Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Sveti Jovan, veliki prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji, jedan je od najpoštovanijih svetitelja u Pravoslavnoj crkvi i ličnost koja je imala presudnu ulogu u jevanđelskim događajima. On je ujedno i svetitelj koji se u crkvenom kalendaru proslavlja najviše puta - više nego ijedan drugi, čak sedam puta u toku godine, što samo po sebi svedoči o izuzetnom mestu koje zauzima u životu Crkve. Nije zato slučajno što se sa njegovim imenom u crkvenom kalendaru vezuje više prazničnih dana, koji osvetljavaju glavne trenutke njegovog života, smisao njegovog služenja, ali i istoriju njegovog poštovanja nakon njegove zemaljske smrti.
Printscreen
Sveti Jovan Krstitelj
Crkva tokom godine sedam puta proslavlja spomen Svetog Jovana Preteče i Krstitelja:
20. januar (7. januar po starom kalendaru)
8. mart u prestupnoj godini / 9. mart u neprestupnoj godini (24. februar po starom kalendaru) - dva praznika koja se slave istog dana
7. jun (25. maj po starom kalendaru)
7. jul (24. jun po starom kalendaru)
11. septembar (29. avgust po starom kalendaru)
6. oktobar (23. septembar po starom kalendaru)
Svaki od ovih datuma vezan je za poseban događaj iz života Svetog Jovana Krstitelja ili za istoriju poštovanja njegove svetinje.
Njegovi roditelji, sveštenik Zaharija i njegova žena Jelisaveta, bili su već u poodmaklim godinama, a njihov dugogodišnji brak ostao je bez dece. U ono vreme na takve porodice gledalo se sa neodobravanjem, jer se smatralo da je bezdetnost kazna za neki veliki greh. Zaharija i Jelisaveta već su se bili pomirili sa takvim položajem, kada se dogodilo čudo.
Jevanđelje nam kazuje kako je Zaharija jednom služio u Jerusalimskom hramu. Po starozavetnom običaju, u jednom trenutku ostao je sam u svetinji, i tada mu se javio Arhangel Gavrilo, koji mu je navestio skoro rođenje sina:
„Mnogi će se obradovati rođenju njegovu; jer će biti velik pred Gospodom; i vina i sikera neće piti, i ispuniće se Duha Svetoga još od utrobe matere svoje“ (Lk 1, 14-15).
Zaharija nije poverovao da on i Jelisaveta mogu još dobiti dete, i zbog toga je bio kažnjen privremenom nemuštošću, koja je prestala tek nakon rođenja sina - Jovana.
Sav život Svetog Jovana Krstitelja bio je primer njegovim savremenicima, ali jedan događaj zauzima posebno mesto: Krštenje Gospoda Isusa Hrista u reci Jordan. Zbog toga se praznik u čast Svetog Jovana proslavlja dan posle Bogojavljenja.
Poznato je da se Jovan još u mladosti povukao u pustinju, gde je živeo u strogom postu, nosio najjednostavniju odeću i odricao se svake udobnosti. Ipak, on nije zahtevao isto od svih drugih. Onima koji su dolazili da slušaju njegovu propoved, pre svega je govorio o potrebi moralnog očišćenja i pokajanja. Za razliku od tadašnjih verskih skupina, Jovan nije delio ljude na „izabrane pravednike“ i „osuđene grešnike“. Naprotiv, podsećao je da se svaki greh može oprostiti ako se čovek iskreno pokaje.
U reci Jordan on je vršio poseban obred očišćenja, koji danas nazivamo Jovanovim krštenjem, i po kome je i dobio ime Krstitelj. Slični obredi postojali su i u Starom zavetu, ali Jovan je propovedao dublje očišćenje — ne samo od spoljašnjih prestupa, već i od rđavih misli i grešnih dela koja prljaju dušu.
Naziva se i Preteča, jer je suština njegovog služenja bila propoved o skorom dolasku Mesije, Pomazanika Božjeg. I tako, jednom prilikom, dok je krštavao u Jordanu, među ljudima je ugledao Isusa iz Nazareta.
Prepoznavši Spasitelja, Jovan je rekao: „Ti treba mene da krstiš, a Ti li dolaziš k meni?“ Ali mu je Hristos odgovorio: „Tako nam treba ispuniti svaku pravdu“, i primi krštenje od Jovana.
11. septembar - Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče
Sveti Jovan je bez straha izobličavao javne grehe. Nije se ustručavao da ukori ni galilejskog vladara Iroda Antipu, koji je uzeo ženu svoga brata, Irodijadu. Zbog toga je Jovan bačen u tamnicu.
Irod se isprva plašio da ga pogubi: narod je voleo Jovana, a i sam vladar je osećao da bi ubistvo pravednika bilo veliki greh. Ali Irodijada je želela da ga se zauvek reši.
Na jednom velikom slavlju, ples njene kćeri Salome toliko se dopao Irodu da joj je pred svima obećao dati šta god zatraži. Po nagovoru majke, Saloma je zatražila glavu Svetog Jovana Krstitelja. Ne želeći da pogazi svoju reč, Irod je naredio da svetitelju odrube glavu.
SPC
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja
8. mart / 9. mart - Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Preteče (dva praznika slave se istog datuma)
Po predanju, Irod je dao Jovanovu glavu Irodijadi, a njegovo telo je sahranjeno bez glave. Glava je čuvana kao sramni „trofej“, ali jedna pobožna žena nije mogla da podnese takvo skrnavljenje, te ju je tajno uzela i sahranila.
Posle mnogo godina sveta glava je pronađena i na tom mestu je podignut hram. Međutim, u vreme gonjenja hrišćana svetinja je ponovo bila izgubljena. Tek nakon što je car Konstantin Veliki dao slobodu hrišćanima, glava je ponovo pronađena. Ova dva događaja nazivaju se Prvim i Drugim obretenjem glave Svetog Jovana Preteče.
7. jun - Treće obretenje glave Svetog Jovana Preteče
Neko vreme svetinja se nalazila u Carigradu, ali je potom, verovatno u nemirima V veka, ponovo izgubljena. Po predanju, glava Svetog Jovana Krstitelja pronađena je tek u X veku. Taj događaj Crkva proslavlja kao Treće obretenje glave Svetog Jovana Preteče. O mestu gde se danas čuva ova velika svetinja postoje različita predanja.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Tatijanu po starom kalendaru i Svetog Grigorija Bogoslova po novom. Katolici obeležavaju praznik Obraćenja Svetog apostola Pavla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
