznato je da se Jovan još u mladosti povukao u pustinju, gde je živeo u strogom postu, nosio najjednostavniju odeću i odricao se svake udobnosti. Ipak, on nije zahtevao isto od svih drugih. Onima koji su dolazili da slušaju njegovu propoved, pre svega je govorio o potrebi moralnog očišćenja i pokajanja. Za razliku od tadašnjih verskih skupina, Jovan nije delio ljude na „izabrane pravednike“ i „osuđene grešnike“. Naprotiv, podsećao je da se svaki greh može oprostiti ako se čovek iskreno pokaje.

U reci Jordan on je vršio poseban obred očišćenja, koji danas nazivamo Jovanovim krštenjem, i po kome je i dobio ime Krstitelj. Slični obredi postojali su i u Starom zavetu, ali Jovan je propovedao dublje očišćenje — ne samo od spoljašnjih prestupa, već i od rđavih misli i grešnih dela koja prljaju dušu.

Naziva se i Preteča, jer je suština njegovog služenja bila propoved o skorom dolasku Mesije, Pomazanika Božjeg. I tako, jednom prilikom, dok je krštavao u Jordanu, među ljudima je ugledao Isusa iz Nazareta.

Prepoznavši Spasitelja, Jovan je rekao: „Ti treba mene da krstiš, a Ti li dolaziš k meni?“ Ali mu je Hristos odgovorio: „Tako nam treba ispuniti svaku pravdu“, i primi krštenje od Jovana.

11. septembar - Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče

Sveti Jovan je bez straha izobličavao javne grehe. Nije se ustručavao da ukori ni galilejskog vladara Iroda Antipu, koji je uzeo ženu svoga brata, Irodijadu. Zbog toga je Jovan bačen u tamnicu.

Irod se isprva plašio da ga pogubi: narod je voleo Jovana, a i sam vladar je osećao da bi ubistvo pravednika bilo veliki greh. Ali Irodijada je želela da ga se zauvek reši.

Na jednom velikom slavlju, ples njene kćeri Salome toliko se dopao Irodu da joj je pred svima obećao dati šta god zatraži. Po nagovoru majke, Saloma je zatražila glavu Svetog Jovana Krstitelja. Ne želeći da pogazi svoju reč, Irod je naredio da svetitelju odrube glavu.

SPC

 

8. mart / 9. mart - Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Preteče (dva praznika slave se istog datuma)

Po predanju, Irod je dao Jovanovu glavu Irodijadi, a njegovo telo je sahranjeno bez glave. Glava je čuvana kao sramni „trofej“, ali jedna pobožna žena nije mogla da podnese takvo skrnavljenje, te ju je tajno uzela i sahranila.

Posle mnogo godina sveta glava je pronađena i na tom mestu je podignut hram. Međutim, u vreme gonjenja hrišćana svetinja je ponovo bila izgubljena. Tek nakon što je car Konstantin Veliki dao slobodu hrišćanima, glava je ponovo pronađena. Ova dva događaja nazivaju se Prvim i Drugim obretenjem glave Svetog Jovana Preteče.

7. jun - Treće obretenje glave Svetog Jovana Preteče

Neko vreme svetinja se nalazila u Carigradu, ali je potom, verovatno u nemirima V veka, ponovo izgubljena. Po predanju, glava Svetog Jovana Krstitelja pronađena je tek u X veku. Taj događaj Crkva proslavlja kao Treće obretenje glave Svetog Jovana Preteče. O mestu gde se danas čuva ova velika svetinja postoje različita predanja.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara