Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Srpska pravoslavna crkva 30. juna obeležava praznik Svetih mučenika Manuila, Savela i Ismaila, trojice rođene braće čije je nepokolebljivo ispovedanje vere ostalo zauvek upisano u istoriji hrišćanstva kao primer hrabrosti, odanosti Hristu i spremnosti da se za istinu podnese i najveće stradanje.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Zahvaljujući svom ugledu i sposobnostima, obavljali su visoke dužnosti na dvoru persijskog cara Alamundara, koji ih je poslao kao izaslanike rimskom caru Julijanu Odstupniku kako bi pregovarali o miru između Persijskog i Grčko-rimskog carstva.
Printscreen
Sveti mučenici Manuil, Savel i Ismail
Tokom njihovog boravka, Julijan je u Halkidonu organizovao veliku pagansku svetkovinu u čast idola i zahtevao da svi prisutni prinesu žrtve lažnim bogovima. Trojica braće odbila su da učestvuju u obredu, objasnivši da su došli kao diplomatski izaslanici, a ne da se odreknu svoje vere, te da kao hrišćani ne mogu da se klanjaju mrtvim idolima.
Njihova odlučnost razgnevila je cara, koji ih je najpre bacio u tamnicu, a potom izveo na suđenje i pokušao da ih nagovori da se odreknu Hrista. Kako u tome nije uspeo, naredio je da budu podvrgnuti najtežim mukama.
Vezani za drveće, svučeni i nemilosrdno bičevani, mučeni su i gvozdenim četkama, ali su, umesto jauka, neprestano uznosili molitve Bogu zahvaljujući mu što su se udostojili da stradaju za njegovo ime. Predanje kaže da im se u tim trenucima javio anđeo Gospodnji, koji ih je utešio i oduzeo im svaki osećaj bola.
Na kraju je Julijan Odstupnik izrekao smrtnu presudu i naredio da trojica braće budu posečena mačem. U času njihovog pogubljenja dogodio se snažan zemljotres, zemlja se otvorila i primila tela svetih mučenika kako neznabošci ne bi mogli da ih oskrnave i spale.
Kasnije je, prema predanju, zemlja ponovo izbacila njihove mošti kako bi ih hrišćani pronašli i dostojno sahranili.
Vest o tome da je rimski car pogubio persijske izaslanike izazvala je veliko ogorčenje na persijskom dvoru. Persijski car pokrenuo je vojni pohod protiv Julijana, koji je, uveren u svoju pobedu, krenuo u rat, ali je doživeo težak poraz i poginuo, čime je, prema hrišćanskom predanju, stigla kazna za njegovu surovost i progon vernih Hristovih sledbenika.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
